Ko će i pod kojim uslovima u izbornu trku: Šta planiraju stranke koje su bojkotovale prethodne izbore

Prethodne parlamentarne izbore u Srbiji obeležio je i bojkot dela opozicije. Šta će biti na narednim izborima, planiranim za sledeću godinu, zavisiće i od međustranačkog dijaloga i uspeha pregovora o poboljšanju izbornih uslova koji se vode na dva koloseka - sa i bez poslednika iz Evropskog parlamenta.

Kako sada stvari stoje, opozicione partije pripremaju se za izbornu kampanju, a bojkot koji je obeležio prethodne izbore iz dana u dan čini se sve manje izvesnim.

Prema izjavama sagovornika portala Euronews Srbija iz stručne javnosti i opozicionih partija, sve će prevashodno zavisiti upravo od ishoda međustranačkog dijaloga.

Međutim, ukoliko do bojkota dođe, analitičari su saglasni da to može imati značajne posledice po stranke i njihovu poziciju na političkoj sceni.

Opozicione stranke o boljim uslovima

Iako im je svima cilj da na izborima predstave svoj program i suprotstave se vlasti, predstavnici opozicije saglasni su da je najneophodniji uslov za odluku o izlasku na izbore, garant da će oni biti fer, slobodni i pošteni.

"Smisao bavljenja politikom je izlazak na izbore i učešće u vlasti. Bojkot nije naš cilj već je bio sredstvo da se ukaže da u Srbiji nemamo uslove za slobodne i poštene izbore", kaže za Euronews Srbija Boško Obradović, lider Srpskog pokreta Dveri.

E-Stock/Miloš Rafailović

Kako je naveo, Dveri su već nekoliko meseci u predizbornoj kampanji.

Ipak, kako je istakao, definitivna odluka o izlasku na izbore zavisiće od uspeha konačnog sporazuma između vlasti i opozicije o poboljšanju izbornih uslova, što će biti poznato najkasnije u septembru, šest meseci pre izbora.

Sličnog stava je i Narodna stranka, koja je, kao i Dveri bila deo Saveza za Srbiju koji je bojkotovao izbore.

Potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić rekao je za Euronews Srbije da stranka, kao i sve druge postoji da bi izašla na izbore, ali da za to ipak postoji preduslov.

"Fer i pošteni uslov, to je preduslov. Zato i učestvujemo u dijalogu sa Evropljanima, a odluka zavisi od toga da li ćemo uspeti da dođemo do dogovora", navodi Aleksić.

Bez obrzira na ishod pregovora, Narodna stranka se priprema kako bi bila spremna za moguće učešće u izbornoj trci.

"Mi se pripremamo kao da ćemo učestvovati. Mesecima unazad smo u kampanji, terenskom radu. Pripremamo infrastrukturu da budemo spremi da ukoliko se napravi odogovor", kazao je potredsednk Narodne stranke i dodao da će ukoliko do dogovora ne dođe, videti koji su dalji koraci.

I Demokratska stranka ima jasan uslov za izlazak, da se obezbede slobodni i pošteni izbori.

Tanjug/Jadranka Ilić

"Ako izbori nisu slobodni i pošteni onda se i ne mogu nazivati izborima. Dakle, Demokratska stranka se priprema za izbore ako bude uslova da se oni održe, ali i za građanski otpor, ako uslova ne bude", izjavio je za Euronews Srbija Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke.

Đilas o protestima

Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas izjavio je da deo opozicije neće izaći na izbore ukoliko predlog unapređenja izbornog procesa koji treba da sačine posredinici iz Evropskog parlamenta bude išao na ruku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, već će organizovati proteste.

"Mi ćemo do 1. avgusta proslediti naše zahteve Evropljanima, verujem da će oni dati predloge koji će biti prihvatljivi za nas da izađemo na izbore. Ukoliko to budu predlozi koji će ići uz dlaku Vučiću, sa idejom: 'Aj samo vi izadjite na izbore pa da možemo da odahnemo', mi na te izbore nećemo izaći", kazao je Đilas za list "Nova".

On je naveo da je SSP za zajedničku listu opozicije na izborima u Beogradu "koja je jasno rekla" da ne bi u koaliciju s vlastima.  Na listi bi bili kako je naveo, Pokret slobodnih građana, Demokratska stranka, Pokret za preokret, Ne davimo Beograd, Zajedno za Srbiju, Narodna stranka i Socijaldemokratska stranka.

DSS protiv bojkota

Sa druge strane, Demokratska stranka Srbije (DSS) izvesni je učesnik izbora, potrvdio je za Euronews Srbija lider te stranke Miloš Jovanović.

Stranka će na izbore izaći u koaliciji Nacionalna demokratska alternativa (NADA), koju čine DSS i Pokret obnove kraljevine Srbije (POKS).

"Mi smo izašli i na prošle izbore, jer koliko god uslovi ni tada nisu bili dobri, smatramo da bojkot prosto nije razumna opcija i ne može da uspe. Sva je prilika da će na ovim izborima uslovi biti bolji, koliko, to ne možemo znati, ali sudeći po razgovorima koje vodimo, između vlasti i opozicije očigledno postoji volja da se neki ustupci naprave", kaže Jovanović.

Prinstscreen YouTube/ Demokratska stranka Srbije

"Polako spremamo organizaciju, sa našim partnerima iz POKS-a. Očekuju nas Beogradski izbori, sva je prilika i parlamentarni tako da od septembra krećemo i u rad na terenu i promociju naših ideja", naveo je predsednik Demokratske stranke Srbije za Euronews Srbija.

Na prethodnim parlamentarnim izborima učestvovao je i Pokret slobodnih građana, a lider Pokreta Pavle Grbović kaže za Euronews Srbija da se nada da će se steći uslovi za ravnopravno učešće opozcije u političkom životu, što bi kasnije značilo i učešće na izborima.

"Još uvek nismo u toj fazi, zbog čega se i održava dijalog o izbornim uslovima. Ipak, to ne znači da se nećemo pripremati jer nemamo luksuz da pasivno čekamo da se opšta atmosfera u Srbiji poboljša", izjavio je Grbović.

Socijaldemokratska stranka nije prošle godine izašla na parlamentane izbore, ali jeste na lokalne. Sličnu strategiju imaju i sada, uz navode da se ne mogu očekivati mnogo bolji izborni uslovi.

"Velika je greška tzv. pravoverne bojkot opozicije bila što su bojkotovali lokal, ostavljajući te prostore slobode nebranjene. Za izbore naredne godine računica je identična. Ne možemo očekivati da ce se izborni uslovi za ovako kratko vreme drastično popraviti, jer niti ima volje na strani vlasti, niti ima dovoljno vremena", kaže za Euronews Srbija Konstantin Samofalov, generalni sekretar Socijaldemokratske stranke.

Medija Centar Beograd

Samofalov je istakao da su ipak, nekada i najgori izborni uslovi motivacija za borbu, te da se SDS sa grupom od 10 partnerskih stranaka i pokreta upravo u skladu sa tim ponaša i priprema.

Sve oči tako su uprte u dijalog vlasti i opozicije, najpre onaj bez posrednika, a potom uz posredstvo evroparlamentaraca, te ćemo u septembru znati više o imenima koja će se naći na listićima sledeće godine.

Analitičari o posledicama bojkota

Politički analitičar Đorđe Vukadinović istakao je da svaka politička odluka ima posledice i na javnosti  na političke subjekte koji je donose.

"Naravno da bi bojkot imao uticaja i na partije i na celu političku scenu i jasno je da ta odluka nije laka, zato su se mnogi pred prošle izbore pokolebali i izašli u poslednjem trenutku", rekao je Vukadinović za Euronews Srbija.

On je naveo da je opozicija generalno sklona izlasku na izbore, ali da vlast ipak ne bi trebalo olako da računa na to da bojkota neće biti.

"Postoji i pritisak članstva i aktivistia, ali ima i broj pokreta i organizacija, novoformiranih, koji nemaju tu vrstu aparata, niti obaveza prema članstvu i aktivistima da na izbore izađu. Onda se može desiti da se u nekom obiliku bojkot ponovi, što nije dobro ni za koga", naveo je Vukadinović.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković rekao je za Euronews Srbija da bi bojkot uticao kako na finansijski aspekt, tako i na prisutnost u medijima.

"Stranke koje su u parlamentu imaju garantovano finansiranje iz budžeta, što značajno olakšava dalji opstanak i rad. Drugo, kada ste unutar institucija sistema, bilo da ste na vlasti ili  u opoziciji, vi prosto sami po sebi predstavljate nekoga ko zastupa odeđene statove o kojima će mediji izveštavati", objašnjava Stanković.

Dodaje i da se stranke koje su predvodile bojkot vidno spremaju za izbore, ali da još uvek zvanično nisu odustale od istog.

"To govori da se bojkot transformisao iz političkog izbora u sredstvo da se dobiju bolji uslovi u medijima, kako bi se stranke približile biračkom telu", rekao je Stanković.