Nastavljena sednica Odbora za spoljne poslove: Poslanici podeljeni o sankcijama Rusiji

Sednica skupštinskog Odbora za spoljne poslove, koja je prekinuta u decembru, nastavljena je danas i poslanici su raspravljali o oprečnim predlozima različitih opozicionih stranaka, odnosno o rezoluciji o uvođenju sankcija Rusiji i rezoluciji protiv uvođenja jednostranih sankcija kao instrumenta spoljne politike.

Objedinjeno se raspravljalo o predlogu rezolucije o usaglašavanju spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU u vidu restriktivnih mera prema Rusiji, preporukama Vladi Srbije o novoj spoljnoj politici, Deklaraciji o potrebi jačanja saradnje sa Rusijom na bilateralnom nivou, Deklaraciji o "Srpskom mini-šengenu" i predlogu rezolucije Skupštine Srbije o zabrani korišćenja jednostranih sankcija kao instrumenta spoljne politike.

Članovi Odbora su odbacili sve predložene rezolucije i deklaracije.

Predsednik Obora za spoljne poslove Borko Stefanović predstavio je Predlog rezolucije o usaglašavanju spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije kroz uvođenje sankcija Rusiji i istakao da je to u našem državnom, nacionalnom i strateškom interesu, dodavši da Srbija sama treba da izabere koji će paket sankcija uvesti.

Stefanović je rekao da je većina građana je protiv uvođenja sankcija Rusiji, ali da većina građana nema informacije o tome šta znači aktuelna situacija.

"Naše kašnjenje je dovelo do toga da postoji validna pretnja da Srbija plaća izuzetno visoku cenu zbog toga što se nije priključila svim državama u Evropi", kazao je Stefanović i upozorio da bi se neuvođenjem sankcija u opasnost dovela brojna radna mesta.

Fonet/Ana Paunković

 

On je istakao da je Srbija bila žrtva NATO agresije 1999. godine i da postoje stalni pokušaji otcepljenja dela njene teritorije, te da Srbija brani sve postulate međunarodnog prava, među kojima je i to da su granice priznatih država nedodirljive, ali je podsetio i da je u februaru Rusija napala Ukrajinu i pokušava da odvoji njen deo.

Stefanović je ukazao da politička neutralnost ne postoji za kandidate za članstvo u EU i istakao da poslanici danas glasaju o tome da li su za EU ili nisu.

Poslanik Dveri Boško Obradović obrazložio je preporuku Vladi Srbije o novoj spoljnoj politici i istakao da treba prekinuti evropske integracije i sarađivati sa EU mimo članstva, a posebno sa zemljama EU koje ne priznaju Kosovo, te da treba ostvariti stratešku saradnju sa Rusijom i Kinom.

On je istakao da u Srbiji vlada nerazumevanje aktuelnog trenutka i da su francuski predsednik Emanuela Makrona i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen išli "na noge" predsedniku Kine Si Đipingu, da je usred rata u Ukrajini ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto išao u Moskvu i da to govori da se svet menja i da nije više unipolaran, već ima i drugih velikih sila.

Fonet/Ana Paunković

 

Obradović je izrazio i protivljenje vojnoj vežbi Vojske Srbije i NATO i istakao da se time krši moratorijum na vojne vežbe sa drugim zemljama tokom rata u Ukrajini.

Poslanik Dveri Ivan Kostić obrazlagao je predlog Deklaracije o potrebi jačanja saradje sa Rusijom i istakao da bi uvođenje sankcija Rusiji moglo da bude samoubistvo za Srbiju i istakao da bi ako bi u slučaju uvođenja sankcija Rusija podigla cene gasa i rashodi budžeta bi bili veći četiri puta.

Poslanik Zavetnika Nikola Dragićević obrazložio je predlog rezolucije Skupštine Srbije o zabrani korišćenja jednostranih sankcija kao instrumenta spoljne politike i ukazao da je Srbija bila izložena sankcijama i ekonomsko-političkoj izolaciji, da su građani na svojoj koži osetili kako to izgleda, a da veruju da u 21. veku spoljna politika treba da počiva na ravnopravnosti, zbog čega sankcije ne mogu biti instrument spoljne politike.

Kako je rekao, on ne vidi koju bi korist Srbija imala od uvođenja sankcija zemlji koja je prijateljska i koja je branila interese Srbije po pitanju Kosova i Metohije. Obradović je obrazložio i deklaraciju o "Srpskom mini-šengenu" i istakao da su od evropskih integracija "važnije srpske integracije" između Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, a u perspektivi i Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, kako bi se ostvarila ekonomska saradnja koja će dovesti do slobodnog kretanja ljudi, roba i kapitala.

On je rekao da Dveri ne vide razlog za postojanje granica između Srbije, Republike Srpske i Crne Gore i da treba napraviti saradnju poput zemalja Beneluksa, a u perspektivi treba formirati balkanski savet ministara, po uzoru na savet ministar nordijskih zemalja.

Poslanica Srpske napredne stranke Marina Raguš rekla je da Srbija već ulaže napore u ono što su predložile Dveri, a da je državna politika takva da je Savet za nacionalnu bezbednost procenio da u ovom trenutku ne treba uvoditi sankcije i da državna politika obavezuje sve.

Fonet/Ana Paunković

 

Raguš je istakla da Srbija poštuje teritorijalni integritet drugih zemalja, jer želi da se poštuje njen teritorijalni integritet, ali da ne želi da prekida tradicionalna prijateljstva, i navela da će ta politika ostati na snazi sve dok se ne dođe do "crvenih linija", odnosno dok se ne ugrozi se opstanak Srbije.

Poslanica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić istakla je da je Narodna stranka odlučno protiv uvođenja sankcija Rusiji, jer nije ni moralno, ni u interesu države da to uradi, a podržala je predlog Zavetnika da se usvoji rezolucija kojom bi se Srbija obavezala da nikome jednostrano ne uvodi sankcije.

"Drago mi je da državni vrh govori da neće uvoditi sankcije, ali malo mi je hladno oko srca, jer mi se čini da ih neće biti samo u prvom činu. Uvođenje sankcija znači zauzimanje strana u sukobu, a Srbija je mala i ne treba da staje ni na stranu Rusa, ni na stranu NATO, koji se tuče do poslednjeg Ukrajinca", rekla je Rašković Ivić.

Fonet/Ana Paunković

 

Ona je ukazala da su građani protv uvođenja sankcija i da ne treba voditi politiku suprotnu volji građana, a istakla je da se ne treba plašiti za investicije, jer u Srbiju nisu došli giganti, već male i srednje firme koje ovde posluju zbog jeftinije radne snage.

Poslanik kluba Moramo-Zajedno Đorđe Miketić podržao je ideju o uvođenju sankcija Rusiji, ocenivši da nije samo pitanje usklađivanja sa spoljnom politikom EU, već i patriotski čin građana Srbije, i da treba istaći argument da je Rusija ranije uvela sankcije Srbiji i da je nedopustivo reći da se režimu u Rusiji neće uvesti sankcije "jer će neki Gasprom da nas odere za gas".

Poslanik Socijalističke partije Srbije Uglješa Marković rekao je da su Srbiji, Rusija i Ukrajina prijateljske države jer ne priznaju nezavisnost Kosova, dok je njegova stranačka koleginica Snežana Paunović kazala da se u svakom od predloga može naći rečenica koju bi podržali i da je tako zato što Srbija trpi nepravdu i mora da se trudi da nekome ne nanese nepravdu.

Poslanik Pokreta slobodnih građana Natan Albahari istakao je da PSG podržava rezoluciju o uvođenju sankcija Rusiji, jer podržava evropski put Srbije, i izrazio uverenje da bi u slučaju uvođenja simboličnih sankcija Rusija i Srbija ostali u "ok odnosima", kakve sa tom zemljom ima Mađarska koja je uvela sankcije.

Fonet/Ana Paunković

 

Poslanik Stranke pravde i pomirenja Usame Zukorlić ocenio je da je "srpski mini šengen" neadekvatan termin i da je taj predlog destruktivan, jer u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovine ne žive samo Srbi i ne postoji Republika Srpska kao država, a da oni kao stranka podržavaju sve pozitivne integracije Srbije, ali da ako Srbija hoće da se poštuje svoj integritet, mora da poštuje integritet suseda. I Miketić se usprotivio ideji o "srpskom mini šengenu" i rekao da ne može da veruje da posle krvavih ratova "ništa nismo naučili".

Poslanik koalicije NADA Nenad Tomašević rekao je da ne razume zbog čega se sve što ima naziv "srpski" smatra lošim i tretira kao "zveckanje oružjem", a najavio je podršku rezolucijama Dveri i Zavetnika i istakao da ne vidi razlog za uvođenje ekonomskih sankcija bilo kojoj državi.

Obradović je rekao Stefanoviću da je SSP krio pred izbore svoju ideju o uvođenju sankcija Rusiji i da se zalaganjem za sankcije zalaže za rat, a Marini Raguš da kada bi to što ona govori bilo tačno, oni se ne bi ni sporili, ali je vlast već prekršila dve odluke Saveta za nacionalnu bezbednost - da je nemačko-francuski predlog za Srbiju neprihvatljiv i moratorijum za vojne vežbe sa stranim državama. On je rekao i da Srbija neće nikome nametati da bude u mini-šengenu, već da će o tome odlučuju građani tih država.