Ambasador Francuske: Litijum može da bude adut za Srbiju, Makron želi da dođe u Beograd ali datum nije određen

Francuska će u nedelju proslaviti svoj nacionalni praznik Pad Bastilje i to u veoma zanimljivom političkom trenutku za Evropu i samu Francusku. Za Srbiju Francuska je strateški partner uprkos neslaganjima koja postoje između Beograda i Pariza, posebno kada je u pitanju Kosovo. Ipak, postoji želja za produbljivanjem naročito ekonomskih odnosa, a kontakti dvojice predsednika su česti. Ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar govorio je za Euronews Srbija o odnosima dve zemlje, izborima u Francuskoj, eventualnoj poseti predsednika Makrona Beogradu ali i o pitanju iskopavanja litijuma u Srbiji.

Da počnemo u sportskom duhu. Ovo će biti sportska godina za Francusku iako niste prošli u finale Evropskog prvenstva u fudbalu. Iza ugla su nam Olimpijske igre koje krajem ovog meseca počinju u Parizu. Koliko će taj olimpijski duh biti ključna poruka 14. jula kada Francuska bude obeležavala svoj nacionalni dan? 

- Naravno da hoće. Mi se nalazimo u perspektivi skorog otvaranja i početka Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Francuskoj, ali i na drugim teritorijama kao što je Tahiti. O tome ćemo pričati 14. jula uz prisustvo sportista za vreme proslave našeg nacionalnog praznika u Beogradu.

Francuska je Generalnoj skupštini UN predala svojevrsnu rezoluciju o olimpijskom primirju. Šta je poruka tog teksta i da li ove Olimpijske igre mogu da budu kao nekada u antičko doba kada su se zaustavljali ratovi?

- Tome se nadamo i zbog toga smo preduzeli inicijativu rezolucije za olimpijsko primirje, kao što se to inače tradicionalno radi. Nažalost, prvi put ta rezolucija nije usvojena jednoglasno. Dve zemlje su se uzdržale za vreme glasanja – Rusija i Sirija. Mi se nadamo da će ove Olimpijske igre poneti jednu poruku mira, to nam je potrebno u Evropi i svetu. Naravno i dalje se nadamo da će to biti prilika da se postigne jedno primirje.

Euronews Srbija

Olimpijske igre će se održavati u zanimljivom političkom trenutku ne samo za svet, već i za Francusku. Održani su izbori za Evropski parlament, ali i nacionalni izbori. Za srpsku javnost je bilo zanimljivo da se posmatra na koji način funkcioniše francuski politički sistem. Jedni su tvrdili da je on nepravedan, a drugi su objašnjavali da je reč o klasičnom evropskom glasanju i većinskom sistemu. Kakav je vaš odgovor na to? 

- Imali smo jedan intenzivan izborni ciklus. Prvo su bili evropski izbori koji se dešavaju u svakoj zemlji, a zatim parlamentarni izbori posle raspuštanja skupštine, što se opet odigrava na lokalnom nivou. Pročitao sam puno komentara u Srbiji o francuskom izbornom sistemu. Prvo, moram da kažem da je to bio demokratski izraz volje birača uz izlaznost od skoro 70 odsto. Istovremeno su izbori koji su organizovani u kratkom roku protekli uspešno. Nije bilo nikakvih sporova u Francuskoj i inostranstvu. Izbori su bili dobro organizovani. Mi imamo jedan poseban sistem koji je većinski sa dva kruga.

I kao što se to tradicionalno kaže u Francuskoj, jer nije uvek lako razumeti, u prvom koraku glasači biraju. Oni kažu ko je njihov izbor. U drugom krugu kada obično ostanu dva ili tri kandidata glasači eliminišu. Oni u stvari kažu koga neće. I upravo se to desilo u Francuskoj. Glasači su poslali jasnu poruku u prvom krugu, i u drugom krugu gde su rekli koga neće na vlasti u Francuskoj. Rezultat je jedan parlament gde postoje tri velika bloka, Videćemo kako će se postići određeni dogovori radi formiranja vlade. Mogu da kažem da je sve organizovano tako da ni na koji način ne utiče na odvijanje i organizaciju OI. Francuske institucije su stabilne, a vlast će ove izbore kao i neke druge poštovati.

Kada bi Makron mogao da dođe u Beograd?

A kada su u pitanju odnosi sa Srbijom? Da li to može da utiče u bilo kom smislu? 

- Mislim da će prevagnuti kontinuitet. Pre svega, postoji konsenzus u Francuskoj o nekim glavnim pravcima evropske i spoljne politike. Kada je reč o Srbiji i Zapadnom Balkanu sada postoji neka dominantna ideja da Evropska unija treba da se širi i to što je brže moguće. Inače, u francuskom sistemu je predsednik republike taj koji određuje spoljnu politiku i koji je šef oružanih snaga. Dakle, on je izabran pre dve godine sa jasnim programom na evropskom planu – jedna snažnija Evropa koja se širi, između ostalog i na Zapadni Balkan, suverena Evropa. To će po definiciji ostati u domenu ovlašćenja predsednika. 

Gospodin Makron je u čestom kontaktu sa predsednikom Srbije. Nedavno je najavljeno da bi uskoro mogao da dođe u zvaničnu posetu Beogradu. Možete li da nam otkrijete datum te posete? 

- Ne mogu da vam kažem datum. Mogu da vas uverim da predsednik Francuske želi da dođe, to je inače i rekao. Želi da dođe relativno brzo, datum još nije određen, ali to je njegova čvrsta namera.

To bi moglo tokom leta da bude? 

- Možda već ovog leta, ali za sada datum nije određen.

Ta poseta je u sklopu strateške saradnje dve države i može se reći da će ona biti nastavak posete iz aprila kada je predsednik Srbije bio u Parizu. Da li je realno da bilo koji dogovor koji je tada postignut sada bude realizovan? 

- Jeste. kada je predsednik Vučić posetio Pariz 8. aprila održani su važni razgovori u raznim domenima. Određene piste saradnje su otvorene, neki sporazumi su potpisani. Ideja je praktično da se produže te neke orijentacije da bi se napredovalo u našoj saradnji i da bi se proširio domen saradnje. Imamo neke oblasti koje su već dobro razvijene, još od posete predsednika Makrona Srbiji 2019. godine i želimo da ih otvorimo u pravcu drugih domena. Recimo, veštačka inteligencija, energetika i prerada otpadnih voda. To je sve pomenuto u Parizu. Ideja tih kontakta na visokom nivou je da se potvrde te nove orijentacije saradnje.  

A šta je sa nuklearnom energijom? 

- Što se tiče nuklearne energije, to je takođe pomenuto u Parizu kao jedan od mogućih pravaca saradnje u oblasti energetike sa našom firmom EDF. Sedamdeset odsto naše električne energije potiče iz nuklearne energije, i nuklearna energija je način da se obezbedi suverenitet i energetska nezavisnost svih država. Naravno, imamo i obnovljive izvore energije, ali bilo bi jako teško da se oslonimo samo na to da bismo bili nezavisni. Dakle, nuklearna energija je prioritetna orijentacija. Ako postoji zainteresovanost u Srbiji, a razumeli smo da postoji, mi smo spremni da razgovaramo sa državom.  

Avioni Rafal su takođe bili u centru pažnje. 

- Ta tema jeste pomenuta i razgovori su u toku. Za sada ne mogu da vam kažem nešto detaljno, ali to je tema na kojoj radimo.  

Kakav je stav Francuske o projektu Jadar?

Razgovor vodimo u trenutku kada se u Beogradu dešavaju protesti pojedinih udruženja zbog iskopavanja litijuma. Ta tema će ovog leta biti veoma značajna za Srbiju, a čini se i Evropu, Kakav je stav Francuske povodom projekta Jadar? 

- Pre svega ću vam reći da je to važna tema za Evropu kao što znate, francuski predsednik insistira da Evropa bude strateški autonomna u raznim domenima ali i u domenu kritičnih materijala. Zbog toga mi nastojimo da pronađemo resurse litijuma. Otvoren je jedan rudnik u središtu Francuske. Što se tiče Srbije, ono što je jasno, o tome treba da odluči srpski narod. Ja lično potpuno shvatam da postoje zabrinutosti u vezi sa životnom sredinom. To važi i za Francusku. Tako da, zabrinutost za životnu sredinu je prioritet, na to se mora transparentno i jasno odgovoriti.

Ali, jednom kada se to uzme u obzir, mislim da litijum može da bude adut za Srbiju, možda čak i veliki adut. Rekao bih čak, adut u njenom putu ka EU, zato što bismo onda mogli da napravimo određene lance vrednosti koji bi omogućili Srbiji i drugim evropskim zemljama da steknu tu čuvenu energetsku nezavisnost. Odluka nije na Francuskoj, ni na nekoj drugoj zemlji, već na Srbiji koja treba da prouči uslove u kojima ta eksploatacija litijuma može da bude prihvatljiva. Ekološki kriterijumi moraju biti uzeti u obzir i to je normalno.  

Euronews Srbija

Na kraju će Vlada Srbije doneti odluku. Ali čini se da je interes krupnih zemalja EU i Amerike da taj projekat počne da funkcioniše u Srbiji. Imamo izjave vaših kolega ambasadora, ali i izjavu američkog sekretara za energetiku o potrebi da se iskopava litijum u Srbiji i da se manje govori o ekologiji, a više o ekonomskoj koristi. A postoje ozbiljni strahovi.  

- Ja sam shvatio te ekološke zabrinutosti ljudi koji su zabrinut zbog tog projekta. Niko ne ignoriše pitanja ekologije, čak ni kompanije koje učestvuju u tom projektu što se tiče lanca vrednosti i same eksploatacije. Niko ne može da ignoriše zabrinutost zbog mogućeg uticaja na životnu sredinu. Sada je potrebna stručna, detaljna debata da bismo znali da li je ta zabrinutost uzeta u obzir i da li će zaista taj projekat pogoditi životnu sredinu. Mi imamo iste razgovore u Francuskoj, imali smo slične debate, npr. kada je trebalo eksploatisati gas iz uljanih škriljaca. Potrebna je jedna mirna depolitizovana debata bazirana na činjenicama. Da li ćemo moći da uvedemo postupke i procedure za zaštitu životne sredine? Ako je odgovor "da", hajde da iskoristimo litijum da možemo da imamo napredak. Ako je odgovor "ne", možda postoje neka druga rešenja, ali niko ne ignoriše pitanje životne sredine. Niko ne sme, niti želi da to ignoriše. 

Vidite li da se takva debata vodi u Srbiji ili da smo mi daleko od toga? 

- Ono što je poželjno po meni, ja sam inače spoljni posmatrač, to je da to bude debata zasnovana na činjenicama, a ne na nekim pretpostavkama i predrsudama, kako "za" tako i "protiv". To treba da bude mirna debata i da se o tome izjasne stručnjaci. Neki podaci se moraju ispostaviti i potrebne su studije uticaja na životnu sredinu. Inače se nameću evropski standardi koji će se primenjivati na taj projekat. Te norme zahtevaju da kompanije koje učestvuju u tom projektu ispune određene ekološke norme i to treba da kontrolišu ekološki eksperti koji ne zavise od te kompanije. Tako da je to nekakav okvir. Razgovor mora da se vodi na osnovu činjenica, na miran način i bez političkih strasti. To nije političko pitanje već pitanje građanske debate sa činjenicama koje će stručnjaci utvrditi.

Dali vidite da litijum može da bude nešto što bi pomoglo Srbiji da postane članica EU ili to nema nikakve veze? 

- Eksploatacija litijuma nije nikakav uslov da Srbija uđe u EU. I nema tu nikakve trgovine, iako neki pominju nešto kao da ćete nam dati litijum, a dobićete nešto zauzvrat. To jednostavno nije slučaj. Da li litijum može da bude adut za Srbiju, za njen ekonomski razvoj i kapacitet da se uzdigne na nivo razvoja jedinstvenog tržišta Evrope? Najverovatnije. To sad kažu neki eksperti, ali, da ponovim, sve to mora da se detaljno prouči. Da se vidi koliko to košta. U ekološkom smislu to treba proučiti i na kraju odluka nije na Evropljanima već na Srbima – da li hoće ili neće da eksploatišu litijum u Srbiji.  

Verujete li da je moguće da se u Srbiji vadi litijum, da se prerađuju baterije i da se proizvode automobili? Da se zatvori čitav krug? 

- Ja mislim da je to moguće. Ja sam i dalje spoljni posmatrač, ali mislim da je u interesu Srbije da ima taj lanac vrednosti i kompanije koje proizvode na osnovu litijuma baterije i vozila. Znamo da će doći do proizvodnje električnih vozila u Kragujevcu. Mislim da taj lanac vrednosti može da se napravi u Srbiji.