Igre 
Pregrupisavanje opozicije i postizborno parčanje - da li novi pokret na čelu sa Ponošem "meša karte" opoziciji
Komentari15/07/2022
-18:30
Već nakon glasanja u aprilu bilo je jasno da će novi saziv parlamenta za razliku od prethodnog biti "prošaran". Međutim, kako se bliži i datum konačnog konstituisanja novog saziva, jasno je da će inače raznolik sastav biti dodatno razuđen podelama u poslaničke klubove, iako se postizborno parčanje stranka ne završava ni na tome. Ima i onih koji su na izborima učestvovali, ali više nisu deo ni jedne parlamentarne stranke, već će delovati u političnom životu van skupštine i drugih institucija.
Reč je o novom pokretu Srbija centar, na čijem je čelu ovogodišnji predsednički kandidat Zdravko Ponoš i koji se tek nakon izbora pojavio na političkoj sceni Srbije. Ponoš je, naime, bio deo Narodne stranke i kandidat liste Ujedinjeni za pobedu Srbije. Dva dana nakon izbora, on je napustio tu stranku, a dva meseca kasnije osnovao je i svoj pokret. Već tada se nametnulo i pitanje može li novi pokret, koji neće biti deo tek izabranog parlamenta da "pomrsi konce" i "promeša karte" na opozicionoj sceni koja je i inače u konstantnoj fragmentaciji.
Analizirajući aktuelna dešavanja na opozicionoj sceni, analitičari ukazuju da je moguće da se opozicija između sebe sada bori za glasove, ali da će oni koji su u parlamentu biti tematski uglavnom uokvireni kada su u pitanju aktuelne teme. Gde je tu prostor za novi pokret koji predvodi drugoplasirani na predsedničkim izborima, ali nema zastupnike u Parlamentu?
Sam Ponoš je za Euronews Srbija rekao da je cilj pokreta promena vlasti, jer taj posao nije završen na proteklim izborima.
"Ovo je rezultat te percepcije da mi imamo nezavršen posao, prošli izbori nisu se završili posebno uspešno za opoziciju, ja bih rekao čak za građane Srbije. Imaćemo kontinuitet stare vlasti, znamo kako je s njima već deset godina, taj posao nije završen, na njemu mora da se poradi, a prvi korak je da se ova vlast sklanja. To neće moći da se desi samo u parlamentu, nego će moći da se desi i pritiskom za sledeće izbore i vanparlamentarnom borbom. Mislim da se to radi sa kvalitetnim ljudima, sa ljudima koji nisu politički potoršeni", rekao je Ponoš.
Grupisanje u poslaničkim klupama
Nakon konačnih rezultata izbora, poznato je da je od ukupno 19 lista koje su učestvovale na izborima, cenzus je prešlo njih 12, koji će imati svoje poslanike u Skupštini.
Prema konačnoj raspodeli snaga, 120 mesta u parlamentu zauzeće poslanici sa izborne liste okupljene oko SNS, 38 poslaničkih mesta pripalo je najvećoj opozicionoj grupaciji "Ujedinjeni za pobedu Srbije", a 31 mesto imaće lista oko SPS. Koaliciji NADA pripalo je 15 mandata, Moramo će imati 13, a pokret Dveri i Zavetnici po 10. U parlament je ušlo pet manjinskih lista, pa će tako Savez vojvođanskih Mađari imati pet poslanika, lista Muftijin amanet tri, Zajedno za Vojvodinu i SDA Sandžaka po dva, a nakon sage u Velikom Trnovcu, onaj jedan poslanički mandat pripao je lideru Koalicije Albanaca Doline Šaipu Kamberiju.
Povezane vesti
Međutim, umesto dosadašnjih osam poslaničkih klubova, u ovom sazivu biće ih znatno više.
Naime, Narodna stranka koja je bila deo liste Ujedinjeni za pobedu Srbije najavila je samostalan nastup u parlamentu u kome će imati 11 poslanika, a istim putem će sa deset poslanika i Demokratska stranka. Grupi koju će predvoditi Marinika Tepić iz Stranke slobode i pravde pridružiće se i poslanici iz Pokreta slobodnih građana, Ujedinjenih sindikata Sloga i Pokreta za preokret.
Koalicija "Moramo" najavila je dva poslanička kluba, a poslanik Radomir Lazović rekao je za Euronews Srbija i koji su razlozi za to.
"Mi ćemo delovati u dva poslanička kluba kako bismo iskoristili tehničke pogodnosti toga, dodatak vremena i sve što time dobijemo... Daćemo sve od sebe da vratimo poverenje građana u Narodnu skupštinu. Trudićemo se da na ravi način predstavimo ideje u skupštini", rekao je Lazović iz Pokreta "Ne davimo Beograd" koji je deo ove koalicije.
Takođe, zasebno će se u parlamentu grupisati i Dveri i POKS, koji su bili koalicioni partneri na ovim izborima.
Prema oceni analitičara, ovakva podela može da dovede do dodatnog razjedinjavanja opozcije, umesto zajedičkog delovanja protiv vlasti.
"Ono što se ja plašim je da će se dinamika između opozicionih partija koje su bile van parlamenta sad preneti u parlament, a to znači borbu za više glasova opoziciono nastrojenih birača", rekao je politikolog Mladen Mrdalj, dodajući da će tako izostati zajednička borba protiv vladajuće većine.
Takođe, ono što dovodi do novih podela, ali i grupisanja jesu stavovi prema aktuelnim pitanjima.
Povezane vesti
"Možemo da vidimo da se oni sada dosta tematski uokviruju što znači da desničarske organizacije imaju određene stavove po pitanju rata u Ukrajini i Kosova i Metohije i Evropske unije, veoma čvrst anti EU stav dok imamo sada, veoma jasno se profilišu neke pro EU stranke i ja mislim da će taj prozapadni opozicioni blok sigurno sarađivati", kaže za Euronews Srbija političkih konsultant Dušan Milenković.
Novi politički pokret
Međutim, posle opštih izbora, u politički ring, za sada van parlamenta, sa novim pokretom je ušao i predsednički kandidat Zdravko Ponoš. Upravo bi taj pokret mogao sada da utiče na političku klimu.
Ponoš je, podsetimo, izabran kao zajednički kandidat koalicije Ujedinjeni za pobedu Srbije koju su činile Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, Stranka Makedonaca Srbije, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije "Sloga", Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija, Vlaška stranka, DUVM - VMDK. On je na izborima bio drugi, sa 18,39 odsto osvojenih glasova.
Povezane vesti
On je kao kandidat došao je iz redova Narodne stranke i dobio podršku te stranke za kandidaturu ispred liste Ujedinjenih. Međutim, dva dana nakon izbora, Ponoš je napustio tu stranku. Već tada govorilo se da bi Ponoš mogao da nastavi svoje političko delovanje kroz novi pokret ili stranku, što se i ostvarilo nakon dva meseca od izbora.
Već tada se nametnulo i pitanje kako će novi pokret, koji neće biti deo tek izabranog parlamenta, uticati na političku klimu u Srbiji, s obrizom na rezultat koji je Ponoš ostvario kao predsedniški kandidat. Osim toga, i pre konstituisanja parlamenta, došlo je do razmirica među članovima stranaka koje su oformile zajednićku izbornu listu.
Zdravko Ponoš govorio je o pokretu Srbija centar za Euronews Srbija i istakao da je pokret osnovan sa idejom da stručnjake koji se nisu ranije bavili politikom.
"To su ljudi koji nemaju identični pogled na stavri, ali što se tiče spoljne politike oni su pre svega jako vešte diplomate i njihovo razumevanje stvari je jako korisno za orijentaciju u ovom dosta komplikovanom vremenu. Njihova znanja mogu da budu jako korisna, a da li su ideološki malo levo ili desno nije presudno važno, ugrubo su oko centra, a mislim da je to dobro za Srbiju", naveo je Ponoš u razgovoru za Euronews Srbija.
Govoreći o saradnji sa drugim političkim opcijama, rekao je da su "otvoreni za saradnju sa svima koji žele da menjaju Srbiju".
"Dobar deo političkih aktera je u ovom momentu ušao u parlament, oni za koje ja verujem da su stavrno opoziciono nastrojeni, nemamo u svemu podudarne stavove, otvoreni smo za saradnju. Moje iskustvo iz politike nije mnogo dugačko, ja i ne znam kako je to biti u parlamentu. Čak i na ovim izborima gde sam učestvovao kao predsednički kandidat nisam imao tu rezervnu opciju da budem na listi. Otvoreni smo za saradnju sa svima", kazao je Ponoš.
Kada je reč o saradnji sa Narodnom strankom, čiji je član bio, Ponoš kaže da ne vidi problem u saradnji i sa tom strankom.
"Ne vidim nikakav problem da se sarađuje sa Narodnom strankom, to su ljudi sa kojima sam radio, koje poznajem. Mislim da su oni sada u situaciji da se opredeluju malo više na tu temu, vidim da je to tamo aktuelnija tema. Pokret Srbija centar će biti otvoren za sve koji smatraju iskrenom opozicijom", rekao je on.
Sa druge strane, Stefan iz Narodne stranke, za Euronews Srbija je rekao da su "saradnju sa Ponošem imali dok je bio u okvirima Narodne stranke, ne vidim razlog zašto bismo dalje sarađivali sa njim".
Svoju prvu priliku za izlazak na izbore ovaj pokret Srbija centar mogao bi da ima na eventualnim vanrednim beogradskim izbrima, o kojima se još uvek govori kao mogućoj opciji.
Tanjug/Jadranka Ilić
Lider pokreta Zdravko Ponoš je, govoreći o toj mogućnosti, rekao da još uvek ne znači da je organizacija spremna da izađe na izbore.
"To što smo je osnovali to još uvek ne znači da je to organizacija koja je spremna da izađe na izbore, moramo da izgradimo infrastrukturu, po Srbiji treba da formiramo odbore, nemamo ni rukovodstvo, a da bismo to imali treba formalno da se formiramo i po dubini, a ne samo da se registujemo. Ako to bude išlo kako ja mislim i tempo kakvim je krenulo mi bismo trebalo da budemo spremni za te izbore, mada sam sve sumnjičaviji prema toj najavi (izbora) mislim da i oni koji su razgovarali o tome nisu baš srećni sa tom idejom", kazao je Ponoš.
Izazov i za Ponoša i za parlamentarnu opoziciju
Podsećanja radi, ovo nije prvi put da nakon presedničkih izbora nastanu novi pokreti, predvođeni predsedničkim kandidatima. Istu situaciju videli smo nakon prethodnih izbora, 2017. godine, kada je Saša Janković, nestranački kandidat Grupe građana "Za Srbiju bez straha" nakon druge pozicije u predsedničkoj trci osnovao pokret "Slobodni građani Srbije".
Janković je posle dve godine napustio politiku i taj pokret, ali je, sada Pokret slobodnih građana i dalje aktivan i deo upravo koalicije Ujedinjeni za pobedu Srbije.
Prema oceni analitičara, pred Ponošem i članovima novoosnovanog pokreta je veoma ozbiljan i težak zadatak kada je u pitanju pozicioniranje na veoma razuđenoj političkoj sceni Srbije.
Ivo Čolović iz Cesida rekao je za Euronews Srbija i da ovaj potez predstavlja "nastavak fragmentacije opozicionih političkih partija u Srbiji".
"Svakako da je pred ovim pokretom, i samim Ponošem, ozbiljan rad kako bi se što bolje pozicionirali na srpskoj političkoj sceni. Ovde pre svega mislim na formiranje stranačkih struktura, iako se ne radi o klasičnoj političkoj partiji, koje bi omogućila aktivan rad pokreta na teritoriji cele Srbije i promovisanje programa i ideja najširem sloju građana", naveo je Čolović.
Takođe, politikolog Nikola Parun rekao je da će morati da se uloži mnogo truda u dalji razvoj kako bi pokret bio prepoznatljiv biračkom telu.
"Novi pokret Zdravka Ponoša je na svom početku i moraće da uloži puno truda u izgradnju ljudi i atraktivnost. Ove dve stvari su na niskom početnom nivou, a manjak harizme lidera ne pomaže. Pred ovom organizacijom je težak posao, a svakako im neće pomoći izostanak finansiranja po osnovu parlamentarnog statusa", rekao je Parun za Euronews Srbija.
Parun je naveo i da je teško procenti koliko će birača opozicije privući.
"Koliko će privući birača opozicije, neutvrdivo je u ovom trenutku. Ali jednako je bitno, ako ne i više, koliki je potencijal privlačenja glasača vlasti", naveo je Parun u izjavi za Euronews Srbija.
Tanjug/Jadranka Ilić
Takođe, govoreći o tome kako će novi pokret privlačiti simpatizere i birače s obzirom na predsedničku kandidaturu Ponoša, Ivo Čolović navodi da ostvaren rezultat ne znači i sigurno "odvlačenje" tela koje je dalo podrški koaliciji ispred koje se kandidovao.
"Teško je u ovom trenutku proceniti koji je domet ovog pokreta, jer je nov na političkoj sceni, pa samim tim građani još uvek nemaju dovoljno informacija o njegovom osnivanju, a kamoli o idejama, programu ili ljudima koji će je predstavljati. Relativno pristojan rezultat koji je ostvario gospodin Ponoš kao predsednički kandidat ne mora da bude signal da će se svi, ili većina glasova koje je dobio preliti ka njegovoj političkoj opciji", kazao je Čolović.
Dušan Milenković ističe da bi nov pokret u slučaju beogradskih izbora mogao da pomrsi konce aktuelnoj opoziciji.
"Ukoliko bude beogradskih izbora možemo da očekujemo da izađu i po nekim istraživanjima možemo da očekujemo da će da oduzmu značajan deo glasača i trenutnim opozicionim strankama", kazao Milenković.
Milenković dodaje i da je formiranje te organizacije trebalo da se desi i ranije, kako bi se iskoristio zamah, ali i zatišje na opozicionoj sceni koje je usledilo nakon izbora. Međutim, upravo to zatišje verovatno će prekinuti skoro konstituisanje Narodne skupštine.
Komentari (0)