Dačić: Ustavne promene idu u korist kvaliteta pravosuđa

Nije realno očekivati da će oko pitanja ustavnih amandmana biti velika zaintresovanost građana, ali svakako da bi bilo poželjno da značajn broj ljudi izađe na referendum, zato što se ustavni amandmani i najviše tiču građana, odnosno kvaliteta pravosudnog sistema, poručio je danas predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić.

"Ove izmene su uslov svih uslova da dalje napredujemo u evrointegracijama, a evropske institucije su godinama tražile izmenu Ustava smatrajući da je sadašnji način biranja sudija i tužilaca u parlamentu politizacija", rekao je Dačić za Tanjug TV, podsećajući da su se i građani žalili na stanje u pravosuđu.

On je naveo da su se strukovana udruženja, Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca izjasnili pozitivno, uz sve primedbe, kao i Venecijanska komisija, povodom ovih izmena, što je, po njegovom mišljenju, najvažnije.

Dačić je rekao da je cenzus od 50 odsto za uspešnost referenduma promenjen još 2006.godine, ali da je poželjno da što više ljudi izađe, pošto je reč o jednom sadržinski veoma velikom iskoraku koji se tiče samog pravosuđa.

Dačić je naveo da se ovo pitanje koristi u dnevnopolitičke svrhe ili kao deo predizborne kampanje, o čemu, prema njegovim rečima, svedoče i plakati koji pozivaju na protivljenje promenama Ustava i špekuliše se da se ovim izbacuje Kosovo I Metohija iz Ustava.

Dačić je naglasio da se preambula o KiM neće menjati i da će se građani na referendumu moći isključivo izjašnjavati o izglasanom tekstu amandmana, što je praktično potvrda tih promena.

"Prva i osnovna stvar depolitizacija pravosuđa"

Predsednica Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije (UTS) Lidija Komlen Nikolić, koja je takođe danas za Tanjug TV govorila o važnosti referenduma 16. januara, naglasila je da je prva i osnovna stvar promene Ustava depolitizacija pravosuđa, odnosno da se ceo proceš izbora sudija i tužilaca izmešta iz Narodne skupštine i ruku poslanika.

Kada je tužilaštvo u pitanju još jedan je segment bitan, a to je izbor šefova tužilaštva, jer oni neće prolaziti, kako je rekla Komlen Nikolić, tri različita filtera - Državno veće tužilaca, Vladu, Odbor za pravosuđe, odnosno parlament.

Kao primer za to, ona je navela da se dešavalo da predlog Državnog veća tužilaca stoji u vladi tri godine, što je, prema njenim rečima, u jednoj trećini javnotužilačke organizacije izazvalo vanredno stanje.

Kao važne segmente ustavnih promena ona je izdvojila i sužavanje ili ograničavanje moći Republickog tužioca ili Vrhovnog tužioca, i ono što je, kako je naglasila, za građane najbitnije, da će ustavnim amandmanima i zamenici tužilaca postati titulari te funkcije i biće ih 790, a moći će da snose odgovornost.

''Znak da su se političari ujedinili protiv nekih od predloženih rešenja u pravosuđu je znak za strukovna udruženja da su napravila dobar posao, ostaje nam još da ubedimo građane da izađu i glasaju po svojoj savesti na referendumu'', poručila je predsednica Predsedništva UTS.