Eskobar predstavio izveštaj o angažmanu SAD na Balkanu: Poziv Prištini i Beogradu da ispune obaveze

Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar danas je pred Komitetom za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa u Vašingtonu predstavio izveštaj za Zapadni Balkan "Stabilnost i bezbednost na Zapadnom Balkanu: Procena politike SAD", i ponovo pozvao Beograd i Prištinu da ispune obaveze koje su neophodne za napredovanje na njihovom evropskom putu.

"Kosovo mora da formira ZSO koja bi osnažila opštine sa zajedničkim interesima, jezikom i kulturom za koordinaciju o zajedničkim izazovima u pružanju nekih javnih usluga, uključujući obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i lokalni ekonomski razvoj'', rekao je Eskobar predstavljajući izveštaj o angažmanu SAD na Balkanu.

Podsetio je na tenzije na severu Kosova, a odnos između Kosova i Srbije, je opisao kao težak.

Na pitanje da li kosovski premijer Aljbin Kurti kredibilno radi na formiranju ZSO i da li će EU i SAD izvršiti pritisak na Beograd ako ne bude napretka sa te strane, Eskobar je istakao da je sporazum u Ohridu bio "velika prilika za obe zemlje'' da uspostave dobre odnose i otvore vrata ka Evropi.

Pozivi na deeskalaciju

"Srbija mora prizanti kosovski integritet, simbole, pasoše, lične karte, i da ne blokira Kosovo u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Kosovo mora formirati ZSO i posvećeni smo tome da obe zemlje budu svesne svojih zakonskih obaveza i nadamo se napretku u ovoj godini'', rekao je Eskobar.

Dodao je da su SAD i EU pozvali na hitnu deeskalaciju, uključujući održavanje novih opštinskih izbora i izbora za gradonačelnika u četiri opštine na severu KiM uz učešće Srba, kao i na ponovno fokusiranje na primenu sporazuma postignutog u okviru dijaloga uz posredovanje EU.

"Zajedno sa našim evropskim partnerima ostajemo angažovani na Kosovu i Srbiji, pozivajući obe strane da ispune sve svoje obaveze koje su neophodne za nastavak napredovanja na evropskom putu", naveo je Eskobar.

On je naveo da ne vidi puno dobre volje da se primeni sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, već da je došlo do mnogo eskalacije.

"Obe zemlje imaju mapu puta šta treba da učine da se odmah primeni sporazum. Srbija mora da u svoju legislativu uvede priznanje Kosova, njegovih simbola i ostalo. Za Kosovo je to hitan početak na formiranju ZSO. Do danas, nijedna strana nije radila ka tome'', rekao je Eskobar.

On je rekao da se u poslednjih 60 dana radilo na sprečavanju da se nasilje na severu KiM proširi na region, što je i bila poenta, prema njegovim rečima, plana EU u tri tačke o deeskalaciji tenzija.

Na pitanje koje korake Kurti mora da učini ka deeskalaciji i kako bi se uklonile američke sankcije, on je ocenio da je reč o posledicama, a ne sankcijama.

"U interesu je Kosova da shvate da moraju da poslušaju evropske savete, pomoći ćemo im da to shvate'', rekao je Eskobar.

Vašington, naveo je Eskobar, traži način da ubedi Prištinu da u SAD ponovo vidi svog glavnog saveznika.

"Aktivno tražimo način da ubedimo tu vladu da ponovo vidi SAD kao svog glavnog partnera i da usklađivanje regiona sa SAD neće ugroziti njihova nastojanja", rekao je Eskobar, obraćajući se pred američkim Kongresom.

On je naglasio da je u stalnom kontaktu sa srpskim liderima na severu KiM, kao i na drugim mestima u regionu.

"Sa liderima Srpske liste sam u redovnom kontaktu", rekao je on.

On je ocenio da Zajednica srpskih opština može da bude dobro rešenje ne samo za Kosovo, već i za region.

''Srbi će na taj način imati mogućnost samoupravljanja, ali to takođe znači da će ti ljudi biti građani sa duplim državljanstvom. Postoje modeli da se to formira, ali je potrebno da obe strane sarađuju'', rekao je on.

Ocenio je da je Briselski sporazum dobra baza za sporazum iz Ohrida i baza da se "obe zemlje priključe EU i rade na stvaranju prosperiteta".

''Potrebna je politička hrabrost sa obe strane. Derek Šole i ja smo jasno rekli da ZSO ne uzurpiraju kosovski autoritet u legalni sistem. To je samo pružanje građanskih usluga na srpskom jeziku i ništa više. Nadamo se da će Kosovo shvatiti da ima obavezu'', rekao je on.

Odgovarajući na pitanja on je večeras rekao da ima kontakt sa svim zemljama članicama EU koje nisu priznale KiM i da to poštuju, ali da je cilj ne samo da KiM bude priznato u EU, već globalno.

On je rekao da to neće biti moguće dok Priština ne primeni dogovorene sporazume i ne dođe do normalizacije odnosa.

"Bitno nam je da Kosovo bude deo EU, NATO i UN, ali to je nemoguće dok se ne primeni sporazum. Potrebno je da se pokrene globalna kampanja priznanja ne samo za EU. Zato ohrabrujemo vladu Kosova da primeni dogovoreno i obezbedi funkcionalnost", rekao je on.

On je na pitanje jednog člana Odbora o naoružavanju Srbije iz Kine i Rusije, kazao da je Srbija od početka rata u Ukrajini drastično smanjila uvoz naoružanja iz Rusije, da još uvozi iz Kine.

On je ponovio da su SAD uvek stajale uz Prištinu, da su priznale legitimitet izbora i gradonačelnika, uprkos protivljenju Srbije i da je jedini zahtev bio da Priština ne postavlja silom gradonačelnike.

Eskobar je istakao da SAD treba da ponudi opcije za "izgradnju otpornosti na spoljne uticaje Rusije", a to je usklađivanje partnera sa standardima EU za nabavku kritičnih infrastruktura i stranih investicija, zatim za suzbijanje dezinformacija i razvijanja čistih, pouzdanih, pristupačnih i raznovrsnih izvora energije.

"Građani Zapadnog Balkana žele bolju budućnost za svoju decu. Naš angažman pomaže u realizaciji tog sna i nastavak dvopartijskog angažmana u Kongresu ostaje ključan za taj uspeh", rekao je izaslanik.

Predsedavajući Odborom za spoljne poslove Predstavničkog doma u Vašingtonu Tomas Kin izjavio je večeras da je to telo zabrinuto jer još uvek nisu ispoštovani dogovoreni sporazumi, pre svega što nije formirana Zajednica srpskih opština.

On je prilikom predstavljanja izveštaja specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara u tom telu, rekao da je Odbor zabrinut zbog dešavanja u BiH, ali i zbog uticaja Kine i Rusije na region.

Istovremeno, on je pozvao obe strane da doprinesu smirivanju tenzija, i istakao da SAD moraju da imaju veću ulogu u regionu pre svega zbog činjenice što pet zemalja članica EU nisu priznale KiM.

"Jednostavan princip politike na Zapadnom Balkanu"

Eskobar je kazao da se politika SAD na Zapadnom Balkanu zasniva na jednostavnom principu, a to je nastavak integracija regiona u evroatlantske strukture.

"Ta integracija jača Evropu kao geostrateškog partnera; učvršćuje demokratsko upravljanje i vladavinu prava; čini zemlje Zapadnog Balkana sigurnijim i prosperitetnijim – a time i region kao bolji bezbednosni i trgovinski partner za Sjedinjene Države", kazao je Eskobar.

Kako je dodao, prepreke u tom procesu su ogromne, uključujući zastoj napretka u demokratizaciji, korupciju, zavisnost od ruske energije, etnonacionalističku politiku i štetni strani uticaj i dezinformacije.

Ukazao je da zemlje Zapadnog Balkana moraju preduzeti neophodne korake da se kvalifikuju za članstvo i dodao da angažovanje SAD pomaže regionu u borbi protiv korupcije i zlonamernog uticaja Rusije i Kine.

Politička cena ekonomskih projekata u regionu

"Voleli bismo da vidimo više američkih i evropskih kompanija koje će uvoziti oružje u Srbiju", rekao je Eskobar.

Govoreći o regionu, on je istakao da je korupcija problem u celom regionu Zapadnog Balkana, ali da je Crna Gora napravila značajne korake po tom pitanju.  

"Crna Gora je najbrže rastući kandidat za EU. Nastavićemo da podržavamo reforme i istrage zločina", rekao je on.

Na pitanje jednog člana odbora o uticaju Kine, Eskobar je rekao da Kina ima uticaj pre svega jer podržava infrastrukturne projekte, kako bi širila politički uticaj. 

"Uvek postoji politička cena ekonomskih projekata. Stvari moraju da budu mnogo transparentnije. Što su zemlje usaglašenije sa tržištem EU, to je bolje. Zapadni Balkan je bio najbrže rastući region pre svega u IT sektoru, ali potrebna je veća transparentnost i više EU investicija", ocenio je on.

Istakao je i da je pogubna zavisnost od ruskih energenata i da je potrebno da se u tom smislu stvori održiv i nezavisan sektor. 

"Albanija će uskoro postati uvoznik energenata za region", rekao je on.

Dodao je da se tu uticaj Rusije najbolje vidi kroz dezinformacije.

"Što pre pomognemo regionu biće nezavisniji i da se odupre tom uticaju", rekao je on.

Kada se radi o BiH on je kazao da su sankcije u Republici Srpskoj dale efekte.

"Mi podržavamo multietnički sastav BiH i suverenitet. Koordiniramo sa EU i drugima oko davanja novca. Sankcije su efikasne", rekao je on.

Kao još jedan od problema u regionu on je istakao i neefikasnost institucija.

"Jedan od stubova naše politike je da stvorimo stabilne institucije i društvo, nezavisne institucije", zaključio je on.

Podrška visokom predstavniku u BiH

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, Eskobar je u izveštaju naveo da predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ostaje fokusiran na, kako kaže, demontažu Dejtonskog mirovnog sporazuma i državnog ustava.

"Dodikovo uporno, secesionističko i antidemokratsko delovanje ugrožavaju stabilnost, bezbednost i prosperitet zemlje i šire, regiona. Pozivamo na odgovornost svakoga ko podriva Dejtonski mirovni sporazum ili ugrožava suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter zemlje", kazao je Eskobar.

Dodao je i da SAD ostaju čvrste u podršci Visokom predstavniku u suprotstavljanju pretnjama Dejtonskom sporazumu.

"SAD želi da iskoristi sve alate koje ima kako bi sačuvala stabilnost u regionu. Sankcije vidimo kao veoma efektne u ovoj situaciji", rekao je Eskobar u svom izlaganju. 

Na pitanje zbog čega EU još uvek nije sankcionisala Dodika i čemu to zakašnjenje Eskobar odgovara da je za sankcije potreban pristanak svih 27 država članica EU.

Što se tiče Crne Gore, navodi kako se vidi obnovljen zamah ka ostvarenju evropske budućnosti, a nedavne predsedničke i parlamentarne izbore ocenio je kao slobodne i mirne.

Ukazao je i da su i Albanija i Severna Makedonija otvorile pregovore o pristupanju EU, te da su te dve zemlje solidni partneri u podsticanju normalizacije između Srbije i Kosova i čvrsti saveznici NATO-a.

Upoznao je članove Kongresa da se Vlada Severne Makedonije obavezala da bi unapredila svoje težnje ka EU da donese ustavnu promenu kojom bi se priznala njena bugarska manjina.