Igre 
"Oštre poruke, ali i oprezne": Glasni odjeci stavova Kamerona posle posete Kosovu i govora u britanskom parlamentu
Komentari12/01/2024
-19:02
Britanski šef diplomatije Dejvid Kameron boravio je nedavno na Kosovu, a odjeci te posete i njegovih kasnijih izjava u britanskom parlamentu čuju se danima. Reagujući na Kameronove izjave, Ambasada Velike Britanije u Beogradu saopštila je da Britanija ne smatra da je Srbija kao država "ruski proksi", već da pojedini elementi u zemlji deluju direktno u interesima Rusije, ali je kratko vreme postojala bojazan da su odnosi Beograda i Londona u samo nekoliko dana prilično narušeni. Popravljajući novonastalu "štetu", ministar finansija Siniša Mali i britanski ambasador Edvard Ferguson razgovarali su u četvrtak u Beogradu o mogućnostima razvoja dalje saradnje dve zemlje.
Kameron je, podsetimo, tokom svedočenja u Odboru za spoljne poslove britanskog parlamenta 9. januara izjavio da treba iskazati nezadovoljstvo ponašanjem Vlade Srbije posle septembarskih događaja u Banjskoj kada je ubijen kosovski policajac. On je rekao i da je vreme da se promeni odnos Zapada prema Kosovu i Zapadnom Balkanu, upozorivši da Rusija ima za cilj da destabilizuje region Zapadnog Balkana.
Na to je reagovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekavši dan kasnije da je razočaran izjavom Kamerona, te je dodao da "Srbija nije proksi ni Rusije, ni Amerike, ni Britanije, ni Nemačke, niti bilo koga drugog, već nezavisna zemlja".
Stiglo je potom obrazloženje iz ambasade.
"Verujemo da postoje elementi u Srbiji koji deluju direktno u interesima Rusije i to tako što prete stabilnosti i demokratskim kapacitetima regiona. Srbija je nezavisna, suverena država. Ujedinjeno Kraljevstvo već dugo sarađuje sa Srbijom na nizu zajedničkih prioriteta i nastaviće to da čini", navodi se u saopštenju.
Prethodno je, podsetimo, Kameron bio u Prištini, a tamo je izrazio podršku Kosovu i izjavio da će mu pomoći po pitanju priznanja njegove nezavisnosti.
"Mi smo veliki pobornici nezavisnosti, suvereniteta i prava Kosova da ga drugi priznaju kao celovitu, suverenu zemlju i člana porodice naroda", rekao je Kameron, što je i tada izazvalo oštrije reakcije srpskih zvaničnika.
Povezane vesti
Popović: Pokušaj da se pošalje poruka da bi u usklađivanju odnosa Srbija trebalo da posveti više pažnje zapadnoj komponenti
Komentarišući za Euronews Srbija izjave i stavove zvaničnog Londona, nekadašnji ambasador Srbije u Ujedinjenom Kraljevstvu i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Dejan Popović rekao je da postoji nešto tradicionalno u nastupu novog britanskog ministra spoljnih poslova.
"Radi se o tome da još od 19. veka, gotovo dve stotine godina unazad, traje ozbiljna konkurentska bitka za ove prostore srednjeg i Bliskog istoka, tada se i Balkan smatrao Bliskim istokom, između Ruske imperije i Britanske imperije. Ta pristup britanske politike u kojem se ona konfrontira sa ruskom politikom je nešto što nas prati gotovo dva veka. Na fonu te tradicije je Srbija percipirana kao zemlja koja je bliska današnjoj Rusiji i to je želeo da istakne u svom izlaganju i pred britanskim parlamentom. Naravno, tu postoje i druge okolnosti, one su vezane za razvoj situacije na Kosovu i Metohiji, zbog toga što je ovaj set izjava Kamerona usledio posle njegove posete Kosovu, kada je poželeo da na neki način pruži podršku vladi Aljbina Kurtija i na taj način je dobar deo njegovog izlaganja pred britanskim odborom britanskog parlamenta bio fokusiran na incidentu u Banjskoj. To je dakle jedan aspekt Kameronovih izjava. Postoji i drugi, a on je vezan za podršku koju Britanija želi da pruži evroatlantskim nastojanjima Srbije, pa je u suštini kada se pogleda uprkos oštrim aspektima koji su se pojavljivali u nekim njegovim rečenicama, zastupljen i jedan oprez, jedna želja da se ne raskine kontakt sa vlastima u Srbiji. Britanija naravno više nije članica EU, ali je kao velika sila, stalna članica Saveta bezbednosti, vrlo zainteresovana da evropska i evroatlantska politika ostvari svoj uticaj", rekao je on.
Kako dodaje, nada se da je ispravna interpretacija koju je dala ambasada Ujedinjenog Kraljevstva.
"Srbija se trudi da vodi jednu izbalansiranu spoljnu politiku u odnosu i prema zemljama članicama Europske unije i naravno Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama s jedne strane i prema Ruskoj Federaciji i Kini s druge strane, ali je sprovođenje takve jedne politike vrlo složen posao. Dakle, radi se o jednom dinamičkom procesu koji traje i koji se ne može u svakom trenutku smatrati završenim. Ovo je pokušaj britanske diplomatije da sa vrlo visokog nivoa, najvišeg nivoa, pošalje poruku da bi u usklađivanju odnosa između Istoka i Zapada Srbija trebalo da posveti više pažnje ovoj zapadnoj komponenti", rekao je Popović.
S obzirom na to da su se i pre nekoliko meseci iz Britanije čule oštre poruke, pa i optužbe na račun Srpske pravoslavne crkve, te govoreći o albanskom lobiju u Londonu, Popović kaže da taj lobi svakako postoji.
"Albanski lobi je prisutan i u američkom Kongresu. Oni su zastupljeni u Briselu. Naravno, srpska strana treba da se pita da li je u stanju da izgradi odgovarajuće interesne grupe i da sprovodi svoje lobiranje u vodećim svetskim prestonicama. Vidi se da je predsednica Spoljnopolitičkog odbora u britanskom parlamentu Donjeg doma britanskog parlamenta Ališa Kerns jedna osoba koja se vrlo intenzivno zalaže za interese vlasti na Kosovu", rekao je Popović.
Amerika je inače dala "zeleno svetlo" Kosovu za kupovinu američkih protivtenkovskih raketa, a na pitanje koliko ta odluka ima veze sa ofanzivom i britanskih zvaničnika kada je u pitanju tema Kosova, Popović ističe da je Kameron jasno rekao da postoje određene razlike u stavovima međunarodne zajednice prema ovim pitanjima, pre svega u odnosu na pristup Srbiji i načinu na koji bi dalje trebalo da se rešava pitanje nezavisnosti Kosova.
Povezane vesti
"To je ta Kameronova teza, na više mesta je ponovio, da smatra da je ovo britanski stav, a da stav SAD ili Evropske unije zaslužuje da bude posebno ispitan i da nije on adresa na koju treba da se obraćaju sa pitanjem kakve druge velike sile, relevantni faktori u međunarodnim odnosima da ocenjuju ova pitanja. Dakle, jasno je da ne postoji potpuna usaglašenost između članova međunarodne zajednice, na jedan način se ova pitanja gledaju u Briselu, ne zaboravimo da i dalje pet država članica Evropske unije nije priznalo Kosovo kao nezavisnu državu. Mislim da će Sjedinjene Američke Države nastaviti sa svojom politikom, blagim uticajem da se problem Kosova rešava, svesne da postoje neke granice koje su za Srbiju moguće i preko kojih neće dalje, barem u srednjem roku jednostavno prelaziti", rekao je Popović.
Komentari (0)