Beogradski i lokalni izbori biće 2. juna: Kako se došlo do dogovora i šta mu je prethodilo?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

19/04/2024

16:01

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Nakon gotovo šest mesci od poslednjih izbora, Beograđani će drugog juna imati priliku da još jednom prošetaju do glasačkih kutija gde će moći da ponovo biraju gradsku vlast. Međutim, oni neće biti usamljeni u ovoj šetnji. Prema jučerašnjoj najavi predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić istog dana održaće se lokalni izbori u još 88 gradova i opština u Srbiji.

Naime, posle višednevnih razgovora vlati i opozicije, Brnabić je rekla da ova odluka, prema njenom mišljenju, "nije najbolji demokratski presedan, ali da će svakako biti lekovita za našu zemlju".

Na konferenciji za medije u Skupštini Srbije, Brnabić je kazala da u ovom trenutku postoji dvotrećinska većina u parlamentu koja će omogućiti da se taj presedan dogodi, kao i da ne veruje da će se ikada više ponoviti takva situacija.

Podsetimo, prvobitno je bilo planirano da lokalni izbori u više od 80 gradova i opština budu održani u julu i avgustu, ali je vlast odlučila da "napravi presedan". I pored ovog ustupka, još uvek nije poznato hoće li kompetan opoziconi blok da prihvati ovu odluku. Zapravo, među njima još uvek nije iznet kompletan i zvaničan stav oko izlaska ili bojkota izbora.

Koalicija "Srbija protiv nasilja", danas će, kako je najavljeno, odgovoriti na ponudu vlasti. Iz Ekološkog ustanka, koji je deo te koalicije, saopšteno je da kakvu god odluku opozicija donese - ta odluka treba da bude zajednička kako vlastima ne bi dozvolili da ih razjedini.

Predsednik Ekološkog ustanka Aeksandar Jovanović Ćuta rekao je na današnjoj konferenciji da će se na večerašnjoj sednici predsedništva koalicije zalagati za izlazak opozicije na izbore.

"Drugi jun odgovara Vučiću i Brnabić posle gutanja vremena 17 dana pregovora. Šta radi lokal? Lokal mora da ide na izbore. To su ljudi koji imaju prava da konačno izađu, većina njih nije bila na izborima četiri godine, neki i duže. Niko nema prava bilo kome da kaže da li će da bojkotuju izbore. Dakle, ti ljudi na lokalu, u Nišu, Novom Sadu i još više od 70 opština i gradova su odavno spremni i treba da izađu na izbore. U tom slučaju smo realno bliži izborima na svim nivoima. Ako pitate za stav Ekološkog ustanka, posle ove odluke Ane Brnabić, mora da se ide na izbore", rekao je Ćuta.

O izlasku na izbore ranije se oglasio i predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović koji je za NIN rekao da opciju bojkota izbora smatraju poslednjom, najgorom i iznuđenom.

Sa druge strane poslanik i predsednik Nove Demokratske stranke Srbije (NDSS) Miloš Jovanović je rekao da on lično ne bi učestovao, ali da to nije konačna odluka, i da o ovom pitanju tek treba da se razgovaraju međusobno kao i sa članovima koalicije NADA i ostalim opozicionim strankama.

Sagovornici Euronews Srbija saglasni su oko toga da nema sumje da će objedinjeni lokalni i beogradski izbori odgovarati i vlasti i opoziciji. Jednima jer je to bio bio njihov prvobitni zahtev, a drugima jer je u ovom trenutku za njih najvažnije da stabilizuju unutrašnju političku situaciju u zemlji.

Kome objedinjeni izbori idu u korist?

Sociolog Vladimir Vuletić ocenjuje za Euronews Srbija da je odluka vlasti da se kompletni lokani izbori održe u jednom danu najverovatnije poslednji ustupak na koji je vlast spremna da uradi zbog opozicije.

"Mislim da je ovo sada krajnji ustupak vlasti i da će biti situacija i za opozicione partije uzmi ili ostavi. Drugo je pitanja da li sada neki od njih očekuju da li bi vlast zbog bojkota ponovila i raspisala izbore posle nekoliko meseci. Trenutno je, čini mi se, među partijama utisak da ovo što se dešava najvažnja stvar za njih. Mislim da ne vide mnogo mračnije oblake koji se nadvijaju nad čitav region i plašim se, neće ni biti prilike da se izbori održavaju tamo negde na jesen", rekao je Vuletić.

Sa druge strane, politikolog Boban Stojanović se slaže da je reč o kompromisu od strane vladajuće stranke, ali smatra da on ne ide baš ni na štetu SNS-a.

"Učestvovao sam u neki istraživanjima koja su sprovedena proteklih meseci i misim da je za SNS procenjeno da je svejedno da li će izbori da se razdvajaju ili neće. Protekla kampanja koja je trajala negde oko mesec dana, ne verujem da je bila 17 kako se navodi, je bila mučna za sve. Sa jedne starne ste imali zahteve opozcije koji su u tom momentu zaista bili protivzakoniti i za koje je Ana Brnabić govorila da su protivustavni, a sa druge strane se čekalo šta će vlast da oluči", smatra Stojanović.

On je ocenio da ne vidi veći vidi ni demokratičnosti u većini opozicionih partija, ali da uprkos tome veruje da će, u ovom slučaju, morati pa pokažu da su jedinstveni.

"Mislim da su vrlo jasne i precizne bile izjave predstavnika Narodnog pokreta Srbije, Miroslava Aleksića i Zeleno levog fronta. Rekao bih da je to i jači deo koalicije Srbije protiv nasilja, kao i da su drugi manje više stavljeni u pad poziciju pa će morati da prihvate odluku da idu na izbore", smatra on.

Stojanović kaže i da 2. jun kao datum nije suštinski problem, već neke druge stvari na koje je opozicija ukazivala još tokom izbora u decembru.

"Ako se usvoji ona izmena zakona u prebivalištu, vrlo verovatno bi se morao menjati zakon o lokalnim izborima. Tu mislim na ono da ne možete da glasate 12 ili šest meseci od kada promenite prebivalište na lokalnim izborima. To bi bio najveći ustupak opoziciji ikada. Pitanje je da li ima vremena za to, jer je Brnabić juče rekla da je za takve stvari potrebno da radno telo krene ubrzano da radi ovim povodom. Mislim da je to najvažnija stvar. Ovo, da li su drugog juna svi i drugog juna Beogradski, a 9. ili 16. ostalali je minorno. Meni je mnogo važnije šta će izaći oko biračkog spiska i oko medija, jer to malčice može da promeni situaciju", smatra on.

I Vuletić je mišljenja da je sam datum održavanja izbora najmanji problem.

"To kada će se izbori održati nije više stvar procedure, jer se to ne dešava više na četiri godine. To obično bude stvar odluke jedne partije ili dogovora više partija. Treba da imamo izbore onda kada im je vreme, a ne samo zbog izuzetnih situacija", smatra Vuletić.

Euronews TV

Kakav bi značaj imao bokot?

Sagovornici Euronews Srbije saglasni su i oko teme bojkota, jer kako navode, ona bi onda otvorila još neka pitanja - od toga koliko se sa tim slažu loklani odbori do toga hoće li takva odluka da zadrži birače kod kuće ili će se oni odlučiti za neku drugu opciju.

Naime, Vuletić kaže da ono što je sigurno je da postoje i određeni pritsci na opozcione stranke da se odluče i da se sada neke stvari definišu.

"Posebno je pitanje da li se neki od njih nadaju da ukoliko bude bojkota, može doći do toga da se ponovo raspišu izbori. Verujem da ima pritisaka stranih ambasada, oni postoje, ali je sigurno da oni nisu direktni", kaže Vuletić.

Stojanović navodi da je sada za opozicionare važno da se dobro preispitaju i da procene koja odluka im može doneti više koristi.

"Kako da neko bojkotuje beogradske izbore a da izađe na sve redovne lokalne. Mislim da nije postojala opcija da se svi redovni lokalni bojkotuju. Možda bi bojkotovala jedna ili dve stranke, a vi svi ostali bi apsolutno izašli na izbore. I sada je njima, da kažem, negde smanjen pritisak. Takođe, što se bojkota tiče, ljudi će izaći da glasaju. Ako na primer, samo dve stranke bojkotuju izbore, ovi ostali će im uzeti deo birača. Deo će svakako zbog njih ostati kući, ali ne svi. Takođe, drugi problem je i taj što nisam siguran da njihovi lokalni odbori podržavaju odluku predsednika ili predsedništva da se ne ide na izbore. I to treba razmotriti", smatra on.