Državna ceremonija u Orašcu, premijer poručio: Otvaranje dijaloga jedini put za izlazak izlazak iz svake društvene krize

U Orašcu je organizovana centralna državna ceremonija povodom Dana državnosti Srbije koju predvodio predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević kao izaslanik predsednika Republike. Na početku je održan pomen za ustanike koji su na Sretenje 1804. godine podigli Prvi srpski ustanak. Potom su položeni venci na spomenik vođi Prvog srpskog ustanka Karađorđu, a usledilo je intoniranje himne Bože pravde.

Miloš Vučević je rekao, obraćajući se prisutnima, da je ljudski vek ispunjen usponima, ali i padovima. Poručio je da trenuci radosti tuge neizbežno oblikuju sudbinu svakog pojedinca.

"Tako je bilo u prošlosti, tako je i sada, a tako će biti i u budućnosti. Nad nekada centrom sveta, slavnim Carigradom, nadvila se strašna tama u šestom veku. Zbog epidemije kuge svakodnevno su stanovnici carskog grada umirali u velikom broju, a strah i beznađe zavladali su Konstantinovim gradom. Prema predanju, Gospod je tada otkrio jednom pobožnom čoveku da će kuga prestati ako se Sretenje Gospodnje svečano obeleži. Nakon što je ovaj praznik molitveno proslavljen, dogodilo se čudo i kuga je stala", naveo je Vučević na početku svog govora okupljenima u Orašcu. 

On je istakao: "Ova poruka iz davnina nam donosi pouku da kroz veru i nadu, kao i uvek potrebnu slogu, možemo da prevazićemo sve izazove koji su pred nama. Otvaranje dijaloga po brojnim pitanjima jedini je put koji može da nas izvede iz svake drutšvene krize. Međusobno potšovanje i uvažavanje opštih interesa moraju biti temelj na kojem možemo da gradimo našu budućnost". 

Tanjug/Miloš Milivojević

Vučević je rekao da, na dan kada obeležavamo Sretenje Gospodnje, mi ujedno slavimo i naše sretenje sa slobodom.

"Sada već davne 1.804. godine ovde u Orašcu sabrali su se prognani, tlačeni i poniženi kako bi doneli sudbinske odluke. Predaja nije bila opcija, kao što nije ni danas, kao što neće biti ni u budućnosti", poručio je. 

"Mnogima ne odgovara slobodarska i neutralna Srbija"

Prema rečima premijera u tom teškom istorijskom momentu, ustanici su se okupili oko svog vožda Karađorđa Petrovića. 

Podsetio je da je Petar Petrović Njegoš smatrao Karađorđa najvećim Srbinom novije srpske istorije jer, kako je govorio, Karađorđe "diže narod, krsti zemlju, a varvarske lance sruši, iz mrtvijeh Srba dozva - dunu život srpskoj duši". 

"Nakon buđenja u Orašcu, ustanak se rasplamsao svom snagom. Beše tada 'krvca iz zemlje provrela' i 'usta raja ko iz zemlje trava'. Ništa više nije moglo slomiti volju naših predaka za slobodom. Uz ogromnu žrtvu i stradanje postavljeni su temelji izgradnje moderne srpske države, ali i temelji slobode drugih balkanskih naroda", istakao je Vučević.

Istakao je da mnogima danas ne odgovara slobodarska i neutralna Srbija.

"Ja im sa ovog mesta poručujem da će Srbija to ostati jer to želi većina njenih građana. Ma kakve pritiske nam pravili, Srbija nikada neće priznati otimanje svoje teritorije, Kosova i Metohije, niti će ugroziti svoje prijateljstvo sa tradicionalnim saveznicima. To je zavet Karađorđevih ustanika, to je dug koji svi imamo prema slobodi", naglasio je Vučević.

"Susret sa pravnom slobodom"

Naveo je da je Sretenjski ustav u mnogome pokidao brojne veze Kneževine Srbije sa Turskom i predstavljao u stvari srpski susret sa pravnom slobodom.

Navodeći da se danas navršava 190 godina od kako je u Kneževini Srbije proklamovan "Sretenjski ustav", Vučević je kazao da je taj ustav po mnogim odredbama jedan od najdemokratskijih i najnaprednijih ustava tadašnje Evrope.

Vučević je podsetio da je Sretenjski ustav izradio Dimitrije Davidović po ugledu na slobodoumne ustave Švajcarske i Belgije i dodao da je po opštim načelima bio sastavljen u demokratskom-liberalnom duhu. 

Tanjug/Miloš Milivojević

Prema njegovim rečima, donošenje ovog pravnog akta bio je vanredan iskorak u izgradnji i podizanju pravne svesti u Srbiji, a odredbe su predviđale pored kneza i Saveta, stalnu Narodnu skupštinu, nezavisno sudstvo, dok su građanska prava bila široka i zajamčena. 

"Sretenjski ustav je u mnogome pokidao brojne veze Kneževine sa Turskom, bio je to u stvari srpski susret sa pravnom slobodom. Ova epizoda nam najbolje ilustruje kako se promenila Srbija u periodu od dve decenije", naveo je Vučević.

Premijer je dodao da se 1815. godine vodila grčevita borba za biološki opstanak, a da se dvadeset godina vodila politička borba za izgradnju pravne države. 

Vučević je podsetio da je Slobodan Jovanović između ostalog napisao za kneza Miloša Obrenovića: "Po skoro jednodušnoj oceni istoričara, Miloš je najveći politički um koji je Srbija dala u celom XIX veku. Miloš je onaj koji je udario osnovu i njenoj spoljašnjoj nezavisnosti i njenom unutrašnjem uređenju".

Navodeći da su naši preci preobratili Srbiju u prvoj polovini 19. veka rekao je da je i današnja generacija, vođena idejom izgradnje jake Srbije, započela niz reformi od 2012. godine koje su omogućile da danas Srbija bude jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi. 

U tom smislu, Vučević navodi da će Plan "Skok u budućnost - Srbija EXPO 2027" biti realizovan zarad pređašnjih generacija, kao i onih koji tek treba da vode našu državu. 

"Iako neki sanjaju i maštaju da Srbija mora da stane, sa ovog mesta im poručujem da se to neće dogoditi. Oni zaboravljaju koje smo sve pritiske prošli kao narod samo u poslednjih sto godina, ništa ne može slomiti našu upornost i našu želju za pravdom. Sećajući se slavnih predaka gledamo hrabro u budućnost! Živela sloboda, živela Srbija", poručio je premijer Vučević.

Višković: Mi iz Republike Srpske najbolje znamo kako smo skupo platili slobodu

Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković  je zahvalio predsednicima Srbije i Republike Srpske Aleksandru Vučiću i Miloradu Dodiku što su na Svesrpskom saboru donoseći Deklaraciju o pravima i slobodama srpskog naroda, utemeljili da Sretenje bude zajednički praznik, Dan državnosti Srbije i Republike Srpske. 

"Mi iz Republike Srpske najbolje znamo kako smo krajem prošlog veka skupo platili slobodu opstanka Srba na prostorima Bosne i Hercegovine", rekao je on.

Podsetio je da je Karađorđe, kada je podizao ustanak 1804. u Orašcu, već 1809. godine bio u Višegradu, u Bosni i Hercegovini, danas Republici Srpskoj, a da su onda krenuli ustanci na prostoru Bosne i Hercegovine za slobodu srpskog naroda.

Tanjug/Miloš Milivojević

Oni su vrlo brzo ugušeni, ali posle nešto malo više od 70 godina, u Nevesinju je krenuo ustanak, poznat u narodu kao Nevesinjska puška. 

"Posle tog ustanka, Srbija i Crna Gora su dobile državnost. Mi Srbi u Bosni i Hercegovini nažalost, nismo ni tada izvojevali slobodu, nego smo jednog okupatora zamenili  drugim. Posle Otomanske imperije pripali smo Austro-Ugarima i zato mi znamo šta je sloboda", istakao je Višković.

Brojni zvaničnici u Orašcu

Obeležavanju Dana državnosti prisustvovali su predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, kao i ministri odbrane Bratislav Gašić, informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić, ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović, ministar kulture Nikola Selaković, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski.

Prisutni su bili i ministarka privrede Adrijana Mesarović, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, ministarka nauke Jelena Begović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović.

Na svečanost su došli gosti iz regiona, predstavnici diplomatskog kora, kao i crkveni velikodostojnici.

Srbija i Republika Srpska danas obeležavaju Dan državnosti - Sretenje, u spomen na početak Prvog srpskog ustanka 15. februara 1804. godine u Orašcu i proglašenje Sretenjskog Ustava Kneževine Srbije 15. februara 1835. godine.