Euronews Srbija u Ohridu: Otkako je počeo rat u Ukrajini "Otvoreni Balkan" je još veća nužnost

U Ohridu je danas zvanično otvoren samit regionalne inicijative "Otvoreni Balkan", kome prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijeri Severne Makedonije i Albanije, Dimitar Kovačevski i Edi Rama, kao i zvaničnici Crne Gore i BiH. Prisutnima se putem video-linka obratio i visoki izlaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i poručio da SAD podržavaju sve inicijative koje približavaju region i promovišu stabilnost.

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski otvorio je samit rečima da su beneficije "Otvorenog Balkana" upravo međusobno pomaganje država, posebno u uslovima rata u Ukrajini kada smo "prirodno upućeni jedni na druge".

"Mi se razumemo i pomažemo jedni drugima. Posle dužeg vremena imamo zajednički cilj - da zajedno idemo napred", rekao je Kovačevski.

Tanjug/Vlada Republike Severne Makedonije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić takođe se obratio prisutnima rečima da je to "inicijativa ljudi sa Balkana".

"Mi gotovo da bilateralnih problema i nemamo, nemamo nikakvih zahteva ni prema kome, sem da budemo prijatelji i da sarađujemo i radimo u interesu svih građana. Hvala Varheljiju što je tu danas, hvala mu na hrabrosti što je ovde sa nama. Otvoreni Balkan je toliko dobra ideja da će iz godine u godinu imati sve više pristalica i u naše tri zemlje i širom Balkana", rekao je on.

Vučić je najavio da će se odmah ili na sledećem sastanku formirati radne grupe koje će imati za cilj kako da se prevaziđu problemi, ali i kako jedni drugima da pomognemo da preživimo zimu.

"Predlažem da sledeći sastanak inicijative Otvoreni Balkan bude u južnoj Srbiji pre velikog samita i sajamskih manifestacija krajem leta u Beogradu. Važno je da ubrzamo sve naše zajedničke projekte, da vidimo šta je to šta nam ljudi još traže, šta očekuju od nas, šta možemo da učnimo za dalji lakši protok roba i kapitala"

Predsednik Srbije se zahvalio Amerikancima što podržavaju inicijativu, te još jednom podsetio Abazovića i Tegeltiju da su dobrodošli.

"Ja nemam taj izvinjavajući sindrom, da moram svakog dana da govorim da vas molim da dođete. Ako hoćete da dođete - dođite, ako nećete to je vaša odluka. Uvek ste dobrodošli".

EPA/GEORGI LICOVSKI

Premijer Albanije Edi Rama rekao je da treba da pojačamo i sačuvamo ovu osobinu regiona, bez toga da se plašimo da li će biti više problema ako se još više spojimo i približimo.

"Mi se ovde srećemo prvi put na samitu 'Otvorenog Balkana' otkako je počeo rat u Ukrajini i želim da svima saopštim da je baš zbog toga 'Otvoreni Balkan' veća nužnost nego pre", rekao je Rama.

Kazao je da je 60 odsto ljudi u Albaniji podržalo Otvoreni Balkan i da rast izvoza i zarada poljoprivrednika iz Albanije, zahvaljujući saradnji u okviru Otvorenog Balkana, pokazuje da nema korist od toga samo Vučić ili neko drugi, već građani.

Nemamo luksuz da okrenemo leđa jedni drugima, istakao je Rama.

"Otvoreni Balkan niti je moj niti Vučićev, niti Kovačevskog, Abazovića, niti bilo koga drugog, već pripada ljudima", poručio je Rama.

Navodi da su albanski zemljoradnici zaradili oko 60 miliona evra od januara do aprila, što je duplo više nego pre, zahvaljući Otvorenom Balkanu.

EPA/GEORGI LICOVSKI

Kako je najavljeno, na samitu će biti potpisano više sporazuma i memoranduma o saradnji u oblasti visokog obrazovanja, turizma, kulture i poreskih službi.

Crnogorski premijer Dritan Abazović, koji je podržao inicijativu Otvoreni Balkan, gost je samita, kojem prisustvuje, kako je najavio, u ulozi posmatrača.

U ulozi gosta na samitu je i predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija. Na zvaničnom otvaranju samita, pored predsednika Srbije Vučića, premijera Kovačevskog i Rame, kao i Abazovića i Tegeltije, obratio i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.

Varhelji je rekao da na poziv gledao kao da je i EU pozvana da bude deo procesa.

"Mislim da inicijativa 'Otvoreni Balkan' nije samo dobra, nego daje mogućnost da region promeni realnost, prevaziđe izazove. Može da bude mogućnost ka ubrzavanju puta prema EU", rekao je on.

Iako će glavne teme samita u Ohridu biti kultura i turizam, kao i povezivanje tri zemlje u tim oblastima, očekuje se da će u fokusu biti i razgovori političkih predstavnika i međunarodne zajednice o ratu u Ukrajini i ekonomska kriza i inflacija koja pogađa zemlje Evrope. S tim u vezi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će izneti određen predlog kako ove tri zemlje međusobno da se pomažu na tržištu hrane i energetike.

U Ohdridu će se analizirati šta će biti urađeno kada su u pitanju administrativne prepreke, i dokle se stiglo sa najavom da bi od 1. januara sledeće godine mogle da se ukinu sve granične kontrole, te da se ima zaista pravi slobodan protok ljudi i usluga u ove tri zemlje.

Na samitu će govoriti i ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Tatjana Matić i ministarka kulture Maja Gojković.

Lideri Otvorenog Balkana sastaće se i sa predstavnicima međunarodnih organizacija. Na kraju samita, predsednik Vučić i premijeri Kovačevski i Rama održaće konferenciju za novinare.

Biće potpisana četiri sporazuma

Kako javlja reporter Euronews Srbija iz Ohrida, očekuje se da će tokom samita biti potpisana četiri sporazuma. Jedan od njih tiče se saradnje u oblasti trgovine, turizma i kluture, potom tu je i sporazum o priznavanju međusobnih diploma visokoškolskih ustanova.

Takođe je najavljeno da će biti potpisan sporazum koji bi trebalo da uspostavi tešnju saradnju između poreskih uprava Srbije, Albanije i Severne Makedonije u njihovoj borbi na suzbijanju utaje poreza. Očekuje se i da će biti potpisan sporazum o izdavanju prvih identifikacionih kartica za slobodan pristup tržištu rada.

Podsetimo, prošle godine potpisano je nekoliko sporazuma koji omogućavaju slobodan pristup tržištu rada za građane Srbije, Albanije i Severne Makedonije.

Eskobar: SAD podržavaju 'Otvoreni Balkan'

SAD podržavaju inicijativu “Otvoreni Balkan“, poručio je danas specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i istakao da SAD podržavaju sve incijative koje približavaju region EU i promovišu stabilnost.

"SAD na Balkan ne gledaju kao na ratni region, već kroz prizmu mogućnosti 21. veka, a mogućnosti regiona su ogromne. Zapadni Balkan je blagosloven odličnom geografskom pozicijom, velikim resursima, preduzetničkim duhom“, objasnio je Eskobar na otvaranju sastanka "Otvorenog Balkana“ u Ohridu.

U video uključenju on je naglasio da Zapadni Balkan ima potencijal da bude centar obnovljive energije, što će pomoći za bavljenje klimatskim promenama, ima kapacitet da bude centar za tečni prirodni gas i da pomogne Evropi da se oslobodi ruskog gasa, mogao bi biti centar za transport, tehnologije...

Tanjug/HINA/Lana Slivar Dominić

Ukazao je da je Zapadni Balkan deo Evrope sa najbržim rastom.

"SAD podržavaju 'Otvoreni Balkan', ali smo za saradnju i integraciju u širu evropsku strukturu. Prekogranična saradnja na Zapadnom Balkanu treba da bude usmerena ka većoj evropskoj integraciji“, objasnio je on.

Rekao je da postoji mnogo inicijativa za ekonomsku integraciju, a SAD podržavaju sve incijative koje približavaju region EU i promovišu stabilnost.

Da bi inicijativa bila uspešna, kaže, neophodno je da bude otvorena za sve i da mora da uključi "svih šest zemalja na jednakom nivou".

Abazović: Imate pruženu ruku Crne Gore za napredak Zapadnog Balkana

Abazović prvi put prisustvuje Samitu ove regionalne inicijative, a ranije je izjavio da nema ništa protiv priključenja Crne Gore ako je to dobro za zemlju. U današnjem govoru rekao je da mu je čast i zadovoljstvo što je danas u Ohridu.

"Mi prošlost ne možemo da promenimo, sve što možemo da promenimo je budućnost. Na nama je da li tu budućnost vidimo kao prošlost ili drugačije. Inicijativu vidim kao ispomoć da zajednički stvorimo bolju budućnost zasnovanu na ekonomskom progresu, biznisu, mobilnosti građana i većem prijateljstvu, to je po meni ideja otvorenog balkana. Nezavisno od toga kako se inicijativa zove, svaka incijativa koja vodi ka progresu i pomirenju imaće podršku vlade Crne Gore", rekao je on.

Kako kaže, najvažnije je da se vodi dijalog, te stvori klima progresa u regionu.

EPA/GEORGI LICOVSKI

"Ako neko misli da sam može da zadovolji sve potrebe sretno mu bilo, ali mislim da je takva politika pogubna. Mi na Zapadnom Balkanu svi zajedno zaslužujemo jednu drugu priču, koja će da iskaže sve ono najbolje što svi ovi narodi ovde iskazuju pojedinačno", rekao je i dodao da inicijativu ne treba doživljavati kao ideju političara.

"Ukoliko se bude razvijala kao takva, ja sam siguran da će biti manje onih koji će pružati otpor. Mi moramo da isporučujemo rezultate, i to možemo samo ako budemo menjali sliku Zapadnog Balkana", istakao je.

U Crnoj Gori su, inače, podeljena mišljenja o pristupanju Otvorenom Balkanu, jer deo crnogorskih političara i stručne javnosti tvrdi da je ova regionalna inicijativa zamena za priključenje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Tegeltija: BiH će pre ili kasnije postati članica "Otvorenog Balkana"

Na današnjem samitu na Ohridu prisustvuje i predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija. On je juče pre nego što je došao na Ohrid obavestio Predsedništvo BiH da dolazi, te uputio zahtev da se BiH priključi "Otvorenom Balkanu". Milorad Dodik i Republika Srpska podržavaju ovu inicijativu, dok se Šefik Džeferović i Željko Komšić ne zalažu za nju.

On se sastao danas na marginama Samita Otvorenog Balkana odvojeno sa premijerima Severne Makedonije i Crne Gore, Dimitrom Kovačevskim i Dritanom Abazovićem, prenela je RTRS. Nakon toga je održao govor, u kojem je istakao da se nada da je "poslednji koji dolazi iz BiH u ulozi posmatrača".

"BiH nažalost nema konsenzus oko projekta 'Otvoreni Balkan', nema ozbiljnih odgovora zašto, nema ni negativnih odgovora, jednostavno postoji ćutanje. Ako imate pisanu inicijativu, ona stoji u fiokama onih koji treba da odluče. Po meni deo razloga je prošlost, a deo razloga su politički uticaji grupacija koje smatraju da bi to bio neuspeh"

Tegeltija je dodao da će BiH pre ili kasnije postati članica "Otvorenog Balkana".

"Ovde sam jer znam da sva poslovna zajednica u BiH apsolutno podržava projekat, poslovna zajednica je za mene osnovni uslov razvoja našeg drzštva. Ovde sam jer znam da najveći broj građana podržava ovaj projekat. Ovde sam i zbog činjenice što šredstavnici BiH učestvuju u svim pregovorima na tehničkim nivoima koji se vodi u okvoru 'Otvorenog Balkana' i da smo mi spremni da prihvatimo sporazume kada se o tome donese politička odluka", rekao je.

Tegeltija, kao i Abazović, Samitu prisustvu kao posmatrači.

Milić: "Otvoreni Balkan nije zamena za Evropsku uniju"

Komentarišući regionalnu inicijativu "Otvoreni Balkan", Dimtirije Milić, programski direktor organizacije Novi treći put, kaže da je ta inicijativa i dalje u nekim osnovnim oblicima, ali dodaje da bi, ukoliko bi bila sprovedena liberalizacija na prostoru čitavog regiona, to i te kako dovelo do uštede i vremena i novca.

"Nemamo još taj nivo sveobuhvatnih sporazuma koji bi trebalo da izvrše taj vid liberalizacije na ovom prostoru koji trenutno zauzima, ipak ne ceo Zapadni Balkan zato što određene države nisu još definitivno odlučile da budu deo ovog prostora. Ovi razgovori su još u početnoj fazi, ali ono što je činjenica jeste da bi, ukoliko bi došlo do te liberalizacije unutar ovog regiona došlo do izvesnih ušteda generalno na nivou koje sada različite organizacije različito mere", rekao je on u razgovoru za Euronews Srbija i nastavio:

"Ukoliko bi sve države regiona bile unutar ove inicijative i ukoliko bi se stvarno izvršio taj vid liberalizacije na novou zone Šengena to bi bilo nekoliko milijardi evra godišnje koji ne bi bili protraćeni na trošenje vremena, na čekanje kamiona, sve ono što trenutno ometa slobodan protok robe, ljudi i kapitala.

Govoreći o tome što se Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Kosovo i dalje nisu priključili inicijativi, Milić kaže da glavni faktor tu nije spoljnopolitički, već unutarpolitički, te da delovi političih elita iz različitih razloga smatraju da do članstva u ovoj inicijativi ne bi trebalo da dođe.

"Ukupno gledano, kada se pogleda ceo region koji se razmatra za ovu inicijativu, što znači pet država i Kosovo kao jedan entitet, to je ukupno negde polovina privrede jedne Mađarske, sve zajedno, ili kao privreda Maroka ili privreda Slovačke. Ako države ove veličine privrede i ovog broja stanovnika ne mogu da se dogovore za taj vid saradnje, onda mislim da to pokazuje jedan vid političke neozbiljnosti", rekao je on.

Ipak, on kaže i da inicijativa "Otvoreni Balkan" nije zamena za članstvo u Evropskoj uniji, odnosno da ne može da bude alternativa tome i kao razlog navodi i činjenicu da zemlja kada nije članica EU "ne sedi za stolom gde se donose odluke".

"Ali, ako govorimo o nekim drugim stvarima, o međuregionalnoj saradnji, ako se govori o nekom pokušaju da se što više privrede u regionu učini efikasnijom, da nemaju besmislene barijere koje trenutno postoje, onda svakako da. S tim što opet kažem, treba uzeti u obzir to da u ovom regionu postoji trka sa vremenom zbog demografskog pitanja, pitanja za koliko će se vremena smanjiti realtivna zaostalost u bogatstvu u odnosu na najbogatiji deo zapadne Evrope, što znači, što se više vremena gubi to se više mogućnosti kroz vreme gubi", rekao je on.

Komentarišući podršku SAD i Evropske unije koje daju ovoj inicijativi, Milić ističe da je teško očekivati da budu protiv.

"Sa jedne strane ne postoji tačka u kojoj se razlikuje ono što EU zastupa vrednosno u odnosu na ono što inicijativa podrazumeva. Što se tiče Vašingtona, Vašington je generalno i u ovoj i u prethodnoj administraciji bio blizak ideji da bi trebalo povećati ekonomsku međuzavisnost između svih ovih država, kao jedan vid garancije stabilnosti u regionu", navodi Milić.

Osvrćući se na samit EU krajem juna i šta se očekuje za Zapadni Balkan, on kaže da će važna tema biti Ukrajina i odnos našeg regiona prema tom pitanju.

"U vreme sadašnje polarizacije pitanje Ukrajine je pitanje broj jedan za EU jer najviše utiče na bezbednost na pitanje energetike, na pitanje ekonomske stabilnosti unutar EU, tako da će očekivati od država koje percipiraju kao saveznice, odnosno kao pretendente na učlanjenje da će se one uskladiti sa spoljnom i bezbednosnom politikom u odnosu na ponašanje Rusije", rekao je Milić.

Šta je cilj "Otvorenog Balkana"?

U pitanju je regionalna inicijativa koju su uspostavile Albanija, Severna Makedonija i Srbija, sa ciljem povećanja ekonomske i druge saradnje tri zemlje, kao i poboljšanja međusobnih odnosa.

Vučić, Rama i bivši makedonski premijer Zoran Zaev 10. oktobra 2019. godine započeli su inicijativu koja je neformalno bila nazvana "mali Šengen", a koju su podržale EU i SAD.

Cilj inicijative, kako je tada kazao predsednik Vučić, jeste da olakša život građanima i poboljša životni standard. Na samitu u Tirani u decembru 2021. potpisan je do tada najveći broj dokumenata o saradnji tri zemlje.

Vučić, Rama i Zaev potpisali su Sporazum o slobodnom pristupu tržištu rada na Zapadnom Balkanu koji omogućava uvođenje jedinstvene radne dozvole za te tri zemlje i Sporazum o povezivanju sistema elektronske identifikacije građana ZB.

Takođe, u Tirani je potpisan i Sporazum o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje na ZB i Sporazum između Vlade Srbije i Saveta ministara Albanije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednosti (AEOS). Tom prilikom je potpisan i Sporazum između Vlade Severne Makedonije i Saveta ministara Albanije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednosti (AEOS). Na marginama samita u Tirani potpisan je i sporazum o saradnji akreditacionih tela tri zemlje.