Burno na prvoj sednici Anketnog odbora za dva masovna ubistva: Tepić izabrana za predsednicu posle žučne rasprave

Poslanica Ujedinjenih Marinika Tepić izabrana je za predsednicu skupštinskog Anketnog odbora koji je formiran radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i u selima na teritoriji Smedereva i Mladenovca. Njena zamenica biće Biljana Pantić Pilja iz SNS-a. 

Marinika Tepić je dobila 16 glasova. Kako javlja reporter Euronews Srbija, protiv njenog izbora su bili predstavnici Jedinstvene Srbije i samostalni poslanik Dejan Bulatović, a predstavnici SPS su bili uzdržani. Dveri, NADA i Zavetnici nisu glasali. 

Tepić je istakla da veruje da će rad Ankenog odbora doprimeti i tome kako će roditelji, deca i ceo obrazovni sistem dočekati novu školsku godinu, istakavši da odbor mora da bude "iznad svih političkih boja i želja za naslovima i reflektorima".

Kako je tekla rasprava?

Prvu sednicu obeležila je burna rasprava oko izbora šefa Anketnog odbora. Naime, uoči sednice, već je počelo sporenje među opozicijom. Iako u odluci piše da će predsednik biti izabran iz "najveće opozicione poslaničke grupe", lider "Dveri" Boško Obradović najavio je da će predložiti da to bude neko iz koalicije NADA-Zavetnici-Dveri.

Obradović je na sednici za predsednika predložio pukovnika Ljubinka Đurkovića "jer on ima najprimereniju i najbolju biografiju i čitav život je proveo u sferi bezbednosti". Ocenio je da je predlg da Tepić bude predsednica Anketnog odbora "dogovor SNS i Stranke slobode i pravde" i da bi Anketni odbor morao da utvrdi odgovornost i bivše i sadašnje vlasti za stanje u medijima. kandidat" Đurković.

Poslanica SNS Biljana Pantić Pilja navela je da je odluka o osnivanju Anketnog odbora izglasana u plenumu Skupštine, da je tim predlogom predviđeno da predsednik bude iz najveće opozicione poslaničke grupe i naglasila da je za taj predlog glasao i Obradović.

Fonet/Aleksandar Barda

Poslanica Jedinstvene Srbije Marija Jevđić navela je da je ta stranka glasala za osnivanje Anketnog odbora, ali da se ne slaže sa predlogom u vezi sa predsednikom Anketnog odbora jer predsednik odbora ne može da bude "neko ko potencira da su Srbi genocidan narod, podržava ulazak Kosova u Evropsku uniju i Srbije u NATO".

Nezavisni poslanik Dejan Bulatović rekao je da Tepić nema nikakav kredibilitet da bude predsednica Anketnog odbora, jer je "apsolutno destruktivna u opozicioniom delovanju, nema moralnosti i ima afere iza sebe".

Poslanik Narodne stranke Mirolsav Aleksić rekao je da politizacija odbora loša i da nikog od građana, a posebno porodice stardalih, ne zanima ko će biti predsednik odbora, već da ih interesuje da saznaju što više detalja o odgovornosti i propustima vlasti, ukoliko ih je bilo, i da ih interesuje da se učini sve kako se više nikad ne bi dogodilo ništa slično.

Fonet/Aleksandar Barda

On je naveo da bi Anketni odbor trebalo da utvrdi kako je moguće da je ubica iz Mladenovca imao automatsko oružje, kako je moguće da je maloletni ubica iz škole "Vladislav Ribnikar" vežbao pucanje u streljani i da utvrdi ko je odgovoran što je javno objavljen spisak dece koja je trebalo da budu ubijena.

Koji su dometi Anketnog odbora?

Pavle Dimitrijević iz Crte je rekao za Euronews Srbija da Anketni odbor sam po sebi ne može da menja funkciju tužilaštva i drugih istražnih organa.  

"Ali ono što može, to je da ispita institucionalne mehanizme, celokupni ambijent državnog aparata koji bi trebalod a sprovodi mere koje suzbijaju nasilje. I da zapravo utvrdi gde su tu propusti sistema. Da li je bilo moguće da se na neki način, kroz primene svih mehanizama države Srbije, to nasilje na neki način suzbije i da ne dođe do događaja do kojih je došlo", rekao je Dimitrijević.

Napominje da Anketni odbor u svom izveštaju može da predloži konkretne mere koje drugi državni organi mogu da primene posle usvajanja izveštaja na plenaronoj sednici Narodne skupštine.  

"Mislim da je ovde pre svega reč o odgovornisti izabranih predstavnika građana i moći koju pralarmanet ima, a to je da ključne teme koje muče građane drži u fokusu i da predlaže mere koje će ići ka drugim organima. Svakako da će u tim diskusijama biti i prava i politike, ali to jeste zapravo društveni život građana Srbije i moraju se čuti različiti stavovi, ali je važno da se kroz sam proces dođe do odgovora da li je sistem zakazo", naveo je Pavle Dimitrijević.  

Upitan o dosadašnjim iskustvima sa skupštinskim anketnim odborima, rekao je da je od 2000. godine bilo ukupno osam takvih odbora. 

"Ako govorimo o nekim postignućima i dometima, mislim da ti anketni odbori nisu imali bilo kakvu konkretnu promenu. Oni jesu bili osnivani, jesu funkcionisali, ali se često dešavalo da rezultati ne budu razmatrani na plenarnoj sednici Narodne skupštine, a čak i kad je to bio slučaj, nemamo jasan i precizan rezultat da li su državni organi uvažili te mere", istakao je.  

Napominje da Anketni odbor kao mehanizam u našem parlamentarnom životu nije dovoljno razvijen, ali da to ne treba da obeshrabri poslanike, jer je reč o prilici za suočavanje sa propustima državnih organa.