Igre 
"Strategija zastrašivanja": Talas optužnica i hapšenja Srba na Kosovu put ka daljoj eskalaciji
Komentari07/08/2023
-21:00
Za nepunih 24 sati pripadnici kosovke policije priveli su dvojicu muškaraca, Srba osumnjičenih za navodne ratne zločine na teritoriji Kosova i Metohije. Reč je o još dva slučaja u "talasu" optužnica koji je stigao u isto vreme kada je i počela kriza na severu Kosova izazvana nasilnim upadom kosovskih specijalaca u opštinske zgrade. Advokati koji brane optužene kažu da optužnice za cilj imaju da se poveća već postojeći pritisak na kosovske Srbe, a o uhapšenima se, kako dodaju, praktično ne sprovodi nikakva istraga sve do samog trenutka hapšenja.
U subotu je prvo Kancelarija za Kosovo i Metohiju saopštila da je na prelazu Merdare uhapšen interno raseljeni Srbin Momir Pantić. On je pre sukoba živeo u Istoku, a Kancelarija je saopštila da "Priština hapsi Srbe pod izgovorom za navodni ratni zločin i unapred im presuđuje, na taj način šaljući nedvosmislenu poruku da na svojim vekovnim ognjištima nisu ni dobrodošli ni poželjni". Samo nekoliko sati kasnije prištinske vlasti uhapile su još jednu osobu osumnjičenu za navodne ratne zločine u opštini Istok. Kako je saopštila Uprava policije u Prištini, u selu Ljubožda kod Istoka uhapšen je Ž.Z. (69), za koga kažu da je bivši komandir podstanice policije u Rakošu. Njima je Sud u Prištini odredio pritvor od 30 dana, na šta su branioci uložili žalbe.
Ova nova hapšenja usledila su samo nekoliko dana pošto je u Osnovnom sudu u Prištini počelo suđenje Slađanu Trajkoviću koji je uhapšen još 15. decembra u južnom delu Kosovske Mitrovice, zbog navodnog ratnog zločina pričinjenog u okolini Vučitrna 1998. i 1999. godine. Optužnica je podignuta tek nedavno, a njegova porodica je već nekoliko puta održavala mirne proteste zahtevajući da mu se omogući odbrana sa slobode zbog lošeg zdravstvenog stanja. To se nije dogodilo, a isto tako nisu prestala ni hapšenja niti dizanje optužnica protiv Srba na KiM.
"Strategija zastrašivanja"
Za dva meseca od početka nove runde napetosti na severu KiM, spisak uhapšenih i optuženih Srba tako se značajno proširio. Vlasti u Beogradu neretko su tvrdile i da su mnogi uhapšeni u prethodnim nedeljama bili "ozbiljno malteretirani i tučeni". Kancelarija za KiM saopštila je u subotu da je kosovski premijer Aljbin Kurti krenuo u "lov na Srbe povratnike", te da je reč o "politički motivisanim hapšenjima". Sa druge strane, iz Prištine tvrde da sve rade na osnovu dokaza, a Kurti je naveo da kao premijer nema uticaj na istrage i hapšenje.
Advokati poručuju da su mnoga hapšenja neosnovana, te da je jedna od poruka prištinskih vlasti i da oni koji pomišljaju da se vrate na Kosovo od toga odustanu.
"Nikakva se istraga ne sprovodi do trenutka hapšenja, i onda od trenutka hapšenja javni tužilac počne to da radi. To radi toliko sporo, da dugotrajnim pritvorom višestruko krši ljudska prava, prava na odbranu i efikasno vođenje postupka. On se onda opravdava raznim načinima, najčešće da imaju mnogo predmeta. To nije opravdanje za čoveka koji je u pritvoru, prođe i godinu i po ili dve od trenutka hapšenja do suđenja, što je predugo", rekao je za Euronews Srbija advokat Nebojša Vlajić.
On istovremeno kaže da je stanje dokaza je najčešće "vrlo jadno".
Povezane vesti
"Oni nastupaju kao da je sve dokazano, a daleko od toga. Dok je Euleks sud na Kosovu radio, do 2018. godine, situacija je bila malo drugačija i povoljnija. Danas nije ni približno tako", rekao je Vlajić.
Zašto se sada hapse?
Razlozi za hapšenje kretali su se od toga da su osumnjičeni učestvovali u napadu na pripadnike KFOR-a u sukobima do kojih je došlo krajem juna ispred zgrade Opštine Zvečan, preko navodnog napada na novinare, dok je danas sve više i optužnica za ratne zločine.
Jedan u nizu slučajeva takođe je zabeležen pre samo nekoliko dana kada je kosovsko Specijalno tužilaštvo podiglo optužnicu i protiv Ž. A. zbog sumnji da je tokom ratnih sukoba na KiM izvršio krivično delo "ratni zločin protiv civilnog stanovništva". Kako je navedeno u saopštenju kosovskog tužilaštva, on se sumnjiči da je navodno učestvovao u prinudnom proterivanju i raseljavanju građana Kamenice i tog okruga.
Jedna od njih je i optužnica protiv M. Đ. iz sela Vitomiraca kod Peći, koji se, prema saopštenju Specijalnog tužilaštva Kosova, tereti da je sa drugim pripadnicima srpskih policijskih i vojnih snaga, 7. maja 1999. prvo opkolio selo Ozdrim u opštini Peć, a zatim krenuo u vojno-policijsku ofanzivu pucajući na civilno stanovništvo.
Tanjug/Dopisnik KiM
Advokatica Jovana Filipović, koja zastupa Duška Arsića uhapšenog na Jarinju u decembru 2021. godine, zbog navodnog ratnog zločina iz 1999. godine, kaže za Kosovo onlajn da hapšenja Srba povećavaju već postojeći pritisak na građane. Ona ukazuje na jedan "fenomen" kada je reč po optužnicama za ratne zločine, a to je da se ponovo pokreću procesi protiv lica koja su ranije bile pod optužbama koje je vodio Euleks i koje su odbačene.
"Svi ti ljudi koji se trenutno nalaze u pritvorima i ranije su dolazili na Kosovo, prethodne 23 godine, redovno su prelazili administrativne prelaze, davali lične karte, bili su dostupni. Zašto se sada hapse? To mogu samo da tumačim kao vid pritiska i zastrašivanja", kaže Filipović.
Advokat Ljubomir Pantović kaže da se trenutno vodi postupak za oko deset ljudi.
Povezane vesti
"Do 2018. godine dok je Euleks bio nosilac pravosudne vlasti na Kosovu, i pre toga dok je bio Unmik, samo su četvorica Srba osuđena za ratne zločine. Svi ostali protiv kojih je kosovsko pravosuđe dizalo optužnice, oslobođeni su. U poslednje četiri godine imamo osam pravosnažnih presuda za ratni zločin. Trenutno se vodi postupak za oko deset ljudi pod optužbama za ratni zločin. To sve govori", rekao je Pantović za Kosovo online.
Inače, od završetka rata na Kosovu, oko 70 osoba je osuđeno za ratne zločine ispred domaćih i međunarodnih institucija. Od 2000. do 2008. godine, ratne zločine na Kosovu je istraživala Misija Ujedinjenih nacija (UNMIK), dok je od 2008. godine za istrage ratnih zločina bila odgovorna Misija Evropske unije za vladavinu prava (Euleks). Ova misija je 2018. godine dokumenta predala kosovskom tužilaštvu i lokalnim sudovima.
Situacija na Severu napeta, Srbi strahuju od daljih hapšenja
Tanjug/STR
Situacija na Kosovu i dalje je nestabilna, a tenzije dodatno podstiče prisustvo specijalne kosovske policije na Severu. Srbi strahuju od novih hapšenja, dok međunarodna zajednica tvrdi da radi na deeskalaciji situacije. Iz i oko opštinskih zgrada u Leposaviću, Zubinom Potoku i Zvečanu, povučeno je još 25 odsto pripadnika policije, izjavio je za Euronews Srbija zamenik direktora policije za region Sever, Veton Eljšani. Oni, međutim, nisu povučeni u potpunosti.
Povezane vesti
Postepeno povlačenje pripadnika policije se odvija u skladu sa dogovorom koji su u Bratislavi 13. jula postigli glavni kosovski pregovarač Besnik Bisljimi i Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.
Šef Euleksa Đovani Pjetro Barbano rekao je za Euronews Srbija da je misija pozdravila najavu policije i kosovskih vlasti da smanje prisustvo policije u blizini opštinskih zgrada. On se osvrnuo i na izveštaj oficira za vezu Dejana Pavićevića u kojem se navodi da su Srbi koji su protestovali, a potom bili uhapšeni, takođe pretučeni od strane kosovske policije. On je to potvrdio, ali ističe da se zadobijene povrede odnose na "fazu hapšenja".
"Kosovska policija je rekla da je to zbog toga što su se opirali. Naravno, sudske vlasti istražuju ova pitanja. Euleks je podneo izveštaj službenicima EU o ovoj situaciji, a istraga je trenutno u toku".
Ističe da je Euleks reagovao na kršenje ljudskih prava kada je u pitanju objavljivanje fotografija lica lišenih slobode, kao i postavljanja kapuljača preko glava prilikom hapšenja.
"Kada u našim nalazimo vidimo da je moglo doći do maltretiranja uhapšenih ili nepoštovanja međunarodne prakse, ustaćemo i glasno govoriti u cilju zaštite ljudskih prava", rekao je on.
Na pitanje da li vidi problem u tome što su neki od njih u pritvoru duže od godinu dana i ne znaju za šta se terete, Barbano odgovara: "Rekao bih da je to jako specifičan sudski aspekt. Kosovske sudske vlasti imaju mogućnost da po kosovskom zakonodavstvu odobre produženje pritvora koje se zasniva na proceni od slučaja do slučaja i bazira na nekoliko faktora", rekao je on.
"Mi trenutno pratimo 110 različitih slučajeva i suđenja koja su u toku, ali sa strogo proceduralne tačke gledišta, sve je u skladu sa zakonom", dodao je.
Komentari (0)