Stručnjaci o iskopavanju jadarita: Da li je Rio Tinto naša ekonomska perspektiva ili ekološka katastrofa

Da li je projekat "Jadar" šansa za Srbiju ili pretnja po životnu sredinu? Vodi li nas iskopavanje jadarita u prosperitet ili ekološku katastrofu? Kakve procene daju oni koji su za, a kakve oni koju su protiv rudarenja tog jedinstvenog minerala? 

Ovo je bila tema emisije Direktno sa Minjom Miletić u kojoj su govorili profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović i docent na Šumarskom fakultetu i odbornik pokreta "Kreni promeni" Aleksandar Anđelković.

Jovović tvrdi da je projekat "Jadar" razvojna šansa naše zemlje, iako veruje da se sa njim neće složiti ljudi koji više vole poljoprivredu i šumarstvo. Kaže da je ovaj projekat napadnut da će dovesti pustoš i smrt hiljadama ljudi koji se nalazi na teritoriji Nedeljica, iako  studije pokazuju da to nije istina i nema blage veze sa tim. 

Sa druge strane Anđelković projekat vidi kao potencijalan problem koji može da ozbiljno ugrozi nalazište voda u tom basenu između Drine, Jadra i Korenite. Kaže da od početka nije na pravi način pristupljeno projektu i da nedostaje debata. 

"Mislim da je to ozbiljan potencijal za ovu državu u smislu da sačuvamo vodoizvorište da bismo možda u nekom potencijalnom momentu kada dođe do nestašice vode mogli da imamo za napajanje možda i čitave zemlje. Planiramo da ugrozimo to jednim projektom koji po meni ima dosta, da kažemo, ako ništa drugo, bar dosta stvari koje su pod velom tajni, kompanija koja ima reputaciju u svetu kakvu ima, mnoge stvari drži pod ključem, stručna javnost vrlo teško dolazi do informacija i kada dođe, pitanje je da li su one proverene", rekao je Anđelković.

euronews direktno

Jovović kaže da je ruda jadarit pogodnija nego tvrde rude koje se uglavnom eksploatišu po svetu, jer podrazumeva blaži oblik prerade. Prema njegovim rečima, Nemci su imali sreće što će eksploatisati jadarit iz podzemnih voda, ali poručuje da rudu morate da vadite tamo gde se ona nalazi. 

"Cena litijuma je bila beznačajna 2000. godine, koristio se u medicini i još ne znam gde nešto sitno. Ali je eksplodirala onda kada su proizvodnja baterija za električna vozila postala ključan činilac energetske tranzicije u nekom narednom periodu. Naravno imate i druge tipove baterija, ali trenutno i ono što vidite od velikih proizvođača automobila na nekom periodu od 30ak godina, litijumske baterije su nešto što trenutno vodi, to je podiglo cenu u jednom trenutku do neverovatnih visina u desetinama hiljada evra", rekao je Jovović i dodao:

"Cena je u međuvremenu pala. Sada je činimi se 13.000, ali sve to je manje bitno. Meni je negde u toj priči mnogo važnije da je to i dalje jedan od ključnih 30 minerala, odnosno 30 elemenata koji su neophodni za tu energetsku tranziciju. To ne znači da će Srbija spasavati Evropu, kao što se priča. Bilo bi divno da je Srbija ta koja će držati Evropu zaključanu ako ne želi da im da litijum, jer to bi značilo da bi naš politički potencijal bio ogroman, ali daleko je to od istine". 

euronews direktno

Na pitanje zašto se Rio Tintom bavimo 17-18 godina kasnije, iako je kompanija u zemlji od 2004, Anđelković je ponovio da je čitav slučaj netransparentan od početka.

"Čini mi se da se podigla priča u javnosti onda kada je došlo do toga da smo na pragu otvaranja rudnika u samim Nedeljicama i tada se negde podigla svest da u stvari na nekom zemljištu koje može da se koristi u različite svrhe, na nekom vodoizvorištu potencijalnom, mi sada planiramo da otvorimo rudnik. Bez obzira na to o kojem se mineralu radi. Ovo što je profesor rekao, ja se slažem u najvećem delu sa tim, da je to stvarno strateška sirovina da Evropa ima svoju agendu, da je prosto vrlo teško uopšte kontrolisati Evropu kada nešto želi, a vi pritom niste članica EU. Nemate tako čvrstu zakonodavnu vlast. Ako ćemo iskreno, nemamo ni institucije u meri u kojoj bi morali da imamo. U ovoj zemlji se Ustav vrlo često ne poštuje. Da ne pričamo o drugim stvarima", rekao je Anđelković.  

"Imam utisak da se ovde pravi kompromis i da prosto za neku sirovinu koja je određena kao strateški bitna komponenta da bi se prešla uopšte kroz tu zelenu tranziciju kako je nazivaju u Evropi, dakle potreban je litijum. I šta mene zapravo u celoj toj priči možda i najviše brine? Brine me to što mi se čini da jedan mineral koji je kao strateška sirovina se koristi sada za proizvodnju baterija prosto našao svoje mesto i iako je vrlo nestabilan, iako je zapaljiv, iako imamo problem u mnogim nekim stvarima, čini mi se da kompanije koje su uložile veliki novac da eksploatišu i prodaju tu sirovinu ni nemaju neku volju da istražuju dalje i da probaju da nađu neko alternativno rešenje koje bi možda moglo da zadovolji i jedan i drugi problem", dodao je Anđelković.   

euronews direktno

Jovović je rekao da u Evropi ranije nije bilo projekata litijuma, ali da se danas razvija 22 projekta. Neki od njih su u Francuskoj i Austriji.  

"Možda sam ja eurofanatik, možda sam ja neko ko veruje u bajke, ne kažem, ali vi vidite da je javno mnjenje u EU, koja prednjači kada je životna sredina u pitanju, takvo da tuži sopstvene zemlje za mnogo toga. I sudovi presuđuju protiv sopstvenih zemalja kada je životna sredina u pitanju za mnogo toga. To imate u Švajcarskoj i u Italiji".

Na pitanje da li je ova tema ispolitizovana i da se radi o prepucavanju između vlasti i opozicije, Anđelković kaže da je u Srbiji sve ispolitizovano.

"Vi ovde nemate apsolutno ništa nezavisno od politike. Pa čak ni sud, ni tužilaštvo, ni policija, svi su zavisni o politiku. Tako da, apsolutno, čak mi se ne čini ni lošim što je to ispolitizovano, zato što prosto mi živimo politiku, sve oko nas je politika. I potrebno je sučeljavati mišljenja i između opozicije i vlasti o ovakvim stvarima. Da je bilo sreće, studije poput ove koje je profesor promoviše, je trebalo da se pojavi pre 10 godina, pa da, pre nego što je uopšte projekat i odobren, i bilo šta oko toga, krenulo da se radi, da mi imamo neke stručne debate, da se organizuju nekakvi paneli, diskusije, da se o tome polemiše, pa da ne uđemo u situaciju da sad nagađamo i pipamo u mraku, da tako kažem, i da se prepucavamo između sebe, nego da uradimo ono što je najbolje za ovaj narod, na prvom mesto i za ovu državu". 

Da li je moguć suživot rudarenja, poljoprivrede i turizma?

Govoreći o zaključku studije, Jovović misli da je moguć suživot takvog postrojenja, poljoprivrede i turizma u toj regiji.

"To pokazuju rezultati studije. Da li će to tako biti jednog dana, to u ovom trenutku ne možete da znate. Ali ne možete da kažete da to nije tako. Posao je trajao dugo iz mnogo razloga. Mi smo se sa kompanijom susreli pre 6-7 godina, počeli da radimo neke modele za vazduh, preuzeli da radimo jednu analizu podataka koji su potrebni za izradu studije, pokazali šta nedostaje, kompanija onda naručivala nove istraživanja, nove modele, nove projekte itd. I onda vremenom proizveli te studije o kojima sada razgovaraju", rekao je Jovović. 

Objasnio je zašto je kompanija tražila da se studija završi do kraja iako je projekat prethodno obustavljen.

"Kompanija je tražila da se posao završi do kraja. Kompanija ima neke svoje obaveze prema stejkeholderima i tražili su da se posao završi. Nama je, iskreno da budem, i odgovaralo, pošto su ugovorili posao. Da nije projekat zaustavljen, ove studije bi bile u zakonskoj proceduri, predate ministarstvu".  

Anđelković smatra da je upravo to problem što kompanija ima potrebu da radi na projektu koji je obustavljen. 

"Da li je kompanija iznad vlade Srbije? Da li je iznad ministarstva? Izvinite, ja nemam ništa protiv da radi za sebe, ali ako radi za sebe, onda su u obavezi da kažu te informacije koje imaju. Oni neće da objave recimo gde se nalaze istražene bušotine, neće da objave tačne lokalitete za 600 bušotina", rekao je Anđelković. 

Kompletnu emisiju Direktno pogledajte u videu na početku teksta.