Igre 
Jedinoj povratnici u Đakovicu kamenuju stan i traže da ode – ona za Euronews Srbija kaže da je spremna da se bori
Komentari01/07/2021
-18:56
Ne prestaju muke jedine povratnice u Đakovicu, na Kosovu i Metohiji, Dragice Gašić. Posle kamenovanja, danonoćnog lupanja na vrata i peticije desetak nevladinih organizacija i udruženja da joj se ne dozvoli da boravi u stanu koji je njeno vlasništvo, kosovska policija i opštinska inspekcija nisu dozvolili da se na ulazu u Dragičin stan ugrade blindirana vrata, koja joj je obezbedila Vlada Srbije.
Neprijateljski pogledi dočekali su Dragicu Gašić i nakon što je posle dva dana odsustva ponovo došla svojoj kući, ispričala je ona za Euronews Srbija.
"Teško... To je teško, ali s jačom silom ne možeš da se boriš, a ja se borim. Ja se borim i dalje. Ja kažem da ću da opstanem, imam neku nadu uz ovu policiju, od Boga i od policije imam neku nadu da imam podršku od njih", kađe Dragica Gašić u razgovoru za Euronews Srbija.
Ispričala je da su joj umalo suze krenule kada je ugledala Đakovicu.
"Ja sam srećna bila, samo što mi suze nisu krenule koliko sam srećna bila, koliku sam želju imala, samo sam stala ispred vrata i rekla 'bože slatki ispunio si mi želju'", navodi ona.
Pripadnici kosovske policije ne dozvoljavaju da majstori ugrade blindirana vrata i rešetke na prozore na Dragičinom stanu bez dozvole opštinske inspekcije. Iz opštine kažu da će dozvolu možda dobiti.
"Ja ne očekujem da će išta da se promeni, zato što su sve ove komšije sa strane došli, ja mislim da oni nisu pravi Đakovčani jer ih ja ne znam uopšte. Oni možda jesu Đakovčani, ali ja ih ne znam. Ali da su agresivni – jesu. Ali to meni ne smeta. Ne smeta mi. Ja ne živim za komšije, ja samo volim tu slobodu da mogu da idem u grad, da mogu da kupim da jedem, da odem do manastira, moram da platim vodu, struju, smeće, ja to moram da idem, ja znači moram da zovem policiju, da ide sa mnom da me vodi tamo gde se plaća voda, struja, smeće", napominje ona.
Povezane vesti
Vrata Dragičinog stana su razbijena, u stanu sunđeri umesto kreveta i polovni frižider, komšije joj ne kažu "dobar dan", ali ova Đakovčanka ne odustaje.
"Ne želi me niko, ja to znam, ja sam svesna toga, ne mora niko ništa da mi kaže, ali ja ne živim ni za narod, ni za komšije, ja živim za mene", navodi ona.
Na pitanje zašto se vratila u Đakovicu, kaže: "Zato što sam ja najlepše moje godine ovde provela".
Sve vreme Dragica mora da se sporazumeva sa zaposlenima i policajcima u opštini na albanskom jeziku, koji srećom prilično poznaje. Zbog jedne rečenice koju nije dobro razumela u samoj zgradi opštine opet je doživela šikaniranje i naređenje da ne sme da priča na srpskom.
Komentari (0)