Slučaj procurelih ličnih informacija učesnika protesta: Ko "lista" fotografije okupljenih ispred RIK-a

Komentari

Autor: Euronews Srbija

21/12/2023

19:00

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Na društvenim mrežama pojavio se snimak na kome se vidi osoba koja na protestu koji se prethodnih nekoliko dana održava ispred Republičke izborne komisije lista lične podatke mladih koji su bili na tom skupu. Prethodno je nekoliko tabloida objavilo takođe fotografiju jednog od učesnika skupa, koja je, ispostaviće se, uzeta iz njegovog pasoša, iako je reč o zaštićenom biometrijskom dokumentu. Zbog svega ovoga, pokret Kreni Promeni zatražio je od policije da se izjasni.

Sve je počelo u ponedeljak, dan nakon održavanja izbora. Tokom protesta ispred RIK-a došlo je do rasprave između jednog od kandidata na listi "Srbija protiv nasilja" Srđana Milivojevića i grupe mladih, a taj dijalog zabeležile su kamere. Na tim snimcima se jasno vide njihova lica. Nešto kasnije se na mrežama pojavio snimak na kojem jedan od tih mladića sa snimka kritikuje opoziciju i kaže da oni nemaju plan.

Sve bi ovo prošlo manje-više neprimećeno da portal "Alo" nije objavio tekst sa fotografijom tog mladiča uz negativnu konotaciju. Tekst sa naslovom "Ko je nasilnik sa protesta", Nikolu Ristića predstavlja kao saradnika nemačkog "Dojče velea". Tekstovi sa sličnom tematikom su se pojavili u još nekoliko medija.

Potom je sam Ristić na svom profilu na mreži X postavio fotografiju koja se pojavila u medijima gde se vidi da je zapravo reč o onoj koja se nalazi u njegovom pasošu, što znači da je to zaštićeni biometrijski dokument, te se zapitao ko je to dostavio tabloidu, navodeći da je to strašno.

"Alo" je u međuvremenu uklonio fotografiju, ali je na društvenim mrežama potom počeo da se širi snimak na kom se vidi kako ženska osoba usred protesta lista fotografije učesnika od kojih su neke očigledno iz biometrijskih dokumenata. Jedna od onih koji se nalaze na njima se prepoznala. Dejana Stošić se na društvenim mrežama zapitala ko "targetira mlade" i odakle fotografije iz ličnih karata?

Odgovor poverenika

Nakon pitanja Euronews Srbija, da li će poverenik za zaštitu informacija i na koji način da reaguje u vezi sa tim što su biometrijski podaci mladih koji su učestvovali i na protestima procureli u javnost stigao je odgovor iz Kancelarije poverenika.

Kako je navedeno, zakon o zaštiti podataka o ličnosti propisuje da se na obradu koja se vrši u svrhu novinarskog istraživanja ne primenjuju odredbe ovog zakona, ako su u konkretnom slučaju ova ograničenja neophodna u cilju zaštite slobode izražavanja i informisanja.

"Poverenik kao nezavisni državni organ nema zakonska ovlašćenja da reaguje u konkretnom slučaju prema medijima", navedeno je u odgovoru.

Pejić Nikić: Moramo ozbiljno da se pozabavimo ovom temom

Govoreći o ovim slučajevima i odgovoru poverenika, viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Jelena Pejić Nikić rekla je za Euronews Srbija da je i ranije bilo sličnih slučajeva curenja dokumenata u kojima je postupa poverenik.

Euronews

"Imali smo slučajeve ovih švajcarskih fudbalera albanskog porekla koji su rođeni u Srbiji. Imali smo slučaj curenja fotografija običnog građanina koji samo ima tu nesreću da se zove i preziva isto kao jedan kriminalac sa poternice. Imali smo još 2014. godine slučaj curenje fotografija tužioca za organizovani kriminal. U ovim situacijama tada, tadašnji poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić je proaktivno reagovao i istraživao ove slučajeve, što mu je i sada nadležno, zato sam ja jako iznenađena ovim odgovorom koji ste vi dobili i tada je utvrđeno da postoji informacioni sistem u kome se čuvaju ove fotografije, njemu imaju pristup ovlašćena lica u MUP-u i sistem je takav da on zapravo prati na osnovu kartice koje lice iz MUP-a je pristupalo ovim podacima. Problem je međutim i baš u slučaju ove, to se tačno sećam, ove fotografije tužilaca za organizovani kriminal, da je neko sistemu pristupao iz BIA, a oni nemaju takav sistem da se jasno vidi koji konkretno pripadnik službe je pristupao, tako da je tada poverenik podneo krivičnu prijavu protiv NN lica u BIA. Ja ne znam da se desilo išta sa tom krivičnom prijavom, inače analize pokazuju da tužilaštvo ne postupa odgovarajuće po ovakvim prijavama poverenika, kao i da drugi slučajevi neovlašćenog prikupljanja i korišćenja ličnih podataka ne prolaze naročito na sudu. Mislim da smo imali samo nekih sedam osuđujućih presuda u prethodnih sedam godina", navela je ona.

Na pitanje šta treba da rade lica kojima su upotrebljeni lični podaci, kakav je mehanizam žalbe i ostvarivanja pravde, Pejić Nikić kaže da ukoliko su ovo lični podaci koje koristi sektor bezbednosti na osnovu nekih svojih operativnih saznanja radi zaštite javne bezbednosti, ili nacionalne bezbednosti, to bi onda stalo u jedan poseban režim obrade podataka koji se zove posebne svrhe, u kome su prava lica na koje se podaci odnose nešto sužena.

"I tu je onda poverenik posrednik za ta lica, oni treba da se obrate povereniku i onda poverenik proverava da li je zakon ispoštovan ili nije i o tome obaveštava lica i pokreće dalje postupke. Pored poverenika, naravno, ovde verovatno u saradnji treba da reaguje i sektor unutrašnje kontrole, Ministarstva unutrašnjih poslova", rekla je ona.

Inače, kako je dodala, curenje podataka iz policije, iz drugih institucija, u medije je bilo jedno od ključnih problema u oblasti zaštite ličnih podataka na koje je civilno društvo ukazivalo upravo ove godine kada je donesena i strategija zaštite podataka o ličnosti. Međutim, radna grupa nije uvrstila ovaj problem u strategiju.

"Strategija bi trebalo da pokaže da država ima interesovanje da se bavi ovom temom i ovom oblašću. Međutim, još uvek nije usvojen akcioni plan i podsetiću i prethodna strategija zaštite podataka o ličnosti nije nikad imala akcioni plan i onda je upitno uopšte kako se i primenjivala. Sve ovo što se sada dešava, mislim, ukazuje nam i na neke druge probleme u državi, kao što su napadi, pritisci na bilo kakve kritičare vlasti, ali i sve ovo što se dešava u prethodnoj izbornoj kampanji, brojna kršenja prava na zaštitu podataka o ličnosti, govori zaista da moramo ozbiljno da se pozabavimo ovom temom", rekla je ona.