"Privremeni smeštaj": Šta stoji iza zahteva SAD Prištini da prihvati Avganistance koji su radili za američku vladu

Trupe Sjedinjenih Američkih Država uskoro bi trebalo potpuno da se povuku sa teritorije Avganistana, čime se otvorio prostor za nove talibanske napade. Talibanski pobunjenici su ovaj prostor munjevito iskoristili, pa su tako, za proteklih 10 dana, zauzeli gotovo dve trećine teritorije ove države, ujedno najavivši i odmazdu protiv svih koji su sarađivali sa Amerikancima.

U "očajničkom pokušaju da se obezbedi privremeni smeštaj ugroženih Avganistanaca koji su radili za američku vladu", SAD su kontaktirale visoke zvaničnike nekoliko zemalja, a među njima su i kosovske institucije, prenosi Rojters.

Kako su četiri neimenovana američka zvaničnika rekla za ovu agenciju, SAD su ponudile određene "ekonomske i političke ustupke" Prištini, ukoliko se na Kosovu privremeno nastani nekoliko hiljada Avganistanaca.

U tajnim razgovorima sa Kosovom i Albanijom, želja američke administracije je bila da se ove "privremene izbeglice" zaštite od talibana dok se ne završi proces odobravanja njihovih američkih viza, ističe se.

Šta potencijalni dogovor znači za Prištinu

Nije izvan prakse da se, kada dolazi do organizovanog povlačenja i ratnih imigracija, to radi kroz humanitarno izbeglištvo, rekao je za Euronews Srbija direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, dodajući da su kroz to prošli i mnogi iz bivše Jugoslavije.

"Vidimo kakvo je stanje u Avganistanu, da dolazi do naglog prodora talibana i obaveza SAD je da povuče svoje ljude i da im omogući da ostanu u životu. Sa tog stanovišta, ne bi bilo iznenađujuće da je postignut dogovor o privremenom humanitarnom izbeglištvu", kaže Janjić.

Kako je dodao, kosovska vlada, jer je to njena nadležnost, pokušava ovim putem možda i da izbalansira ne tako sjajne odnose sa SAD.

EPA/VALDRIN XHEMAJ

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Prištini, Beljuj Bećaj, istakao je za Euronews Srbija da bi do sporazuma između prištinskih institucija i SAD moglo doći, ukoliko se ne radi o velikom broju izbeglica.

On je, međutim, istakao da ovaj scenario nije presudan za odnos između kosovskih intitucija i SAD.

"Pitanje odnosa između SAD i Kosova je daleko više strateškog karaktera, i to ne zavisi od ovog scenarija koji bi obuhvatio mogućnost da se oni privremeno smeste na Kosovu. Mislim da to nije nemoguće, ali da ne treba da se automatski veže sa nekom beneficijom, osim troškova koji su neophodni za njihov dolazak i ostanak na Kosovu", kaže Bećaj.

Šta se dešava za privremenim izbeglicama

Ima slučajeva u raznim zemljama gde su, tokom ratnog stanja, države pomogle svojim saveznicima i dale državljanstva onima koji su izbegli, kaže za Euronews Srbija politički analitičar iz Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa, Fatmir Šeholi.

On, uz ogradu da i dalje nema nikakvih zvaničnih potvrda o ovim navodima, smatra da će se, tek ukoliko izbeglice dođu u SAD, videti da li postoje neke šanse da neki deo ovih ljudi tamo i ostane. 

Janjić, s druge strane, navodi da ta mogućnost postoji, ali da zavisi i od efikasnosti država unutar SAD u koje je predviđeno da Avganistanci odu, jer svaka od njih ima svoju proceduru.

Ističe, međutim, da postoji još jedna stvar na koju bi trebalo obratiti pažnju.

"Još pre desetak godina su napravljeni planovi na nivou Ujedinjenih nacija o migrantama, i predviđeno je da će jedan deo migranata iz Centralne Azije biti smešteno na Balkan. Sigurno je da je i Kosovo obuhvaćeno tim planovima, i da će se ovaj kontingent računati kao deo izvršenja tih planova", rekao je Janjić.

ASSOCIATED PRESS

Bećaj kaže da mu nisu poznati takvi slučajevi na Kosovu, da su migranti koji bi trebalo da budu u tranzitu ostajali duže nego što je potrebno. Ipak, ne isključuje ovu mogućnost, naglašavajući još jednom važnost strateških odnosa SAD i Kosova.

"Moramo biti u skladu sa namerom da se, u ovoj situaciji, pomogne svima koji su direktno ili indirektno saveznici američke vlasti, odnosno Amerikanaca, koji su strateški povezani sa Kosovom", kaže Bećaj.

Nisu sve države prihvatile predlog

Bajdenova administracija je, navodno, istraživala i da li bi Kazahstan, Tadžikistan i Uzbekistan primili hiljade kandidata, ali to nije dalo željeni napredak.

Šeholi smatra da bi ovo ipak trebalo uzeti sa dozom rezerve, i da bi trebalo videti kako će se situacija u ovim zemljama razvijati u narednih nekoliko dana.

Slično razmišlja i Bećaj, naglašavajući razliku između zahteva SAD od Albanije od pre nekoliko godina koji se ticao nuklearnog otpada, i trenutne situacije.

"Tada je bilo kontradiktornog razmišljanja o tome da li treba ili ne treba prihvatiti zahteve SAD. Kada su u pitanju ljudi, mislim da bi kriterijumi trebalo da budu drugačiji. Mislim da svaka zemlja treba da im pruži pomoć, i da to ne bi trebalo da bude vezano ni za politiku ni za ideologije", zaključuje Bećaj.