Igre 
Sve jači pritisci da Srbija uvede sankcije Rusiji, a Zapad sve glasnije poručuje: "Ko nije sa nama, taj je protiv nas"
Komentari13/04/2022
-21:02
Krajem prošlog meseca, kada se izborna kampanja u Srbiji privodila kraju, u zapadnoj javnosti mogli su se pronaći brojni signali da će Beograd posle glasanja "morati da izabere stranu". Naravno, to se odnosilo na odnose Beograda sa Briselom i Moskvom i činjenicu da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, nije uvela sankcije Rusiji. Sada kada su izbori u Srbiji završeni, a rat u Ukrajini i dalje traje, poruke su i na zvaničnom nivuo postale sve glasnije i jasnije. Njihova suština je jedna - vreme za odluku dolazi, a ukoliko ona izostane tu su posledice.
Jednu od njih uputila je i ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok koja je u ponedeljak poručila da bi Srbija trebalo da podrži spoljnu politiku Brisela, a time i sankcije Moskvi.
"Ako misli da postane članica Evropske unije, a to Srbija želi, ključna stvar je da se u ovom trenutku podrži spoljna politika Evropske unije i prateće sankcije", poručila je Berbok.
Na istoj liniji, u čestitki upućenoj predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer, između ostalog, navodi i da će uvođenje sankcija Srbije Rusiji u narednom periodu biti od ključnog značaja.
Jasniju poruku od najuticajnije države u Evropskoj uniji, Srbija nije mogla da dobije.
Sagovornici Euronews Srbija nemaju dilemu da će pristici na Srbiju da uskladi svoju politiku sa sankcijama Evropske unije prema Rusiji, rasti u narednom periodu. Oni upozoravaju na ono što se zapravo moglo pročitati između redova diplomatskih poruka zapadnih lidera, a to je da ovoga puta Evropska unija i zaista ima prostora da u politici "štapa i šargarepe", upotrebi štap, a Srbiji izmakne šargarepu iz ruke.
U realnim kategorijama ta slika nije nimalao prijatna - s jedne strane sankcije EU prema Srbiji koje bi za državu kojoj su zemlje bloka jedan od najvećih trgovinskih partnera i investitora bilo pogubno, a sa druge udarac na one plodove koje je Srbija do sada ubrala na svom evropskom puput poput vizne liberalizacije, ali i EU fondova i investicija.
Povezane vesti
Berbok i ogoljena poruka Srbiji
Zato je izjava ministarke spoljnih poslova Nemačke prva, ogoljena i direktna poruka Beogradu kako bi trebalo da se ponaša kada je u pitanju rat u Ukrajini. U drugom nivou to je i poruka da potezi koje je Srbija već povukla, kao što je glasanje u Ujedinjenim nacijama za osudu agresije Rusije i za suspenziju te države iz UN-ovog Saveta za ljudska prava, dugoročno neće moći da ublaže pritisak sa Zapada.
O periodu koji je pred Srbijom, govorio je i predsednik Aleksandar Vučić koji je naglasio da je i pred glasanje u UN bilo "bezbroj teških pritisaka" ali i nagoveštaja da ukoliko Srbija ne glasa u skladu sa EU da su moguće i određene sankcije ali i zaustavljanje evropskog puta. Istakao je i da ljudi moraju da razumeju da Srbiji preti ono što su u hrvatskim medijima nazvali "nuklearni udar na Srbiju", i da se ne misli na udar stvarnim atomskim raketama, već se misli na sankcije protiv Srbije i zaustavljanje evropskog puta Srbije.
A posledice toga su, složni su u oceni sagovornici Euronews Srbija, bile neizdržive.
"Koje će sada poluge uticaja da budu? Mislim da će biti veoma ozbiljnije i to one koje, rekao bih, rekao vlada ne može da priušti ako se brine o ekonomskoj i socijalnoj stabilnosti ovog društva i svom političkom legitimitetu. Ovoga puta može da bude sledeće: Ne sviđaju vam se naše sankcije prema Rusiji, ok ne sviđaju vam se onda ni fondovi EU, ne sviđa vam se bezvizni režim, ne sviđaju vam se možda ni evropski investitori", rekao je za Euronews Srbija Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
On kaže i da je sve što smo videli do sada, poput glasanja u međunarodnim organizacijama na istoj liniji sa zapadnim zemljama ili sankcija Viktoru Janukoviču u stvari nametnulo pitanje šta je to zapravo - da li kozmetika i bacanje neke koske evropskim prestonicama ili takozvani "baby steps" i polako prelaženje u drugi tabor.
"Ja sam još spreman da se kladim da ćemo mi videti delimično ili puno uvođenje sankcija Rusiji iz prostog razloga što su elementi uticaja koje će sada Evropa da koristi iz ove krize su mnogo jače nego ranije", podvlači Vuksanović.
Ni Moskva ne ostaje bez jasnih reakcija pa se tako i s istoka čuju sve otvorenije poruke.
Povezane vesti
"Rusija računa na doslednu poziciju Srbije prema Rusiji u okviru međunarodnih organizacija", izjavila je zvanična predstavnica ruskog Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova, prenosi Sputnjik.
"Beležimo izjave srpskih političara o pritiscima koji se na njih vrše. Beležimo i izjave srpske strane da im je Rusija prijatelj. Možda imamo različite poglede na prijateljstvo. Mi svoje prijatelje u teškim trenucima uvek podržavamo", saopštila je ona.
Ona je navela da Rusija razume da su mnoge države koje žele da vode nezavisnu, izbalansiranu politiku pod jakim pritiskom, pre svega SAD, i da moraju da idu na kompromise.
Povezane vesti
"Ako je reč o onima koji se proglašavaju našim prijateljima, onda je to nemoguće razumeti. Polazimo od toga da će se naši tradicionalni partneri u svom delovanju u okviru međunarodnih organizacija na raznim multilateralnim platformama dosledno držati stavova koji odražavaju njihove istinske nacionalne interese i istinski prijateljski odnos prema nama", zaključila je Zaharova.
"Ko nije sa nama, taj je protiv nas"
Profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković u izjavi za Euronews Srbija ističe da u Evropskoj uniji, a zbog rata u Ukrajini, vlada princip "ko nije sa nama, taj je protiv nas".
"Oni traže praktično da se izjasnimo o nečemu za šta i oni sami znaju da je vrlo komplikovano, da nije za Srbiju nimalo jednostavno, ali prosto okolnosti ih teraju na to da budu manje kalkulanti, a više da teraju princip, odnosno da se smatra da članice ili one koji žele da postanu deo EU moraju voditi istu spoljnu politiku. Mi nemamo mnogo mogućnosti, imamo jedan izbor koji je ili-ili i to je nešto što nije dobro u politici, to se uvek izbegava ako je ikako moguće", ukazuje Visković.
Upozorava, međutim, i da su sada na delu takozvani Marfijevi zakoni - "ako nešto može da krene loše krenuće loše, ako nešto krene loše može ići od lošeg na gore".
"I to je nešto sa čim su kreatori naše spoljne politike verovatno upoznati i svesni jer mi smo dugo uspevali da na neki način balansiramo našu spoljnu politiku, ali je sada došlo vreme zbog rata u Ukrajini, kada se Evropa opredelila prosto je nemoguće ostati barem politički neopredeljen u takvoj situaciji. Da li će to značiti pooštravanje njihovih zahteva, verovatno hoće, ali i to zavisi od toga kako će se razviti situacija u Ukrajini", ističe profesor Visković.
U tom smislu, podvlači i da "kupovina vremena u okolnostima u kojima se sada nalazimo prosto gubljenje vremena".
"Bitno je samo kad će se okončati sukob u Ukrajini. Ako on bude duže trajao to će biti istaknutiji pritisci, odnosno tražiće se od nas kao i od svih ostalih da ujednačimo stavove i da se ponašamo prema tim stavovima. Ono što je za nas nepovoljno, mi ne možemo da utičemo na odluke EU, mi moramo njih da prihvatimo takve kakve su, ili prihvatiti ili odbaciti sa svim konsekvencama koje bi to odbacivanje značilo", naglasio je on.
Uvoz nafte preko JANAFA "pokazna vežba EU"
A koliko skupe mogu da budu neke odluke i potezi možda je najbolje pokazao primer evropskih sankcija na uvoz nafte iz Rusije. Jer, da EU nije sa te liste izuzela Srbiju zemlja bi se suočila sa ozbiljnim problemom snabdevanja preko Jadranskog naftovoda JANAF i to već od 15. maja ove godine.
EU je, naime, donela Uredbu kojom se kompanijama iz EU zabranjuju bilo kakve transakcije sa firmama u trećim zemljama u kojima 12 ruskih firmi ima vlasnički udeo veći od 50 odsto, a među njima je i Gaspromnjeft koji je u Srbiji vlasnik 56,15 odsto akcija Naftne industrije Srbije (NIS).
Drugačije rečeno, neizostavljanje Srbije sa te liste značilo bi da NIS, na primer, više ne bi mogao da uveze čak ni naftu iz drugih država, iz Iraka i Kazahstana, jer ona u Srbiju stiže preko Hrvatske, zemlje članice EU, odnosno kroz Jadranski naftovod JANAF.
Za Igora Novakovića iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) reč je o "dobroj volji", koju je EU pokazala prema Srbiji.
Distanciranje od Moskve i postepene sankcije
S druge strane, analitičari i poslednje poteze Beograda tumače u "dobroj volji", odnosno kao opredeljivanje srpske političke elite više prema Zapadu nego što je to do sada bio slučaj. Izjave zvaničnika da je Srbija vojno neutralna, ali ne i politički, već da je na evropskom putu i najava kupovine francuskih vojnih aviona tumače se kao korak distanciranja od Moskve
I ne samo to. Iako se ne odnose direktno na Rusiju, Srbija se prošlog meseca prvi put uskladila sa određenim restriktivnim merama Evropske unije u vezi sa krizom u Ukrajini još od njenog izbijanja 2014. godine. Savet EU je 3. marta produžio važenje sankcija bivšem proruskom predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču i drugim članovima ukrajinske vlade iz vremena njegovog mandata, a Srbija, koja se 2014. nije uskladila sa ovom merom, sada je to uradila.
U nekim krugovima ovo je bio i signal postepenog usklađivanja Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, a onda i znak da će se Beograd uskladiti sa sankcijama. Ali, kako? Ukoliko pitate analitičare, jednoglasan odgovor, u najkraćem, bio bi - postepeno.
Novaković smatra da je upravo to verovatno i najizglednija mogućnost s obzirom na političku situaciju u Srbiji pre svega posle izbora i sa druge strane u odnosu na nivoe odnosa sa Rusijom.
"Srbija u tom slučaju treba da izmeri koji su njeni interesi. Sada treba videti koji je najbezbolniji način da iz nje izađemo", rekao je Novaković za Euronews Srbija.
I Vladimir Trapara iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu smatra da je pred Srbijom sada da se "proceni koja se vrsta sankcija može uvesti". Smatra i da bi do uvođenja nekih sankcija moglo da dođe ukoliko pritisci nastave da jačaju u narednom periodu.
"Možda čak i u dogovoru sa samom Moskvom, pa da se nadamo da ćemo moći da se zaustavimo na tome", smatra Trapara.
Gledajući ekonomski gubitak, odluka je "laka"
Oni, koji se, međutim, u Srbiji bave ekonomskim pitanjima, drugačijeg su stava. Jasno je kažu da je, gledaju ekonomski gubitak, ova odluka ipak - laka. Ukazuju i da je Srbija je daleko zavisnija od EU, nego od Rusije, i da, stoga lako može da donese odluku ako dođe u situaciju da mora da bira između Brisela i Moskve.
"Ako bude hipotetički da moramo da biramo ili - ili, imate jasnu ekonomsku računicu. Mnogo je zavsinija Srbija u ekonomskom smislu od EU nego od Evroazijske unije. Nadamo se da nećemo doći u takvu situaciju, ali može da se desi", rekao je Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije za Euronews Srbija.
Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta, smatra da je nemoguće da se Srbija odrekne EU i da bi manja šteta bila ako se priključimo EU, sa kojom "imamo 14 puta veći izvoz u odnosu na Rusiju".
"Ako bi došlo do ekonomskih sankcija, to bi bilo loše za Srbiju. Pitanje je kako će se dalje EU ponašati i šta će zahtevati. Ako vidite kako se Crna Gora postavila, to su neke simbolične aktivnosti i mere. Mi, međutim, imamo snažnije ekonomske odnose sa Rusijom u odnosu na Crnu Goru. Intersantna je ideja koju je prdložio direktor 'Srbije gas' da taj deo sankcija otkupi Gasporm jer on nije na listi sankcija. To bi možda bio i evropski potez, a Rusi se ne bi bunili", rekla je Žarković.
Komentari (2)
Данијел
13.04.2022 21:59
"Боље да нестанемо као људи него да опстанемо као нељуди". Ово данас је тај избор!
Boki
14.04.2022 18:32
Kao prvo gradjani Srbije ne zele u "Evropsku uniju". Odatle i dolaze sve bolesti. Satanizam, pederluk, nekrofilija, pedofilija. Zabranjuje se nasa vera, namecu se te bolestine. Gradjani Srbije nisu uveli sankcije Rusiji. To su uradili oni pod izgovorom da smo "ucenjeni". Pa mozda ste vi ucenjeni, a znate i cime ste ucenjeni.