"Izborni superboul 2024": Glasanja koja će oblikovati globalnu politiku - oči sveta biće uprte ka četiri države

"Demokratski superboul" - to je izraz koji je britanski Gardijan iskoristio za 2024. godinu uz navode da će u tom periodu biti održano minimum 40 izbora širom sveta na kojima će glasati više od 40 odsto svetske populacije. Rezultati nacionalnih glasanja, bilo da se posmatraju pojedinačno ili zajedno, odrediće ko ima najveći uticaj u svetu u 21. veku. Na portalu Svetskog ekonomskog foruma navode podatke da će se glasati u više od 50 zemalja. U svakom slučaju, biće ovo uzbudljiva izborna godina, a rezultati glasanja pratiće se širom sveta. Značajna glasanja očekuju nas i u našem regionu, ali ipak najveća pažnja svetske javnosti biće usmerena ka četiri izborna procesa: predsedničke izbore u Rusiji, izbore za novi sastav Evropskog parlamenta, parlamentarne izbore u Indiji i predsedničke izbore u SAD. Šta je potrebno znati uoči glasanja koja će oblikovati svet?

Izbori u Rusiji - priča o jednom lideru i trka sa najmanje neizvesnosti

Čini se da će najmanje neizvesnosti biti na predsedničkim izborima u Rusiji, nakon što je predsednik Vladimir Putin objavio da će se ponovo kandidovati. Na taj način on bi trebalo da obezbedi ostanak na vlasti najmanje do 2030. godine, jer analitičari ocenjuju da je gotovo sigurno da će na izborima pobediti.

Prvi put će glasanje na predsedničkim izborima u Rusiji trajati tri dana, od 15. do 17. marta, a glasaće se i u četiri ukrajinska regiona koja je Rusija ilegalno anektirala. Izborna komisija je odlučila da je višednevno glasanje, koje je korišćeno u određenim izborima tokom pandemije kovida, pogodnije za glasače.

Ko će sve izaći na crtu Putinu?

Pitanje koje postavlja najveći broj ljudi je ko će biti kandidati koji će izaći Putinu na crtu? Spisak još nije konačan, a najveću pažnju je izazvalo odbijanje kandidature bivše ruske televizijske novinarke Jekatarine Duncove. Članovi centralne izborne komisije jednoglasno su glasali za odbijanje njene kandidature, navodeći "brojne nepravilnosti" u dokumentima. Duncova je u ranijim nastupima pozivala na mir u Ukrajini i promovisala je viziju "humane, prijateljske i mirne Rusije spremne da sarađuje sa svima po principima uzajamnog poštovanja". 

Ona je takođe apelovala na lidere partije Jabloko da zapravo nominuju nju kao kandidata, dok je ta stranka objavila da njen osnivač Grigorij Javlinski neće ući u trku. Sam Javlinski je rekao u jednom intervjuu da ne zna da li će partija razmatrati aplikaciju Duncove.  

S druge strane, nekoliko partija je objavilo ko će biti njihovi kandidati. Kako piše agencija AP, stranke koje su zastupljene u Dumi su samo simbolična opozicija i one su generalno naklonjene Putinovom programu. 

Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Ruska komunistička partija je posle tajnog glasanja odlučila da će podržati nominaciju 75-ogodišnjeg Nikolaja Haritonova. Iako je Komunistička partija nominalno jedna od parlamentarnih opozicionih grupa, ona podržava politiku Kremlja, piše Radio Slobodna Evropa. Stranka Pravedna Rusija je objavila da će podržati Putinovu kandidaturu. Kandidat će biti i lider Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR) Leonid Slucki.  

Međutim, stranka Građanska inicijativa koja nije zastupljena u Dumi je podržala kandidaturu nezavisnog kandidata Borisa Nadeždina koji je poznat po protivljenju ruskim akcijama u Ukrajini. Njega podržavaju i žene vojnika koje su nezadovoljne zbog toga što su njihovi muževi predugo na frontu. 

Favorit je jasan

Analitičari i svetski mediji pišu da Vladimir Putin i dalje uživa široku podršku posle skoro četvrt veka na vlasti, i uprkos tome što je započeo veoma skup rat u Ukrajini koji je odneo na hiljade života ruskih državljana, i koji je izazvao i napade unutar Rusije, uključujući i jedan koji je pretio da ugrozi njegovu auru nedodirljivosti.  

Reč je o događaju iz juna 2023. godine, odnosno o pobuni Vagner grupe i njenog lidera Jevgenija Prigožina koja je tada podstakla spekulacije da Putin ne drži toliko čvrsto poluge moći. Međutim, deluje da to sve nije ostavilo velike posledice po ruskog predsednika. Gledište da Putin i dalje ima apsolutnu moć opet je postalo dominantno posle pogibije Prigožina u misterioznoj avionskoj nesreći.  

Putin je prvi put izabran za predsednika 2000. godine u martu, a krajem godine je objavio da planira da se kandiduje i na izborima 17. marta 2024. Odluku je obelodanio u Kremlju na događaju kome su prisustvoali ratni veterani koji su od njega i tražili da se kandiduje, a sve to je portparol Kremlja Dmitrij Peskov opisao kao "spontano". 

"Neću kriti od vas, imao sam razne misli, ali sada ste u pravu, potrebno je doneti odluku. Kandidovaću se za predsednika Ruske Federacije", rekao je Putin. 

Analitičari: Ulozi podignuti do maksimuma

Tatjana Stanovaja iz Karnegi Rusija Eurazija centra je primetila da je kandidatura objavljena tiho, umesto u direktnom televizijskom obraćanju. Ocenjuje da je razlog za to pokušaj da se istakne da je Putin skroman, odnosno da je reč o pokušaju da se pokaže da je on skroman i fokusiran na posao, a ne na glasnu kampanju.  

"Nije reč o napretku, reč je o opstanku. Ulozi su podignuti do maksimuma", navela je Stanovaja. 

Sudeći po anketi ruske nevladine organizacije Levada centar, oko 80 odsto građna podržava Putina. Agencija AP piše da ta podrška dolazi "iz srca" ili može da oslikava potčinjavanje lideru čije gušenje bilo kakve opozicije čak i relativno blagu kritiku čini opasnom.

Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Aktuelni predsednik Rusije ima 71 godinu, a dvaput je koristio svoju moć da izmeni ustav, kako bi mogao da ostane na čelu države do sredine njegovih osamdesetih godina. Već sada je najduže na vlasti u Kremlju još od Josifa Staljina koji je umro 1953. godine. U 2008. godini se povukao da bi postao premijer, zato što zbog ograničenja njegov mandat na mestu predsednika nije mogao da bude produžen. U tom periodu predsednik Rusije je bio njegov blizak saradnik Dmitrij Medvedev. Onda je predsednički mandat produžen sa četiri na šest godina, a novim paketom amandmana je omogućeno i da se “resetuje” računanje dva uzastopna mandata koje bi počelo 2024. godine.  

"Putin se plaši da prepusti moć", rekao je za AP Dmitrij Oreškim, politički analitičar i profesor na Slobodnom univerzitetu u Rigi.  

U periodu kada su usvajani amandmani koji su mu omogućili još dva mandata, moguće je da je Putinova zabrinutost zbog gubitka vlasti bila veća, jer su tada ankete Levade pokazivale da mu je rejtong znatno niži nego sada – kretao se oko 60 odsto. Neki analitičari čak smatraju da je taj pad popularnosti bio glavni pokretač Putinove odluke da pokrene invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Izbori za Evropski parlament - najveće transnacionalno glasanje na svetu

Izbori za Evropski parlament biće održani od 6. do 9. juna 2024. godine. Od tog glasanja zavisiće evropsko zakonodavstvo u narednih pet godina. Reč je o najvećem transnacionalnom glasanju na svetu, koje dolazi nakon jednog od najburnijih perioda u novijoj istoriji Evrope, u ključnom trenutku dok EU pokušava da se pozicionira u podeljenom svetu.

Od Evropskog parlamenta do izbora sastava Evropske komisije

Nakon izbora 2024. godine broj poslanika u Evropskom parlamentu porašće na 720, što je za 15 više nego sada. Ono što je značajno, izbori za Evropski parlament trebalo bi da odigraju značajnu ulogu i prilikom izbora rukovodstva Evropske komisije.

Prema Lisabonskom ugovoru, Evropski savet uzima u obzir rezultate evropskih izbora kada, odlučujući kvalifikovanom većinom, predlaže kandidata za predsednika Evropske komisije. Zatim je potrebno da kandidat bude izabran u Evropskom parlamentu. U takozvanom Spitzenkandidaten procesu, političke grupacije predlažu svoje glavne kandidate nakon izbora za Evropski parlament. Posle toga se otvara put Evropskom savetu da izabere onoga za koga rezultati sugerišu da će ostvariti najveću podršku u parlamentu.

AP Photo/Jean-Francois Badias, File

Taj proces koji ima za cilj da pruži snažniji glas biračima prilikom izbora predsednika Evropske komisije prvi put je primenjen prilikom izbora Žan Klod Junkera 2014. godine. Ipak, proces je odbijen 2019. godine kada su države članice podržale nemačku ministarku Ursulu fon der Lajen umesto kandidata desnog centra Manfreda Vebera. To se dogodilo nakon što je tadašnji predsednik Evropskog saveta Donald Tusk ponovio pravo država članica da predlažu predsednika izvršnog tela EU.

Šta su glavne  teme u kampanji i ko su glavni akteri?

Iako će izbori odrediti sastav Evropskog parlamenta u narednih pet godina, kampanje se obično vode nacionalnim političkim interesima. Takođe, promene političkih ravnoteža na nacionalnom nivou mogle bi da imaju odraz i u Brisleu. Rastući troškovi života i debate o zelenoj tranziciji neki su od faktora koji su doprineli desničarkom populizmu u mnogim državama.  

Na prošlim izborima najviše mandata osvojila je Evropska narodna stranka – 182, a za njima je bio Napredni savez socijalista i demokrata – 154. Međutim, obe te grupacije su imale manje mesta u parlamentu nego na prethodnim izborima. Grupa u Evropskom parlamentu se sastoji od minimum 25 poslanika koji su izabrani iz najmanje sedam država članica. Na trećem mestu je bila liberalna grupa Obnovimo Evropu, a na četvrtom Zeleni – Evropski slobodarski savez. Parlament se prethodno sastojao od 751 poslaničkog mesta, međutim, nakon Bregzita taj broj je smanjen na 705. 

Kada je reč o izlaznosti, ona je prethodnim izborima bila 51 odsto, što je prvi put da izlaznost porasla još od 1979. godine. Takođe, bila je na najvišem nivou još od 1994. U većini država EU glasaju oni koji su napunili 18 godina, međutim, u Grčkoj je granica 17 godina, a u Austriji, Malti i Nemačkoj je 16. Takođe, šesnaestogodišnjaci mogu da glasaju i u Belgiji ukoliko podnesu zahtev u opštinama stanovanja. 

Tanjug/AP Photo/Virginia Mayo

Određene političke partije su rekle da će podržati Spitzenkandidaten proces, dok druge interno i dalje debatuju o toj mogućnosti. Očekuje se od političkih stranaka da objave evropske manifeste nekoliko meseci pre izbora i posle unutrašnjih konsultacija.

Koje su moguće koalicije posle izbora: Predviđaju se četiri opcije

Geopolitički monitor je predvideo koje bi mogle da budu četiri potencijalne ideološke kompozicije posle evropskih izbora. 

Prva je "Evropa desnice". Reč je o koaliciji koju bi činila isključivo desničarska većina, bez socijalista, ali uz liberale. U ovom slučaju to bi značilo koaliciju Evropske narodne stranke, Evropskih konzervativaca i reformista, krajnje desnice i Liberala. Ocenjuje se da je ovakva koalicija malo verovatna, naročito zbog različitih pozicija po pitanjima evropskih integracija, imigracije, vladavine prava i rata u Ukrajini.

Druga opcija je "konzervativna Evropa". To bi bila koalicija centra i desnice koju bi činili Evropska narodna partija, Savez socijalista i demokrata i Liberali, ali bi koalicija uključila i druge konzervativne i desne grupe u Evropskom parlamentu, što bi onda moglo da rezultira da se razmatra više konzervativnih kandidata za predsednika Evropske komisije. Pod takvim okolnostima, reizbor Ursule fon der Lajen bi bio manje verovatan.

Treća opcija koja se ističe je "zelena i Evropa desnog centra". Uz konzervativce, socijaliste i liberale, ova koalicija bi ukljčivala i Zelene. Ovakav aranžman bi pogodovao reizboru aktuelne predsednice Evropske komisije. Međutim, formiranje ove koalicije nije očekivano i bilo bi veoma delikatno, piše Geopolitički monitor. Prepreke bi mogle da predstavljaju stranke desnog centra, posebno one koje kritikuju zelenu agentu tokom predizbornih kampanja. 

"Nova stara Evropa" je četvrta opcija, a ujedno i aktuelna koalicija konzervativaca, socijalista i liberala koja bi verovatno podržala reizbor Ursule fon der Lajen. To bi značilo da se postojeća agenda Evropske komisije nastavlja, uz dodatak novih planova i uz nove komesare. Međutim, Geopolitički monitor piše da će njihova većina u Evropskom parlamentu od 2024. godine biti manja, i da će to zahtevati od njih da aktivno traže podršku od drugih stranaga prilikom glasanja. 

Izbori u Indiji - zemlja na prekretnici

Još jedni "veliki" izbori 2024. godine održaće se u Indiji, a glasanje se očekuje u periodu od nekoliko nedelja, između aprila i maja. To glasanje smatra se najvećim svetskim izborima, jer se održavaju u zemlji čija populacija iznosi 1,4 mlijardu.

Rezultati ankete koja je sprovedena 3. decembra pokazuju pokazuju rast podrške vladajućoj partiji. Kada je reč o nedavno održanim izborima u pet indijskih država, stranka aktuelnog premijera Narendre Modija stranka je trijumfovala u Čatisgaru, Madja Predešu i Radžastanu. Opozicioni Indijski nacionalni kongres je pobedio u južnoj državi Telangani, a ni vlast ni opozicija nisu pokazale dominaciju u Mizoramu.  

Ovi rezultati potvrđuju ono što je već opšteprihvaćeno, a to je da na parlamentarnim izborima 2024. Indijska narodna partija ima najviše šansi. Prednost ostvaruju zahvaljujući rastućoj popularnosti premijera Modija.

Tanjug/AP/Michael Sohn

Prema kompaniji Morning Consult, koja prati rejtinge više od 20 demokratski izabranih svetskih lidera, 78 odsto Indijaca anketiranih krajem novembra odobrava Modijev učinak. Navodi se da je neto podrška (koja se računa kao udeo onih koji podržavaju njegov učinak minus oni koji ga ne podržavaju) iznad 60 odsto. Prvi sledeći lider prema tom parametrku je meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador sa podrškom iznad 30 odsto.

I domaće ankete javnog mnjena ukazuju da je Modijeva popularnost netaknuta i da to doprinosi popularnosti partije.

Ključna godina za budućnost indijske demokratije i za odnose sa Zapadom

U svom govoru na Dan nezavisnosti Indije u avgustu, Narendra Modi je rekao da se zemlja nalazi na prekretnici. Poručio je da se novi svetski poredak rađa tokom pandemije kovida. A Indija je spremna da oblikuje taj novi poredak zahvaljujući "trojstvu" demografije, demokratije i diverziteta. "Svet može da prepozna iskru za sebe u snopu svetlosti koji dolazi iz Indije", naveo je Modi.  

Indija se možda zaista nalazi na prekretnici uoči generalnih izbora 2024. godine, ali ne na način na koji to Modi sugeriše. Od kada je preuzeo dužnost premijera, Indija se popela sa mesta desete najveće ekonomije u svetu na petu poziciju, a mogla bi da postane i treća do 2027. godine. Postala je ključni partner Amerike u obuzdavanju Kine.

Međutim, paralelno se događaju kritike u zemlji i inostranstvu da Modi potiska političke protivnike i da je marginalizovao indijske muslimane. Naredna godina mogla bi da bude ključna za budućnost indijske demokratije i za njene odnose sa Zapadom.  

Lideri Modijeve partije odbacuju optužbe o eroziji indijske demokratije. Ukazuju na njegov visok rejting i na rezultate u oblasti infrastrukture, borbe protiv korupcije i suočavanje s drugim problemima koji su narasli za vreme vladavine Indijskog nacionalnog kongresa koji je bio dominantan 55 od 76 godina indijske nezavisnosti. U Indijskoj narodnoj partiji kaži da oni ne marginalizuju muslimane, već da žele da obnove nacionalni identitet koji je potisnut pod vladavinom Mogula i Britanaca.

Modijevi protivnici kažu da on zanemaruje sekularni ustav tako što povlađuje hinduističkoj većini, i podstiče diskriminaciju muslimanske manjine (koijh ima oko 14 odsto). Takođe ga optužuju za gušenje kritike i medija i za narušavanje nezavisnosti pravosuđa. Zahvaljujući tome, kažu, ne vidi se niz neuspeha u oblasti poljoprivrednih reformi i zaposlenja mladih.

Zamerke opozicije nedavno je izneo Raul Gandi, parlamentarac koji je osuđen na dvogodišnju kaznu zatvora u martu zbog ismevanja Modija. Tu kaznu je ukinuo Vrhovni sud.

"Koncept Indije, koncept slobodnih izbora, koncept slobode govora sada su ugroženi. Borimo se za dušu Indije", rekao je Gandi.   

Kakav se ishod očekuje?

Međutim, pobeda Modijeve stranke je verovatna. Na poslednjim opštim izborima 2019. godine ona je osvojila 303 od 542 mesta u donjem domu parlamenta, odnosno 37 odsto glasova. Trenutno oni kontrolišu centralnu vladu i oko polovine od 28 saveznih država i teritorija. Međutim, nemaju tako jaku podršku u bogatijim južnim državama.  

Takođe, suočiće se sa koncentrisanijim izazovom nakon što je 26 opozicionih partija, uključujući Kongres, formiralo koaliciju u julu, koja je nazvana Indijski nacionalni razvojni inkluzivni savez.

Zapadne zemlje za sada nisu javno kritikovale Modija. Amerika naročito vidi Indiju kao partnera u naporima da obuzda Kinu. Modi je posetio Ameriku u junu, a predsednik Džozef Bajden je tada prioritet stavio na poslove iz oblasti odbrane. 

Izborna poslastica pred kraj godine: Očekuje se repriza okršaja Trampa i Bajdena

Izborni proces koji će sigurno izazvati najviše pažnje širom sveta biće u novembru kada će Amerikanci birati predsednika. Razlog za to je što osoba koja sedi u Ovalnoj sobi bele kuće ima veliki utiacj na živote ljudi u zemlji, ali i u inostranstvu. Izbori će se održati 5. novembra 2024. godine, a pobednik će biti četiri godine u Beloj kući, počevši od januara 2025. godine. Američki izborni sistem je specifičan, a ukratko ćemo objasniti kako on izgleda.

"Večiti derbi demokrata i republikanaca"

Važno je znati da američkim izbornim sistemom dominiraju dve partije, a to znači da je svaki predsednik iz modernih vremena pripadao jednoj od njih. Demokrate su liberalna politička partija, čiju agendu uglavnom čine borba za ljudska prava, socijalna sigurnost i borba protiv klimatskih promena. Toj stranci pripada aktuelni predsednik Džozef Bajden koji će pokušati da osigura novi mandat.  

Republikanci su konzervativna partija. Zalažu se za niže poreze, smanjenje veličine vlade, za nošenje oružja i strože propise o imigraciji i abortusu. Ova stranka zvanično još nije izbacila svog kandidata.  

Kampanja u Americi je uveliko u toku, a na početku je bilo 15 kandidata: devet republikanaca, četiri demokrate i dva nezavisna kandidata, iako su mnogi od njih već odustali od trke.  

profimedia

Predsednik Džozef Bajden je ranije ove godine objavio da će opet učestvovati u trci, i očekuje se da će on veoma lako osvojiti nominaciju. Situacija je komplikovanija u redovima republikanaca. Međutim, istraživanja pokazuju da bivši predsednik Donald Tramp ima značajnu prednost u odnosu na ostale kandidate.

Dva najveće stranke nominuju svoje predsedničke kandidate posle unutarstranačkih izbora koji počinju u januaru u Ajovi. Postoje razlike među partijama, a procesi variraju i od države do države.  

Jedan od najznačajnijih momenata nazva se "Super utorak" koji že biti 3. marta. Tog dana se bira najveći broj delegata tokom celog izbornog procesa unutarstranačkih izbora. Tada bi moglo definitivno da bude jasno ko će biti kandidat republikanaca.

Prepreke na putu za Donalda Trampa

Ipak, izvesno je da će to bivi bivši predsednik Donald Tramp, naročito nakon što se Majk Pens povukao iz trke. Jedini preostali konkurenti Trampu danas su Ron Desantis, Niki Hejli, Vivek Ramasvami, Kris Kristi, Burgum i Asa Hačinson.

Međutim, Tramp se suočava i sa brojnim sudskim procesima i optužnicama u periodu kampanje, pa se postavlja pitanje da li to može da stane na pit njegovoj kandidaturi. Kako piše Glas Amerike, postoji nekoliko uslova za obavljanje funkcije predsednika SAD. Prema američkom Ustavu, svako ko ima najmanje 35 godina, državljanin je SAD i živi u Americi najmanje 14 godina, ima pravo da se kandiduje za predsednika.

Tanjug/AP/Charles Krupa

Pošto Ustav ne pominje policijski dosije, licu optuženom ili osuđenom za krivično delo ne bi bilo zabranjeno da obavlja funkciju predsednika sve dok ispunjava druge uslove. Pošto su uslovi za predsedničku kandidaturu zapisani u Ustavu SAD, Kongres ne može da doda nove bez usvajanja novih ustavnih amadnmana.

Ipak, najnovija prepreka za Trampa je presuda o njegovoj diskvalifikaciji sa unutarstranačkih republikanskih izbora, koju je doneo Vrhovni sud Kolorada, zbog, kako se navodi, učestvovanja u "pobuni". Trampov pravni tim je najavio žalbu Vrhovnom sudu. 

Kako izbori funkcionišu i kada ćemo znati rezultate?

Kandidati na izborima u SAD se zapravo nadmeću za glasove elektorskog koledža. Svaka država u SAD ima određeni broj elektorskih glasova na osnovu veličine svoje populacije. Ukupno je 538 glasova, tako da pobedu odnosi kandidat koji osvoi minimum 270 glasova elektora.

To znači da glasači odlučuju na državnom nivou, a ne na saveznom, zbog čega je moguće da pobednik izbora osvoji više glasova birača, ali ne i elektora, što se dogodilo 2016. godine kada je Hilari Klinton poražena.

Tanjug AP/Andrew Harnik

Sve američke savezne države, osim dve, imaju pravilo da pobedniku u tim državama pripadaju svi glasovi elektora. Takođe, većina država tradicionalno je naklonjena jednoj od dve partije, zbog čega je uglavnom fokus na onim državama u kojima situacija nije toliko jasna. Pravo glasa na američkim izborima stiču građani kada napune 18. godina.

Obično se pobednik izbora proglašava odmah u noći nakon glasanja, ali 2020. godine je bilo potrebno nekoliko dana da se izbroje svi glasovi.  

Period posle izbora je poznat kao tranzicioni, ukoliko se u Belu kuću useljaa novi predsednik. Za to vreme se formira nova administracija. Predsednik zvanično polaže zakletvu na inauguraciji u januaru, i taj događaj se odvija na stepenicama zgrade Kapitola u Vašingtonu.