Igre 
Izborni proces bez kraja: Novu vladu mogli bismo da čekamo mesecima, a put do nje vodi preko Velikog Trnovca
Komentari30/06/2022
-15:59
Srbija je još 3. aprila glasala na parlamentarnim, predsedničkim i lokalnim izborima, ali je ceo izborni proces skoro tri meseca kasnije završen tek delimično. Predsednik Aleksandar Vučić položio je zakletvu za svoj drugi mandat, Beograd je dobio novu gradsku skupštinu, ali na republičkom nivou stvari i dalje nisu privedene kraju, pa tako ni nove vlade zasad nema na vidiku.
Od 250 poslanika u Narodnoj skupštini poznato je 249. Ostao je samo jedan čiji neizbor koči konstituisanje parlamenta. Biračko mesto broj šest u Velikom Trnovcu u opštini Bujanovac i tamošnjih nešto više od 1.000 birača odlučuje o tome kome će pripasti još jedan jedini mandat - Socijalističkoj partiji Srbije ili Koaliciji Albanaca Doline. Četiri puta, zbog kršenja procedura, u tome nisu uspeli, pa će Veliki Trnovac na glasanje i peti put 30. juna.
I iako je predsednik Vučić ranije izjavljivao da se nova vlada očekuje do kraja jula, najavljivao je i da će se sa konsultacijama sa partijama početi tek kada bude formiran saziv parlamenta. Kada će sve to da se desi i dalje je nepoznanica, a čak i u slučaju da se izbori u Velikom Trnovcu završe ovim petim pokušajem, zakonski rokovi daju mogućnost da Srbija novu vladu dobije tek za nekoliko meseci.
Za to vreme, dok Veliki Trnovac i dalje drži "u zamci" konačne rezultate parlamentarnih izbora, Beograd je dobio novu gradsku skupštinu i novog gradonačlenika, ali tu novu gradsku vlast čini takozvana "tanka većina". Iz ove gradske koalicije i sastava vlasti može se, smatraju analitičari, naslutiti kako će izgledati vlast i na nivou republike, a uprkos tenzičnoj retorici u izbornoj noći, ističu, najverovatniji scenario je ponovna saradnja SNS i SPS.
Šta se događa u Velikom Trnovcu?
Rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji i dalje su preliminarni jer se "bitka" za jedan mandat u republičkom parlamentu vodi upravo na jednom biračkom mestu u Velikom Trnovcu. Izbori će se tamo organizovati peti put, odnosno ponoviti četvrti put nakon glasanja 3. aprila.
Socijalisti i Albanci već tri puta su obarali ove izbore podnoseći žalbe Upravnom sudu. Prošle nedelje glasanje nije ni počelo jer članovi biračkog odbora iz albanske koalicije nisu dozvoljavali predstavnicima srpskih stranaka da kontrolišu evidentiranje glasača u izvodu iz biračkog spiska. Uporedo je stigla i dojava o postavljenoj bombi. Albanci optužuju SPS da sabotira izborni proces, dok im socijalisti odgovaraju da im je od mandata bitnije poštovanje zakona.
"Dva puta smo došli do apsurdne situacije da je neko od članova biračnog odbora ili ne znam ko, to je na tužilaštvu da utvrdi jer postoji jedna krivična prijava, dva puta potpisao čoveka koji je već 16 godina mrtav. Čovek koji je sahranjen pre 16 godina dva puta se upisuje u birački spisak kao da je glasao. Mislim da je to nešto što je dno dna izbornog procesa i ruganje demokratiji", rekao je generalni sekretar Skupštine Srbije Veljko Odalović.
Povezane vesti
A da bi parlament bio konstituisan potrebno je da rezultati u Velikom Trnovcu budu konačni, pa tako u Republičkoj izbornoj komisiji kažu da ova situacija nikako ne može da se zaobiđe.
"Nema rupa u zakonu što se ovoga tiče. Najpre se utvrđuju rezultati na tom biračkom mestu, a onda i opštinska izborna komisija utvrđuje zbirne rezultate za sva biračka mesta, dostavlja RIK koja eto čeka samo to da utvrdi konačne rezultate", rekao je predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević.
Objašnjavajući za Euronews Srbija šta se tačno događa u Velikom Trnovcu, izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže da se formalno gledano izbori ponavljaju jer postoje neregulanosti i stranke koriste pravne mehanizme da podnose zahteve za poništavanje, koji su dosad imali utemeljenje.
"Ako suštinski bez pravnog aspekta govorimo, izbori se ponavljaju zato što postoji nesporazum, nerazumevanje i ja bih rekao manjak zainteresovanosti stranaka da ozbiljno organizuju izborni proces, tu govorim o njihovim članovima biračkog odbora. Moje mišljenje, glasanje u Velikom Trnovcu bi bilo odavno završeno da ne postoji taj jedan mandat, odnosno direktan uticaj na izborne rezultate", istakao je Klačar.
Deo opozicije, međutim, smatra da je pronašao način da se izbori sprovedu bez neregularnosti i da se ceo proces okonča. Kako je rekao lider Dveri Boško Obradović, RIK po zakonu ima pravo da praktično preuzme organizaciju izbornog procesa na biračkom mestu.
"Naši predstavnici u RIK predložiće da RIK, a ona to ima pravo po zakonu praktično preuzme organizaciju izbornog procesa na tom biračkom mestu da ne bi više bilo niti jednog drugog izgovora da tamo neko nešto nije uradio kako treba i time stalno odlagani konačni rezultati izbora", rekao je Obradović.
Ipak, Klačar ističe da je varijanta u kojoj će RIK preuzeti organizovanje izbora nemoguća, te da je sva odgovornost za sprovođenje glasanja na lokalnoj izbornoj komisiji, odnosno biračkim odborima.
Povezane vesti
"Ne postoji veliki prostor da RIK intervenište. RIK jeste bio pristuan, ali to su ljudi koji ne mogu direktno da organizuju izborni proces", rekao je on.
Zakonski rokovi "ogromni"
I iako je prošlo skoro tri meseca od održavanja izbora, do formiranja nove vlade moglo bi da prođe zapravo još oko četiri meseca, čak i u slučaju da u Velikom Trnovcu 30. juna bude sve u redu i rezultati sa tog biračkog mesta konačno budu utvrđeni.
Kako je za Euronews Srbija objasnio Dejan Bursać iz Instituta za političke studije, za formiranje vlade postoje "ogromni" rokovi, pa bi tako čitav proces zapravo mogao da se završi tek pri kraju godine.
Povezane vesti
"Sad i da se sve okonča 30. juna, proći će bar još desetak dana, možda i dve nedelje dok se obave sve žalbe i rokovi pred lokalnim izbornim komisijama, RIK, i najzad Upravnim sudom. Pod uslovom da se rezultati potvrde, RIK-u treba još nekoliko dana da izbaci konačne rezultate i nakon toga teče rok od 30 dana za konstituisanje skupštine. Onda posle konstituisanja skupštine imate još 90 dana za formiranje vlade", rekao je on.
Euronews/Vladislav Ćup
Bursać, međutim, kaže i da to kada ćemo dobiti novu vladu manje zavisi od glasanja u Velikom Trnovcu i kaže da na to uticaj ima i spoljnopolitički faktor.
"Sada već negde postaje malo providno da se taj proces odlaže kako bi se SNS-u, za koji se naravno očekuje da formira vlast, dao dodatni manevarski prostor da se eventualno još neko vreme izbegne ono što se zove usaglašavanje spoljne politike sa EU, a u praksi to znači uvođenje sankcija Rusiji", rekao je on.
Ogovarajući na pitanje da li imaju utemeljenja tvrdnje da se odlaže fomiranje skupštine i formiranje vlade zbog sankcija Rusiji, Klačar kaže da možda postoji i ta kalkulacija, ali dodaje da nije siguran da je to do kraja čitavo objašnjenje zato što vladajuća koalicija čak i sa završenim izborima u Bujanovcu ima jedan veliki prostor da odlaže formiranje izvršne vlasti, da ide do maksimalnih rokova.
"Teorijski ovi rokovi od 30 i 90 dana su zakonski, ako bi se izbori u Bujanovci završili 30. juna, izvršna vlast možda ne bi mogla do kraja jula, ali bi mogla do početka avgusta ako bi vladajuća koalicija želela da čitav taj proces ubrza. Meni se čini iz ugla izbornog integriteta, veća šteta za državu je da se prolongira objavljivanje finalnih rezultata. Vrhunski državni interes u ovom momentu da se izbori završe što pre", rekao je on.
Baš s tim u vezi opozicija je održala sastanak na inicijativu stranke Zajedno za Srbiju, a na kom je dogovoreno da se izvrši dodatni pritisak da se izborni proces okonča što pre u skladu sa zakonom. Srbija se nalazi pred izazovima koji se ne mogu rešavati bez najvažnije institucije, skupštine, navodi se u saopštenju ZZS i dodaje se da je neophodno naći rešenja za institucionalnu krizu. Sastanku su pristutvovali i predstanici SSP, PSG, Koalicije Moramo, ali i predsednički kandidat Zdravko Ponoš.
Komentarišući nedavno situaciju u Velikom Trnovcu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da izborni proces još nije završen, u skladu sa pravilima koje je tražila upravo opozicija, tvrdeći da će vlast navodno da pokrade izbore. Kaže, dogodilo se to da u u skladu sa pravilima na kojima je opozicija insistirala, imate pravo na beskrajne i beskonačne prigovore.
Ko će formirati vlast
I dok se čeka nova runda glasanja, Grad Beograd je svoj zadatak obavio. Nešto više od dva meseca nakon održanih gradskih izbora, i nakon konstituisanja gradske Skupštine, za gradonačelnika je izabran Aleksandar Šapić, koji je bio i prvi na izbornoj listi "Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve".
Tesnu većinu naprednjaka i socijalista od dva odbornika pojačao je odbornik Vuk Stanić koji je isključen iz POKS-a, pa je sada odnos 57 prema 53 u korist dosadašnje vlasti.
Za bivšeg zamenika gradonačelnika Gorana Vesića ovo ne znači i da će se saradnja preliti i na republički nivo. Govoreći o dosadašnjim koalicionim partnerima, Vesić kaže kada je reč o republičkom nivou, da to nije ista situaicja jer su se naprednjaci uvek trudili da prave što širu koaliciju.
"Čekaju nas teška vremena i naša namera je bila da imamo što veću podršku i što širu vladu. Za razliku od grada, mi imamo mogućnost da sami formiramo vladu sa SVM, a da li će tu biti još neko videćemo", rekao je.
Euronews/Vladislav Ćup
Bursać međutim ističe da je uprkos tenzijama SPS i SNS nakon proglašenja rezultata u izbornoj noći jasno da će se ove stranke na kraju dogovoriti.
"Oni su dugoročni partneri, potrebni su jedni drugima i u Beogradu. SNS ne odgovara da imaju SPS u opoziciji kao drugu najjaču stranku u zemlji. SPS nije voljan da ide u opoziciji, nemaju neko iskustvo u opoziciji, mislim da će oni naći zajednički jezik uprkos nekom neslaganju", rekao je Bursać.
Inače, i dalje ostaje neizvesno da li će novi saziv gradske skupštine odraditi ceo četvorogodišnji mandat, barem ako je suditi po izjavama nakon susreta Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa, koji se dogodio pre ponavljanja izbora na pojedinim biračkim mestima.
"Meni se čini da je u ovom momentu iz naše pozicije gotovo nemoguće precizirati da li će i kada biti tih izbora, meni se čini da su ti izbori realniji nego što nisu. S druge strane kada će biti tajming, kakva će biti pozicija Šapića nemoguće je predvideti. Dobio je priliku da upravlja jednim velikim sistemom i čini se da će barem šest ili devet meseci imati priliku da to čini", zaključio je Klačar.
Preporuka za vas
Komentari (0)