Kako je donacija Srbije afričkim zemljama postala novi poligon za prepucavanje Beograda i Prištine

Donacija od 200.000 doza vakcina protiv koronavirusa koju je Srbija uputila afričkim zemljama postala je predmet polemike: Iz Prištine su se čuli komentari da je reč o PR kampanji sprečavanja priznanja Kosova, a iz Beograda su to demantovali i poručili da je cilj pomoć afričkim zemljama i produbjivanje odnosa sa njima.

Na diplomatsku turneju po afričkim državama, ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković nije pošao praznih ruku. Svojim domaćinima, kao donaciju Srbije, Nikola Selaković predao je vakcine protiv koronavirusa. Na spisku zemalja su Angola, Namibija, Tunis, Zimbabve i Zambija dok su vakcine poklonjene i Iranu i Libiji.

Međutim, taj potez Selakovića naišao je na kritike iz Prištine. Šef kabineta predsednice privremenih prištinskih institucija Vjose Osmani, Bljerim Velja ocenio je donaciju Srbije kao “uzaludan PR trik” i dodao da to pokazuje da Beograd nije voljan za normalizaciju odnosa.

Velja tvrdi da je Selaković koristeći vakcine protiv kovida 19, za koje je naglasio da su iz Rusije, pokušao da "namami Keniju, Zimbabve, Zambiju, Namibiju i Angolu da ne priznaju Kosovo".

S druge strane, u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije ističu da je reč isključivo o humanitarnim razlozima, jer se države Afrike zaista suočavaju sa ozbiljnom humanitarnom krizom i krizom javnog zdravlja.

Starović: Licemerne optužbe

Državni sekretar u MSP Nemanja Starović je rekao da je Srbija učinila ono što može, a to je donacija od 20 do 50 hiljada doza po državi u ovoj turi. On smatra da ne bi postojala tako velika nesrazmera u procesu imunizacije na globalnom nivou, da su neke druge države pokazale barem upola solidarnosti koliko je pokazala Srbija.

"Ružno je i licemerno kada stižu optužbe iz Prištine, kada znamo da je u prethodnim mesecima Priština sprečavala distribuciju vakcina na teritoriji Kosova i Metohije od strane naših zdravstvenih vlasti, da su upadali sa policijom u Dom zdravlja u Štrpcu, da su čak uništavali određene PCR testove i vakcine koje smo mi isporučivali. Dakle, mislim da je to apsolutno nekorektno. Naši motivi su veoma jasni i ispravni", rekao je Starović za Euronews Srbija.  

Napominje da je sasvim druga stvar to što su većina država afričkog kontinenta tradicionalni prijatelji Srbije. 

"Ali ja sam sasvim siguran da je taj njihov stav zasnovan na principima i da nema nikakve veze sa tim da li će sada dobiti neku vrstu humanitarne pomoći iz Srbije", rekao je Starović.  

"Srbija dugoročno pokazuje meku moć"

Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu smatra da bi donaciju vakcina trebalo staviti u širi kontekst.  

"Srbija jeste bila prva u nabavci vakcina, činjenica je da raspolaže velikom količinom vakcina koje je delila i svakako da je u diplomatskom interesu Srbije da uspostavlja što bolje odnose sa afričkim i azijskim zemljama”, rekao je.  

Kaže da ne bi svodio pomoć afričkim državama isključivo na temu Kosova, nego da je to strateška diplomatska, ali i humanitarna i solidarna poruka.  

"Mislim da to znači ovim zemljama, i Srbija dugoročno pokazuje jednu meku moć, odnosno bolje diplomatske odnose i sa afričkimi azijskim zemljama po svim pitanjima, uključujući i Kosovo”, rekao je Surlić za Euronews Srbija.  

Uskoro ističe moratorijum na lobiranje, kako će Beograd reagovati?

Polemika Beograda i Prištine zbog donacija vakcina dolazi u periodu pred godišnjicu potpisivanja Vašingtonskog sporazuma. To znači da uskoro ističe moratorijum na koji su se Beograd i Priština obavezali – da neće biti lobiranja za povlačenje nezavisnosti i da neće biti inicijative za učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije. 

Određeni potezi Prištine doveli su u pitanje poštovanje sporazuma, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su Beogradu sada odrešene ruke posle odluke Prištine da ipak lobira. Vučić je naveo da je Priština tražila priznanje od Gruzije, Ukrajine i Azerbejdžana. 

Stefan Surlić kaže da bi trebalo imati u vidu da Prištinu podržavaju moćne zemlje, naročito SAD koje insistiraju u svojim bilateralnim odnosima sa različitim zemljama da se prizna nezavisnost Kosova.  

“Ukoliko poredimo diplomatsku snagu Srbije i moćnih zapadnih zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, to je besmisleno, jer Srbija je mala zemlja u globalnim okvirima. Ukoliko želi da postigne rezultat koji je veoma težak, onda mora kontinuirano da održava odnose, i to su veliki diplomatski napori, nešto što zaista Srbiju košta, jer ona a uvek mora da gleda u međunarodnoj areni da ne povuče neki potez koji bi uvredio neku afričku ili azijsku zemlju, a koji bi onda mogla da uzvrati kršenem teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije”, naveo je Surlić.  

Govoreći o isteku moratorijuma predviđenog Vašingtonskim sporazumom, Surlić veruje da će Beograd gledati poteze Prištine. 

“Odmah nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma prištinska delegacija je rekla: 'to nas ne obavezuje da u tajnosti lobiramo. Tako da ćemo videti nakon isteka moratorijuma da li oni imaju neke postignute rezultate u tom lobiranju, jer oni nisu sami u tome'”, kaže Surlić.  

Dodaje da će Beograd pratiti događaje i uzvratiti adekvatnom diplomatskom reakcijom.  

"Važno je da se održi ovaj odnos zemalja koje nisu priznale Kosovo, jer mislim da je to jedan od ključnih argumenata u debati oko toga da li je Kosovo rešeno ili nije rešeno, kao i dodatni argument pritiska da se ipak dođe do kompromisa”, zaključuje Surlić.