Gujon: Napad na maloletnike u Vukovaru tokom praznika odraz govora mržnje

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon rekao je večeras da napad na grupu maloletnika na Badnji dan u Vukovaru od strane starijih mladića je nedopustiv i dodao da je to odraz pre svega govora mržnje u određenim krugovima, kao i nereagovanje na to. 

On je za Tanjug rekao da se napadi na Srbe dešavaju uglavnom kada su praznici, ne samo na KiM, nego u čitavom regionu.

"Kako je to moguće da mladićima od 20 i nešto godina smeta ekavica i da zbog toga napadnu grupu dece od 15-16 godina? Ta deca su dobila teške telesne povrede. Mislim da je to odraz pre svega govora mržnje koji se širi u određenim krugovima u našem regionu i to je odraz nereagovanja nadležnih organa što se tiče govora mržnje. To nije sasvim slučajno što se desilo u Vukovaru. Mnogi su čuli kad su lomili tablu na ćiriličnom pismu 2014. godine", rekao je Gujon.

"U Srbiji niko nema problema sa jekavicom"

On je podsetio da se i prošle godine, pre održavanja kolone sećanja, u Vukovaru dogodio napad na srpske studente koji su imali beogradske, odnosno srpske tablice.

"To se dešava i to je odraz tog stanja u društvu. U Srbiji to ne vidim. Mislim da niko u Srbiji nema problema sa jekavicom. I da niko nije ne samo napadnut, nego gledan popreko zbog toga što ima drugačiji izgovor, drugačiji naglasak. Čak i suprotno. Način kako se Srbija ponaša prema svima, prema svim građanima Srbije, prema svima koji dolaze u Srbiju, to je pravi primer za sve u regionu i rekao bih čak i u Evropi", istakao je on.

Gujon je dodao da incidenti nikome ne idu u prilog i da mu nije jasno zašto nema više osuda. 

"Čuli smo da su neke ambasade osudile to. Nismo čuli ni mnoge međunarodne organizacije, nismo čuli ni mnoge nevladine organizacije, koje su veoma bučne kad se desi nešto, na primer u Srbiji, čak i koliko god minorno bilo, to se čuje svugde. Svi prenose to i u zapadnim medijima. Ako se desi nešto veliko, ako su Srbi žrtve, onda o tome kao da postoji saglasnost da se o tome ne govori. Mislim da treba da se govori o tome da se ne bi to ponovilo sutra", dodao je Gujon. 

On je istakao da je zato važno da se zalažemo svi za međusobno poštovanje kao što to radi Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić. 

Gujon je na pitanje da li dobija odgovor kada traži upravo poštovanje osnovnih ljudskih postulata od hrvatske države ili od zvaničnika u Federaciji BiH kada se pale srpske zastave uz povike koji pozivaju na rat rekao da u izjavama svakog zvaničnika Srbije vidimo ogromno poštovanje prema Bosni i Hercegovini, dok sa druge strane to nije isto.

"I kako god, i gde god govorimo o Republici Srpskoj, uvek svaki zvaničnik, ističe da poštujemo suverenitet i teritorijalni integritet BiH. Nažalost, s druge strane, kad zvaničnici Sarajeva govore o Srbiji, ne čujemo to da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, odnosno da poštuju Srbiju sa KiM. I svako od nas zna da Bosna i Hercegovina nije priznala nezavisnost KiM baš zahvaljujući Republici Srpskoj", naglasio je on.

Što se tiče dana Republike Srpske, Gujon je rekao da Srbi sa druge strane Drine, vide Republiku Srpsku kao jedini pravni okvir koji omogućava mir, stabilnost i prosperitet.

"Mislim da je važna stvar da se to očuva, to je kao prvo poštovanje mirovnog međunarodnog sporazuma, Dejtonskog, to je poštovanje jednog naroda, to je zalaganje za mir i za što bolje odnose među narodima, kako u BiH, tako i u celom našem regionu", rekao je on.

Gujon je naglasio da je interes Srbije ima što tesnije, što bolje odnose sa svim Srbima u regionu. 

"Što se tiče naše uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, mi ćemo da nastavimo da finansiramo kulturne projekte, projekte koje imaju za cilj čuvanje jezika, identiteta Srba gde god da žive. Imali smo u prošloj godini preko 330 takvih projekata koji su veoma važni za Srbe u našem regionu, a takođe i u našoj dijaspori. Mi ćemo u toku ovog meseca da raspišemo novi konkurs, da pomognemo školama, da pomognemo kulturno- umetničkim društvima, da pomognemo takođe udruženjima koja se bave kršenjem osnovnih ljudskih prava i koja pružaju takođe pravnu pomoć žrtvama napada i govora mržnje", naglasio je Gujon.