Paradoks rezolucije o Srebrenici: Smajlović i Petrov u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

23/05/2024

22:20

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Stigao je i 23. maj. Na dnevni red Generalne skupštine Ujedinjenih nacija došla je rezolucija o Srebrenici. Kada pogledamo rezultat glasanja, jasno je da jedna mala zemlja teško da je mogla bolje da prođe, imajući u vidu ko je bio sa druge strane. Njihov uticaj i veličina govore sami za sebe. Za one koji su predložili dokument, sve se završilo činom glasanja: 84 za, 19 protiv i 68 uzdržanih. Paradoks je da kada saberete, oni koji su protiv i uzdržani dobijete više glasova nego oni koji su za.

Gosti emisije Direktno sa Minjom Miletić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, Vladan Petrov i novinarka i kolumnistkinja Nedeljnika, Ljiljana Smajlović, kažu da su očekivali ovakav ishod glasanja.

"Ovaj dan će ostati negativno upamćen, kao nešto loše što nam se desilo, ali kako smo se nadli, meni se čini da je ovo više od časnog poraza. Ja bih čak rekla da mi zapravo nismo gubitnici u ovoj stvari i da smo dobro prošli. Gledala sam raspravu, u toj raspravi nije bilo zemlje koja nije rekla ni ovo trebalo ovako raditi, bez obzira kako su glasale. I ovako to nije trebalo raditi. Mislim da svojim uplivom na međunarodnoj sceni možemo da budemo zadovoljni", rekla je Smajlović.

Smajlović tvrdi da se Srbija dobro pokazala kada je u pitanju uticaj u svetu. Prema njenim rečima, ovo je bila ona vrsta bitke gde vi odlučite da uđete, a znaćete da ćete biti poraženi.

"Meni jedan kolega koji je nekad bio novinar, sada je ambasador u važnoj zemlji, kaže da su Amerikanci računali na 105 zemalja. Pa su onda neke od tih zemalja gubili, tako da pretpostavljam da su i oni dosta razočarani ovim ishodom. On mi kaže da procedura glasanja u UN-u je takva da se oni koji izađu iz sale su uzdražani ali zapravo ih nema tu, da je 20 tih ostalo u sali, rezolucija ne bi mogla biti ni usvojena. Tako da zapravo mi smo prošli bolje nego što izgleda ova aritmetika koju ste vi uradili", rekla je Smajlović.

Petrov kaže da je očekivao da će u ukupnom rezultatu biti manje onih koji su za, a više onih koji su protiv i uzdržanih

"Predsednik Vučić je juče rekao da je danas, odnosno da danas treba da bude jedan Vidovdan, to nije 28. jun. On je mislio na Vidovdan gde ćemo mi kao država videti ko su nam prijatelji, ko će nam biti partneri i otprilike to je to. A ko će nas možda i izdati. Međutim ovo je jedan svetski vidovdan. Ja sam u jednom tekstu pre nekoliko dana rekao da verujem u vaskrs međunarodnog javnog prava. I mislim da ako možemo govoriti o procesu, on sa ovim danom počinje", rekao je Petrov.

Na pitanje zašto je rezolucija doneta u GS UN, a ne u Savetu bezbednosti, gde članice mogu da stave veto, Petrov je rekao da postoji nekoliko razloga.

"Jedan je onaj spoljni. On potiče od velikih sila, onih velikih sila koje su želele da ova rezolucija po svaku cenu prođe, a poučeni iskustvom iz 2015. godine kada je rezolucija gotovo istovetne sadržine predložena u Savetu bezbednosti, tada ona nije prošla zbog ruskog veta. S druge strane, zašto iznutra, iz Bosne i Hercegovine nije moglo da dođe do podsticaja da ide nekim konsensualnim putem? Mislim da mi ovde svi to dobro znamo. Nažalost, BiH nije funkcionalna država. Ona kako godine prolaze ima sve veće probleme. Tako da bih tu rekao da postoji neki spoljni i unutrašnji faktori koji su doprineli da ide tim putem kojim ide".

Profesor Pravnog fakulteta ističe da je donet jedan čisto politički dokument i očekuje da on u početku proizvede političke posledice, a zatim, na duže staze i posledice na nivou kolektivne svesti, kulturološke posledice.

"Jedan deo sadržine ovog dokumenta i odnosi se na, da tako kažem, obavezu da se kroz obrazovne sisteme, kako oni ovde kažu, obaveštavaju nove generacije o genocidu u Srebrenici kao istorijskom događaju. To je ovako važna formulacija. A što se pravnih posledica tiče, ovo ne može da bude pravni osnov za eventualno neke zahteve za reparacijom ili eventualno, ajde da ne pričamo previše o tome, za eventualno neke zahteve tzv. institucija, tzv. države Kosovo za nekakvom ratnom odštetom. Ali ovo što je ova rezolucija imala nameru da proizvede, a da li će proizvesti, videćemo, to su pre svega posledice na nivou neizvesnosti, nesigurnosti, izazivanja određenih loših emocija u regionu pa i šire u svetu", ocenio je Petrov.

Smajlović kaže da je neobično što rezolucija nije usvojena konsenzusom.

"Kažu da su ovo pripreme pred 30. godišnjicu. Ali čuli ste nemačku ambasadorku, ona kaže da ovo nije upereno ni protiv koga, naročito ne protiv Srbije. Pa znate protiv koga je uperena ova rezolucija? Uperena je protiv one nacije i one države od koje se krilo osam meseci da se sprema rezolucija. I ako to ne bi bio dokaz na sudu dovoljan, da šef misije Bosne i Hercegovine, kad predlaže rezoluciju, kad se dogovara, on osam meseci to krije od svoje vlasti. Od tog trojnog predsedništva. On zna celo vreme, dok to krije, da on radi nešto što je, eto sad se ne usuđujem da kažem, neregularno, nezakonito, nešto što je protiv Dejtona".

Dejtonski sporazum je, prema njenim rečima, nastao da garantuje ponovo jednakost i konstitutivnost tri naroda.

"Ovo su važne stvari, zato što je rat u Bosni i Hercegovini počeo na rušenju ustavnog principa da je Bosna i srpska i hrvatska i muslimanska, odnosno da su tri konstitutivna naroda i da se o sudbini Bosne ne može odlučivati dva naroda protiv jednog. A onda je to urađeno, onim referendumom, i počeo je rat. Oni sada, tobož za pomirenje donose rezoluciju koju osam meseci kriju od vlasti", rekla je Smajlović.

Uloga Nemačke u donošenju rezolucije

Kaže da nije iznenađena što je Nemačka pokrenula inicijativu za rezoluciju u Srebrenici. Oni su iskoristili naše sukobe da se vrate na velika vrata na međunarodnu scenu i da počnu da vojno intervenišu, što su i uradili 1999. godine, ocenila je Smajlović.

"Pogledajte koliko smo mi, naši ratovi, bili važni za Nemačku. Nemačka je nastala na nama. Nemačka je postala najvažnija zemlja Evrope i glavni partner američki ovde na našim građanskim ratovima. Nemačka se pokazala kao najbolji američki partner u našim ratovima i taj status joj je priznat posle naših ratova. A onda, 1999. godine, Nemačka ponovo počinje da oružjem nameće rešenja drugim državama. Oni te godine šalju bombardere da bombarduju bivšu Jugoslaviju, Srbiju, Kosovo. Oni to rade pod izgovorom da hoće da zaustave genocid, a pošto oni toliko drže do toga da se više nikad ne ponovi genocid, oni će da bombarduju državu bespravno, bez dozvola i Saveta bezbednosti, da bi sprečili genocid kog nema".

Petrov kaže da su aktuelni politički centri u svetu odlučili da je najbolje da Nemačka bude inicijator, a da Crna Gora sa nekoliko amandama napravi neku vrstu zamašeteljstva, jer i sa njima, i bez njih, to je isti dokument.

"Pogledajte u kakvim uslovima, na koji način, u kakvoj proceduri, ako se može govoriti o proceduri, je ta rezolucija doneta. Pa to je sve protivno onome što nas inače uči taj zapadni svet. Transparentnost, inkluzivnost ili, da upotrebim izraz, da građani razumeju javnost, uključivanje svih relevantnih faktora i pre svega onih na koje se to odnosi. To je ono na čemu insistiramo. Mnogi su, koliko sam uspeo da ispratim u ovom kasnijem delu, mnogi su upravo tu stavljali onu zapetu, rekavši pa dobro, mi bismo i podržali rezoluciju kao takvu, ne dovodimo čak ni u pitanje ono što se svakako može sa pravne tačke gledišta dovoditi u pitanje, a to je genocid u Srebrenici, ali načina koji je ovo urađeno, sve ovo prosto vređa neke, pa ja bih bio malo slobodan, da kažem, i civilizacijske tekovine", rekao je Petrov.

Kompletnu emisiju Direktno sa Minjom Miletić pogldajte u video sa počeka teksta.