Igre 
O'Brajan i Eskobar krajem nedelje sa Lajčakom o podršci SAD i EU za Zapadni Balkan
Komentari07/05/2024
-08:53
Pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms O'Brajan najavio je da će se zajedno sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom krajem ove nedelje sastati sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom kako bi koordinisali podršku SAD i EU za Zapadni Balkan.
"Zamenik pomoćnika sekretara Gabrijel Eskobar i ja planiramo da dočekamo Miroslava Lajčaka kasnije ove nedelje kako bismo koordinirali podršku SAD i EU za Zapadni Balkan", naveo je O'Brajan na platformi X.
Podsetimo, Evropski parlament krajem aprila odobrio je uspostavljanje Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan. Time bi se regionu, uključujući i Srbiju, omogućila finansijska pomoć od šest milijardi evra i to u periodu od 2024. do 2027. godine. Ovaj instrument mnogi u EU nazivaju "moćnom političkom porukom regionu" da ga EU želi u svojim redovima. S druge strane, zemlje su u obavezi da sprovode određene reforme kako bi novac uopšte legao na njihove račune.
Za usvajanje usaglašenog teksta, koji je rezultat međuinstitucionalnih pregovora o instrumentu, glasalo je 517 od 603 poslanika EP, 56 je bilo protiv, a 30 je bilo uzdržano.
"Sledeći koraci jasno nisu ovde u Evropskom parlamentu, nego će se pre svega događati upravo u šest država Zapadnog Balkana, pa tako i u Srbiji, koje treba na jedan strukturiran način da sprovedu reforme koje su važne u različitim sektorima, koje se tiču i vladavine prava. To će se događati jasno u direktnoj komunikaciji sa Evropskom komisijom i zbog toga smatram da je to i sa ovog evropskog nivoa jedan važan korak koji će moći da doprinese boljem dijalogu i koji će moći da doprinese snažnim mehanizmima koje će Evropska komisija, ali i ostale evropske institucije imati na raspolaganju u tom kontekstu", rekao je nedavno za Euronews Srbija evropski poslanik Karlo Resler.
Resler je rekao da Srbija ima najnižu stopu usklađenosti spoljne politike sa EU, kao i da je dogovoreno da sredstva neće odlaziti državama koje se ne mogu pridržavati barem minimuma zajedničke politike.
"Bilo je upravo to pitanje usklađenosti šest država Zapadnog Balkana, a bez nekakve dileme, nije nekakva tajna, Srbija je tu država koja ima najnižu stopu usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Smatrali smo da bi bilo nepošteno, da ne bi bilo pametno, niti mudro da novac, sredstva evropskih poreskih obveznika odlaze na one aktivnosti, odlaze na one države koje se ne mogu pridržavati niti minimuma nekakve zajedničke politike, pogotovo u ovakvim okolnostima kakve su danas", rekao je on.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)