"Vremena su se promenila, traže se nova rešenja": "Klauzula o poverenju" za sprečavanje blokiranja država na putu ka EU

Poruka da Evropska unija i zemlje kandidati moraju da bude spremne na proširenje do 2030. godine, koju je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel uputio na otvaranju 18. Bledskog strateškog foruma, odjeknula je regionom. Međutim, u senci datuma koji je istakao visoki zvaničnik EU ostao je još jedan bitan aspekt MIšelovog govora koji se tiče nekih dobro poznatih situacija na Zapadnom Balkanu.

Predsednik Evropskog saveta je poručio da konflikti ne mogu da se uvoze i da države članice više neće moći da blokiraju ulazak novih članica, te da bi se to moglo rešiti uvođenjem takozvane "klauzule o poverenju". Analitičari predlog predsednika Evropskog saveta ocenjuju kao vrlo optimističan, ističući da predstavlja značajnu novinu.

Mišel je poručio da proširenje jeste i da će ostati proces zasnovan na zaslugama, kao i da članstvo u Uniji donosi i odgovornosti i koristi. Naglasio je da rešavanje bilateralnih sukoba iz prošlosti može biti bolnije od reformi, ali da je to neophodno. 

"Vi idete istim putem kao i članovi osnivači našeg Saveza. Bez pomirenja nema saradnje. I moram to jasno reći: nema mesta za prošle sukobe unutar EU", istakao je on.

Dodao je i da su buduće države članice u različitim fazama na svom putu ka EU i da je potrebno pobrinuti se da se prošli sukobi ne uvoze u EU i koriste za blokiranje pristupanja njihovih suseda i drugih budućih država članica.

"Jedan od načina bi mogao biti dodavanje takozvane "klauzule o poverenju" u sporazume o pristupanju kako bi se osiguralo da zemlje koje su se upravo pridružile ne mogu blokirati pristupanje budućih država članica", naveo je on.

"Vremena su se promenila, traže se nova rešenja"

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike za Euronews Srbija kaže da činjenica da Mišel izlazi sa ovakvim predlogom predstavlja jednu značajnu novinu.

"To do sada nije postojalo. Međutim, vremena su se promenila i zato se traže nova rešenja, jer trenutno postoji bojazan kako omugućiti da EU ostane funkcionalna kada se proširi klub članica po regata principu - da države postaju kandidati onda kad ispune sve reforme jednu po jednu", kaže on objašnjavajući da je cilj da se onemogući da nove članice blokiraju one koje su na putu da im se pridruže, imajući u vidu kontekst i istorijat sukoba, pa čak i postojanje određenih bilateralnih problema. 

Sa druge strane, neki zagovaraju opciju blokovskog proširenja. To bi značilo da se poput 2004. izvrši novi talas proširenja, koji bi obuhvatio sve države regiona, i tako onemogući da jedna drugu blokiraju. Ovakav pristup u suprotnosti je sa onim što EU već dugo zagovara, a što je i sam Mišel ponovio, da je proširenje proces zasnovan na zaslugama. 

Tanjug/AP/Michael Sohn

Stoga bi, smatra Subotić, uvođenje "klauzule o poverenju" bio način da se učvrsti takozvani regata princip, odnosno meritokratski način implementacije politike proširenja, koji podrazumeva vrednovanja rezultata svake države posebno, s obzirom da postoje značajne razlike u stepenu reformi država regiona.

Kako do realizacije Mišelovog predloga?

Igor Novaković iz ISAC fonda za Euronews Srbija ranije je rekao da je Mišelov predlog vrlo optimističan, ali da zahteva reformu same EU.

"Po sadašnjoj konfiguraciji EU svaka od država članica mora da da saglasnost za prijem neke nove države u članstvo, što ostavlja mogućnost i za bilateralna uslovljavanja, kao što je to do sada bilo sa Bugarskom ili Francuskom prema Severnoj Makedoniji, a bilo je takvih uslovljavanja i u prošlosti, poput slučaja između Slovenije i Hrvatske. Tako da će to pitanje u stvari biti vrlo verovatno možda i najkompleksnije za samu EU jer mora da se administrativno reformiše što podrazumeva vrlo verovatno izmenu sporazuma o EU, što je vrlo, vrlo komplikovan proces", navodi on.

Sa druge strane Subotić navodi da pretpostavlja da je Mišel predviđeao da se klauzula o poverenju jednostavno uvrsti u akt o proširenju jer je on jednake pravne snage kao i osnivački ugovori. Svakim aktom o prošoirenju kada se potpiše, ratifikuju ga države članice i odobri EP on suštinski menja, odnosno prilagođava osnivačke ugovore", objašnjava on, ali dodaje da nije poznato da li će sve države članice pristati na to, kao ni koje bi bile reakcije država Zapadnog Balkana.

Euronews Srbija/Printskrin

Međutim, Subotić kaže da to ne isključuje druge paralelne procese, poput reforme same EU, pa i razgovora o promeni osnivačkih ugovora.

"To su dva paralelna procesa za koja postoji dobra šansa da će se u jednom trenutku preklopiti. Jer kada se priča o EU i proširenju, priča se o jednom paralelnom proširenju i produbljivanju. Nekada se pričalo o tome da se proširenje zaustavi dok se EU ne produbi, dok ne postane efektivnija, a sada kada je rat u Ukrajini počeo, shvata se da ne može da se čeka i da mora da se radi i na proširenju i na produbljivanju EU istovremno", zaključuje on.