Zahuktavanje i pozicioniranje pred izbore: Uzavrela politička situacija u Srbiji, kakve poruke šalju vlast i opozicija

Do izbora u Srbiji ostalo je nešto više od četiri meseca, a glasaće se za predsednika, narodne poslanike, ali i za novu beogradsku vlast. Za razliku od prošlih parlamentarnih izbora ove godine opozicija napušta "bojkot strategiju", a izvesno je da će ići u nekoliko kolona. Vikend za nama obeležili su i incidenti na protestima tokom kojih su građani nezadovoljni zbog Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu blokirali puteve, ali i veliki skup Srpske napredne stranke. Šta nas očekuje u predstojećoj kampanji?

 

 

Sagovornici Euronews Srbija imaju različita očekivanja od političkih procesa u kojima se Srbija već sada nalazi, pa i od samih izbora, ali složni su u oceni da su protesti prošlog vikenda važan događaj koji je pokazao koliko je zapravo politička situacija u Srbiji komplikovana i zaoštrena. 

Šta je zapravo bio povod i cilj tih protesta različito se tumači. Dok jedni ističu da su protesti zapravo cilj političke promocije dela opozicije okupljenog oko ekološkog aktivizma i način da taj deo postane vidljiv i legitiman igrač u izbornoj trci, drugi ukazuju da zapravo po sredi bunt građana, pre nego poliitčkog krila, kao i da i dešavanja sa protesta u subotu zapravo ne idu na ruku takozvanoj "bojkot opoziciji".

Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog ocenio je, gostujući u emisiji Euronews veče, da su gnev i bes onih koji su u subotu izašli na ulice, odnosno amplituda "prikazanog nezadovoljstva prema režimu" bili iznenađujući.

"Delu opozicione javnosti, koji je pre nekoliko dana izašao sa sporazumom o zajendničkom nastupu, nije ovo odgovaralo u trenutku kada se ujedinjuju. Oni su u procesu pripreme za izbore i u ovom trenutku im ovakva dešavanja nisu potrebna", smatra Milenković.

Euronews Srbija

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković, međutim, smatra da su blokade prošle subote zapravo političkim protesti sa ciljem političke promocije pojedinih aktera, te da su zakoni o eksproprijaciji i referendumu poslužili samo kao povod za ostvarenje tog cilja. 

"Treba im prečica da se promovišu u biračkom telu, da se nametnu kao potencijalni izbor građana. Sve je legitiman povod, pa i to, osim ako se pribegava nasilju. Mislim da je to pogrešan put i takva ponuda u Srbiji ne rešava stvari. Potrebne su konvencijalne stranke, a ovo su fleševi u kojima se ujedinjuju politička akcija, parole i bespoštedan rat na društvenim mrežama, koji se inače precenjuje u Srbiji", rekao je Stanković u emisiji Euronews veče. 

"Igra na ivici faula"

I za glavnog urednika portala "Talas" Miloša NIkolića, protesti koji su održani prethodnog vikenda su "par ekselans” politički događaj" i akt građanske neposlušnosti.

"To je svesno kršenje zakona kako bi se ukazalo na neke moralne i problematične stvari", rekao je i dodao da demonstranti imaju moralno pravo da iskažu nezadovoljstvo.

Navodi i da u institucijama nema predstavnika opozicione javnosti i da društvo ne može na zdrav način da se suoči sa alternativnim mišljenjima. "Ja sam šokiran prizorima koje smo videli. Nadam se da će državni organi da reaguju", rekao je.

Kaže da se nada da nikome nije u političkom interesu "da se ova igra na ivici faula odvija na ulici".

"Ovo nisu procesi koje možete lako da kontrolišete. U ovakvim situacijama ne možete do kraja svaki mikro ishod da isplanirate. Mali incidenti mogu da skliznu u nešto ozbiljnije", naveo je.

Na pitanje o budućim protestima, on je rekao da ne zna kako će oni da izgledaju, ali je potrebno izbeći tenzije na ulicama.

Zoran Panović iz Demostata je rekao da je ekologija povod za proteste, a da su vezivno tkivo složeniji problemi.

"Ovo je posledica velike krize u Srbiji, koja nije toliko kriza u ekonomiji, nego kriza u društvu", rekao je Panović i naveo da je to posledica jedne "apsolutno iracionalne politike koji je vlast vodila u javnoj sferi", što je iziritiralo određni broj građana.

"Pokazuje se koliko je loše kada nemate parlament koji reperezentuje volju građana u Srbiji. Dobijate jednopartijski parlament koji treba da donosi suštinske zakone i to onda ne deluje normalno, tako da je to isto posledica promašenih izbora od prošle godine", rekao je Panović i dodao da je važno da društvo u Srbiji ima normalnu demokratsku situaciju.

Smatra da je mnogo toga loše napravljeno za atmosferu. "Ako se nastavi ovako, skeptičan sam kako će izgledati izborni dan u Srbiji", rekao je Panović.

Skup SNS-a i kampanja vlasti

Na pitanje o mogućnosti da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne potpiše Zakone o referendumu i o eksproprijaciji, Panović je rekao da bi trebalo napraviti racionalan potez, ali da je predsednik u nezavidnoj poziciji.

"Ako povuče, pokazuje slabost, ako ne povuče, rizikuje da dodatno iritira ljude", rekao je Panović.

U Međuvremenu je Vučić rekao da je potpisao Zakon o referendumu, a da za zakon o ekspropijaciji čeka mišljenje pravnog tima.

Kada je reč o porukama koje su polsate sa skupa SNS-a u subotu, Miloš Nikolić je rekao da je program od sekundarnog značaja i da ne iznenađuje nastavak naglašavanja pronatalitetne politike.

"To su politike koje imaju upitan efekat, ali imaju značaj iz ugla političkog marketinga", naveo je. 

Smatra da ja najznačajnija poruka sa tog političkog skupa najava Vučića da se posle izbora u aprilu neće kandidovati za predsednika stranke.

Govoreći o kampanji vlasti, rekao je da će se naglašavati infrastrukturni planovi, izdaci iz budžeta, i povećanje plata.

Kada je reč o povlačenju Vučića sa čela stranke, sagovornici u emisiji Euronews veče, slažu se da se ta odluka ne može smatrati neopozivom.

"Odluka je uslovna i vezana za sadašnji trenutak, ne mogu da kažem jednom za svagda.
Često se dešavalo da predsednik promeni svoje gledište pod uticajem različitih okolnosti i ne bih
odluku tretirao kao neopzivu, iskustvo me uči tome", naveo je Stankovič, dok je Milenković ukazao da bi ga povlačenje Vučića sa čela stranke iznenadilo, ali ipak ne toliko kao što bi to bio slučaj da se povukao u nekoj od prethodnih prilika kada je tako nešto pominjao. 

Stanković ukazuje da je, kada je reč o SNS, glavni fokus u ovom trenutku pobeda na izborima na svim nivoima, pre nego pitanje predsednika stranke, ali da su naprednjaci propustili priliku da u proteklim godinama izgrade ličnost koja bi mogla da bude neka vrsta naslednika Aleksandra Vučića na čelu stranke. 

"Niste vi pretplaćeni na biračko telo, ono se politički opredelilo za ličnost koja je tu i nije jednostvno zadržati sve to promenom te ličnosti. Kreiranje Vučićevog naslednika biće težak politički proces", naveo je on.

Za Milenkovića je, s druge strane, iznenđujuće što su se, za razliku od prethodnih stranačkih rokada u SNS, sada na mestima potredsednika stranke našli i oni koji se smatraju najmoćnijima. 

"Zanimljivo je da kad su menjali postavku prethodni put, vođeno je računa da niko ne preuzme dovoljno moći da može da ugrožava stranačku poziciju Vučića, dok su sada skoro svi najmoćniji ljudi u stranci imenovani na funkcije", rekao je on. 

"Definitivno odustajanje od bojkot strategije"

Kada je reč o strategiji nekadašnje bojkot opozicije, Miloš NIkolić je rekao da mu izgleda značajno to šte se stvorio opozicioni Savez okupljen oko SSP-a, Narodne stranke i DS-a.

"Imamo definitivno odustajanje od bojkot taktike koja je bila dominantna za prošli izborni ciklus. Imamo ozbiljno grupisanje najozbiljnijih opozicionih stranaka trenutno i potpuno novu orijentaciju", rekao je i dodao: "To meni deluje kao povartak politike na opozicionom političkom spektru".

Kako je dodao, ključna razlika u odnosu na prethodne pokušaje ujedinjenja je profil ljudi koji učestvuje, a to je “Savez za Srbiju minus Dveri”.

"Vrednosno su kompaktniji. To je proevropksa grupacija. Kako će delovati? Zavisi kakve će kandidate da izbace i da li će da probude entuzijazam kod opozicionih birača", rekao je Nikolić i ukazao da to neće biti jedina opoziciona grupacija.

Kada je reč o predsedničkim izborima, rekao je da će zbog popularnosti Vučića kandidati opozicije morati da imaju viosku prepoznatljivost u startu.

"Ta osoba bi zaista morala da bude visoko prepoznatljiva, da se računa da ne mora da se stvara velika medijska kampanja", rekao je i dodao da će neko možda morati da se žrtvuje jer je u dobroj meri jasno da bi većina političkih aktera koji bi izašli na crtu Vučiću izgubili.

Dušan Milenković kaže da delu opozicije koji je dogovorio zajednički nastup na izborima najteži zadatak tek predstoji, a to je određivanje zajedničkog kandidata za predsedničke izbore. 

"Koliko mi je poznato, taj dogovor glasi da konsenzusom moraju da ga izaberu, a mišljenja sam da je trebalo mnogo ranije to da učine, kako bi imali vremena da ga spreme. Mislim da je trenutak da ga što pre imenuju. Znamo da to neće biti ni jedan od lidera. Kada je reč o nosiocu liste za Beograd, navodno već postoji kandidat", rekao je Milenković.

Stanković, s druge strane, smatra da će opozicija u barem tri ili četiri kolone na naredne izbore i da će tek glasanje pokazati ko je najjači, a ko najslabiji. Dodaje i da deo opozicije koji je dogovorio zajednički nastup i dalje ima teret da objasni zašto izlaze na izbore kad se, kako tvrde, ništa nije promenilo od bojkota. 

Koliki je domet ekoloških pokreta 

Na pitanje o koaliciji Zelenih, Nikolić je istakao da oni imaju određenu snagu jer se pokazalo da su opoziciono orijentisani birači osetljivi na ekološke teme. Dodaje da oni imaju i atraktivnost jer su vrednosno jasno definisani.

"Imaju određenu vrstu privlačnosti zbog oštrine, ali ih ne treba precenjivati. Nisu oni igrači koji mogu presudno da utiču na igru, ali su značajan korektivni faktor. Zdrava pojava koja je bila i očekivna u Srbiji", istakao je.

Panović je pomenuo primer iz vremena kada je bio urednik novina i kada su mu ljudi iz PUPS-a rekli da ih ne zove samo za teme o penzionerima.

"Tako je isto i za ekologe. Ekološka agenda je jedno, ali ako žele, a verovatno imaju političke ambicije, moraju imati stavove o svim drugim pitanjima koja su životno bitna za Srbiju", istakao je Panović.

Dodao je da će biti interesantno kako će oni da se povežu sa nemačkim Zelenima, ako se zna kakav oni imaju odnos prema Srbiji.

"Mislim da se kroz ekologiju generalno provlači nezadovoljstvo. Ekologija da, ljudi su konkretno ugroženi time. Ali mislim da mnogi koji su nezadovoljni zbog drugih stvari ovde prihvataju ovakvu vrstu otpora", navodi Panović.