Igre 
Nagorno-Karabah posle kratke "antiterorističke operacije": Nezadovoljstvo Jermena i primirje "u rukama Azerbejdžana"
Komentari22/09/2023
-21:40
Dok su svetski lideri u Ujedinjenim nacijama razmatrali ukrajinsku i druge krize, Azerbejdžan je izveo kratku vojnu operaciju u Nagorno-Karabahu. Stadalo je 32, a povređeno više od 200 ljudi. Posle 24 sata antiteroističke operacije azerbejdžanske vojske, kako je naziva Baku, Jermeni u Nagorno-Karabahu položili su oružje. Ipak, i dalje stižu vesti o sporadičnom kršenju primirja, čije su uslove ispregovarale ruske mirovne snage.
Ti uslovi su raspuštanje i razuoružavanje separatističkih jermenskih grupa, kao i povlačenje jermesnke zvanične vojske, iako Jerevan tvrdi da svoju vojsku u tom regionu nema.
"Oni će napustiti baze i predati vojnu opremu i vozila. Biće predato i svo teško naoružanje, artiljerija, tenkovi i tako dalje", rekao je Hikmet Hajiev, pomoćnik predsednik Azerbejdžana.
A predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev kaže da je nejgova zemlja povratila suverenitet i da je veme za dugotrajni mir. Azerbejdžan je proglasio amnestiju za jermenske borce koji predaju oružje, a Jermeni tvrde da su im potrebne sigurnosne garancije pre nego što to učine.
Za to vreme u Jerevanu traju protesti na kojima demonstranti traže ostavku premijera. Nikol Pašinjan je rekao da Jerevan nije učestvovao u pregovorima o primirju, kritikuje ruske mirovnjake i najavljuje primanje izbeglica.
"Jermenija je spremna da primi oko 40.000 porodica. Ali ne želimo o tome da pričamo. Zašto? Biću iskren, jer verujemo da Jermeni u Nagorno-Karabahu treba da žive u svojim domovima, na svojoj zemlji. Očigledno, snosimo deo odgovornosti, ali ne smemo da zatvorimo oči pred neuspesima ruskih mirovnih snaga", rekao je jermenski premijer Nikol Pašinjan.
Neslaganja između Jermenije i Azerbejdžana nastavila su se u SB UN.
Povezane vesti
"Treba da obezbedimo mir baziran na međusobnom priznanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta što se ne sme pogrešno tumačiti kao dozvola za masovne zločine uključujući etničko čišćenje u Nagorno-Karabah, rekao je Ararat Mirzojan, jermenski ministar spoljnih poslova.
Sa druge strane, Azerbejdžan tvrdi da Jermenija pokušava sve da predtavi kao napad na mirne stanovnike dela Azerbejdžana.
"To je bila lokalna antiteroristička akcija u skladu sa poveljom UN kako bi se razoružale naoružane jermenske snage koje se nelegalno nalaze na suverenoj terioriji naše zemlje", kaže Jejhun Bajramov, azerbejdžanski šef diplomatije.
Oko 120.000 Jermena živi u Nagorno-Karabahu na području Južnog Kavkaza, međunarodno priznatom kao deo Azerbejdžana.
Od raspada SSSR-a Azerbejdžan i Jermenija su vodili dva rata za Nagorno-Karabah. Azerbejdžan je 2020. povratio teritoriju oko i unutar regiona, a poslednjih devet meseci je jedini put iz Jermenije do Karabaha bio blokiran pa su se stanovnici žalili na nedostatak hrane i lekova. Azerbejdžan je danas poslao kamione sa humanitarnom pomoći. Opšta je ocena da Jermeniji predstoje veliki politički potresi zbog nezadovoljstva građana gubitkom Nagorno-Karabaha, ali i razočarenja što Rusija nije ispunila bezbednosne garancije o zaštiti Jermena.
Đukić: Rusija sve vreme krize igrala igru "malo Azerbejdžan, malo Jermenija"
Kako je rekao diplomata i bivši ambasador u Belorusiji Srećko Đukić, Jerevan zaista nije učestvovao u pregovorima i nije bio obavešten od ruske strane koja je znala za ograničenu antitetorističku akciju Azerbejdžana.
"Ruski mirovnjaci nisu to preneli Jerevenu, tako da je to bila akcija Azerbejdžana uz odobrenje i znanje ruskih mirovanjaka. Mislim da je sudbina primirja u rukama Azerbejdžana i mislim da Azerbejdžan može da izađe na kraj sa izazovima pred kojima se nalazi ovih dana, imajući u vidu da je u onom ratu iz 2020. uspeo da stavi pod kontrolu 60 odsto teritorije Nagorno-Karabaha", rekao je on gostujući u emisiji Euronews Svet.
Povezane vesti
Na pitanje zašto je do operacije došlo baš u vreme zasedanja Generalne skupštine UN, Đukić kaže da je to svima palo u oko i da je to pokušaj da se napravi neko iznenađenje kod jermenske strane.
"Dok je fokus međunarodne zajednice okrenut na drugu stranu, međunarodna zajednia je jako osetljiva na Jermene i jermensko pitanje, preživeli su u 20. veku dva genocida od strane Osmanske imperije, to je priznalo desetine država i jednostavno Jermeni uživaju visok status u međunarodnim odnosima", dodao je on.
Ističe da će svakako biti raseljavanja.
Povezane vesti
"Vidim da su Azerbejdžanci otvorili koridore za evakucijau civila, taj konflikt nije od juče, to traje 35 godina, počelo je 1988. i tu se okupilo dosta nepodnošenja između dve strane i biće sigurnije i ljudi će radnije da se sklone iz Nagorno-Karabaha nego da čekaju organe reda da ih pretresaju i vidim da je Jerevan rekao da je spreman da prihvati sve izbehlice. Kad je počeo rat te 1988. ta teritorija je imala 200.000 stanovnika sada je 120.000, a verovatno da će to broj spasti za još jednu trećinu", naveo je on.
Dok su građani Jemrenije tražili ostavku premijera Pašinjana, na ulicama Azerbejdžana se slavilo uz turske, ali i ruske zastave.
"Regionalni igrači i veći igrači gledaju pre svega svoje interese to pokazuje primer Jermenije i Nagorno Karabaha. Rusija gleda svoje interese i ona je sve vreme krize igrala igru malo Azerbejdžan, malo Jermenija, prodavala oružje i jednima i drugima iak je Jermenija saveznik i na papiru. Turska je jedna interesantna nijansa, podsetiću na reči Erdogana, koji je rekao da su Turska i Azerbejdžan dve države jednog naroda i jedne armije", istakao je Đukić.
Preporuka za vas
Komentari (0)