Globalna i regionalna trka u naoružanju: Osim "dronova samoubica" šta će se još naći u "potrošačkoj korpi" Srbije

Sajam naoružanja i vojne opreme u Abu Dabiju slikovito je prikazao ono o čemu se već duže vreme glasno govori – svetska trka u naoružanju je uzela zamah. Bio je okupljen do sada nezabeležen broj ljudi, a predstavila se i srpska obrambena industrija. Neke kompanije u okviru tog kompleksa su navele da su im kpaciteti u naredne dve godine rasprodati, a delegacija Srbije potpisala je ugovor o kupovini "dronova samoubica". Analitičari ističu da su vremena drugačija nego pre nekoliko decenija i da mnoge evropske države danas drugačije defenišu svoje potrebe kada je reč o odbrani.

Potrošnja za vojsku i odbranu u poslednjih pet godina u regionu blago raste, ali je jedino Srbija premašila prag od dva odsto BDP-a, pokazuju podaci Beogradskog centra za bezbednosnu poliitku objavljeni u izveštaju "Balkan Defence Monitor". Prema tim podacima, Srbija u te svrhe izdvaja 2,3 odsto BDP-a, a slede Albanija i Severna Makedonija sa dva odsto u planiranim budžetima za 2023. godinu. U izveštaju su obuhvaćene i Hrvatska sa 1,4 odsto, Crna Gora sa 1,1 odsto i Bosna i Hercegovina sa 0,7 odsto.

Kada je reč o Srbiji, taj procenat je 2018. godine iznosio 1,6 odsto, a veći je bio jedino 2021. godine – 2,4 odsto. Interesantna je i struktura budžeta, a podaci BCBP-a pokazuju da se najviše troši na naoružanje i opremu – 39 odsto, zatim na ljudstvo – 38 odsto, i na ostalo 18 odsto.

"Rat u Ukrjaini i novi globalni trendovi će verovatno primorati mnoge zemlje Zapadnog Balkana da preispitaju strategije nacionalne bezbednosti. To će se naročito odnositi na države koje su člance NATO, zbog toga što je Alijansa usvojila novi strateški koncept čijom agendom dominira Rusija", navodi se u izveštaju.

Kakvo oružje Srbija nabavlja i od koga?

Da je trka u naoružanju i globalni trend moglo se videti na nedavno održanom sajmu naoružanja u Abu Dabiju. Na ogromnom prostoru predstavilo se 1.350 izlagača, a u ponudi su bila razna oružja i tehnika, avioni, brodovi i kopneni sistemi. 

Delegaciju Srbije na sajmu je predvodio predsednik Aleksandar Vučić koji je najavio da ćemo u narednih pet ili šest meseci moći da imamo prve "dronove samoubice" u Vojsci Srbije. Nije precizirano o kom tipu drona je reč, a urednik portala Tango Six Petar Vojinović, koji je bio u Abu Dabiju, rekao je za Euronews Srbija da je Ministarstvo odbrane potpisalo ugovor sa kompanijom "Edž" koja je državni konglomerat za sve vrste naoružanja i vojne tehnike. Ističe da je na Ministarstvu odbrane da u narednom periodu obelodani o čemu se tačno radi.

Ali to nije jedno oružje koje Vojska Srbija nabavlja ili planira da nabavi. Vojni analitičar Aleksandar Radić je istakao neke od aktivnih ugovora.  

"Ove godine se od Erbasa, iz njihovog pogona u Sevilji, očekuju dva transportnsa aviona C-295. Od Erbasa se očekuje i 10 helikoptera H-145M u novijoj varijanti sa petokrakim rotorom. Takođe, iz Francuske se očekuju radari", rekao je Aleksandar Radić za Euronews Srbija.

Tanjug/Ministarstvo odbrane/Lola Đorđević

Dodaje da je vrlo bitno, iako nije na prvi mah uočljivo, da su borbeni sistemi koji se prave u Srbiji zasnovni na zapadnim komponentama. "Recimo, na Lazaru 3 i Milošu su američki motori. Nezavisno vešanje se uvozi iz Francuske", istakao je. 

Kaže da je rekord, kada je reč o nabavci vojne opreme i naoružanja za Srbiju bio pretprošle godine, i da neka od tih sredstava stižu kroz više godina, a dati su avansi. "Vučić je sam rekao na sajmu, koliko sam slušao, o plaćenim avansima za pancire S1, mnogo novca je ostalo zarobljeno", naveo je Radić.  

Podseća i da je prošle godine Srbija kupila raketni PVO sistem FK-3 od Kine, i da je to izazvalo kontroverze i probleme oko transporta. 

"Vremena su drugačija, nema sada šale na tom prostoru naoružavanja i odbrane. Do 24. februara, na Zapadu su otvoreno govorili, imali ste saopštenja o tome da izbor Srbije nije nešto na šta bi trebalo da reaguju. Nisu bli oduševljeni, ali nisu postavljali prepreke. Vojska Srbije je imala vežbe i sa NATO i sa Rusima. Taj koncept je mogao da funkcioniše do pre neku godinu. Ali slomio se u momentu kada je počeo rat. Sad je problem kuda dalje? Jasno je da realne isporuke naoružanja mogu da dođu samo sa Zapada, naveo je Radić.  

Da li će Srbija kupiti francuske Rafale?

U prethodnom periodu se mnogo govorilo nabavci novih višenamenskih borbenih aviona, a državni zvaničnici su u više navrata pominjali francuske "Rafale". Vojinoivć navodi da su predsednika u Abu Dabiju pitali da li je u novoj situaciji realno izdvajanje za jednu eksadrilu uz prateće naoružanje. 

"On je rekao da država nastavlja da razmišlja o tome i upotrebio je cifru od tri milijarde evra za sve zajedno", rekao je on.

profimedia

Inače, Hrvatska je dogovorila kupovinu polovnih "Rafala", a Vojinović naglašava da su oni to podelili na godišnje rate. Ističe da se zbog proizvođača moraju finalizirati pregovori, da bi Srbija došla na red i da bi moglo da se pregovara o drugoj veoma bitnoj stvari, a to je paket naoružanja.  

"Sada su dve države u komšiluku naterale jedna drugu, jer imaju identičnu presposobnu platformu, da se na neki način nadmeću paketom naoružanja", naveo je Vojinović. 

Radić dodaje da je Rafal pojedinačno najskuplji artikal koji kupuje država Srbija: "To je za državu nepojmljivo velika suma, gde morate da pravite političku procenu šta se time dobija". 

Radić: Tek će se osetiti militarizacija evropskog društva

Aleksandar Radić navodi da se trka u naoružanju pre svega vodi zbog toga što su neke od evropskih zemalja sada zaokrenule spiralu u odnosu na prethodne decenije kada se verovalo da ne postoji opasnost od konvencionalnog oružanog sukoba, "i kad se favorizovalo stvaranje malih profesionalnih mobilnih jedinica pogodnih za ekspediciona ratovanja i zadatke NATO".

"To je bio trend, a Amerikanci su tu bili ekstremni. Smatrali su da sve što imaju od naoružanja mora da bude na točkovima, mobilno i da može da se utovari na transportne avione. Sad je pred svima nama jedan vrlo konvencionalan i konzervativan rat koji se vodi", ukazao je.  

Dodaje da neke zemlje sada idu u radikalan rast vojske, a kao primer navodi Poljsku za koju kaže da je na putu da postane sila velkog formata. 

Tanjug AP/Jon Gambrell

"Žele 300.000 ljudi pod oružjem, Kupili su 1.366 tenkova, stotine haubica, višecevne lansere raketa, planiraju da kupe 96 borbenih helikoptera. Preko 90 milijardi dolara je Poljska najavila samo kroz ugovore. od toga je već zaključeno dve trećine", kaže Radić.  

Smatra da ćemo tek osetiti militarizaciju evropskog društva u narednim godinama i da je ovo tek početak.

"Činjenica je da su vremena drugačija i da se drugačije definišu potrebe. Opasnosti od terorizma i migrantske krize postale su manje bitne zbog rata na prostoru Evrope koji je u toku, sa mnogo potencijalnih mogućnosti za širenje. Niko ne može da ima čvrst scenario kako će to ići. Jedino sigurno može da se tvrdi da će rat u Ukrjaini da traje. A to stvara duboki poremećaj u odnosima na međunarodnom planu", reka je Radić za Euronews Srbija.

Dodaje da bi sa jedne strane, sve zemlje htele naglo da ojačaju, a da sa druge postoji nasleđe od tri dekade verovanja z evropski poredak koji više ne postoji.