Samit OEBS-a poprište diplomatske bitke Rusije i Zapada: Zašto je Lavrov opet potegao argument napada na Jugoslaviju

Komentari

Autor: Euronews srbija

01/12/2023

17:35

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Samit ministara spoljnih poslova Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju obeležilo je prisustvo šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova. On je u svom govoru poručio da je OEBS uništen napadom na Jugoslaviju i da Zapad ubija šanse za oživljavanje te organizacije. Sam događaj je izazvao mnogo kontroverzi, a neki od ministara i šefova delegacija su bojkotovali govor Lavrova napuštanjem sale.

Delimični bojkot Sergeja Lavorva dogodio se i od strane američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i visokog komesara EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja koji su otišli sa samita dan pre nego što je Lavrov stigao.

Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije napominje da je, kada je nastala organizacija, smisao OEBS-a bio da relaksira odnose između tadašnjeg Sovjetskog saveza i zapadnog bloka, odnosno između Varšavskog pakta i Zapada.

"To je suština te organizacije. To je neka vrsta platforme za razgovore i za razoružanje, za saradnju u oblasti energetike i u nekim drugim oblastima. Znači to je otprilike to. Ako Rusija ne dođe na samit, onda se postavlja pitanje svrishodnosti OEBS-a, jer on je inicijalno služio za to", objasnio je Zečević za Euronews Srbija.

Upitan šta znači ako se samit OEBS-a održi u ovakvom formatu, Zečević ističe da je OEBS postao poprište diplomatske bitke između Rusije i Zapada, u smislu da su zemlje koje su bliske sa EU osudile rusku agresiju na Ukrajinu i da su one protiv Rusije.

"Zato je juče Lavrov rekao da se pita da li OEBS i dalje ima smisla i čemu to služi", naveo je Zečević.

Potezanje argumenta napada na Jugoslaviju

Inače, Lavrov je u Skoplju rekao da su perspektive OEBS-a nejasne, kao i da je ta organizacija uništena još 1999. godine.

"Činilo se da je završetak bipolarne konfrontacije lišilo smisla postojanje atlantske Alijanse. Države NATO i EU uništile su vojno-političku dimenziju OEBS-a. NATO je 1999. godine izvršio neprikrivenu, grubu agresiju na Jugoslaviju, članicu OEBS-a i UN. A 2008. godine, kršenjem rezolucije 12 44 SB UN i principa o nepovredivosti granica u Evropi iz Helsinškog završnog akta, Srbiji je oteto Kosovo bez ikakvog referenduma", istakao je Lavrov.

Komentarišući to što je Lavrov baš sad potegao argument napada na Jugoslaviju, Zečević je rekao da je to sada Rusiji zgodno.

"Kad se dogodio taj napad, Rusija nije bila preterano aktivna. Nije učestvovala u napadu na Jugoslaviju, ali nije bila preterano aktivna na strani tadašnje Jugoslavije. A sada joj odgovara da kaže da je to skandalozno kršenje međunarodnog prava", poručio je Zečević.

Kako je dodao, sama činjenica da je Lavrov uopšte došao na sastanak ipak govori o tome da postoji neka ideja o tome čemu služi OEBS, da bi u budućnosti bilo pokušaja da se nađe nekakvo rešenje.

"Objektivno gledano, sada imate mnoge organizacije koje su u međuvremenu postale vrlo značajne. Evropsku uniju, imate Savet Evrope, doduše Rusija je iz njega izašla. Imate Makronovu Evropsku političku zajednicu, poslednju inicijativu koju je on pokrenuo", rekao je sagovornik Euronews Srbija i dodao da je OEBS ipak panatlanski skup na kome su prisutne strane koje su nekada bile suprotstavljene, odnosno koje su sada ponovo suprotstavljene.

Ipak, Zečević dodaje da Rusija sada nema iza sebe neki blok, već da joj je jedini saveznik Belorusija, a na samom samitu postoje nijanse i neko ne želi uopšte da dođe na sastanak ukoliko je Rusija prisutna.

"I samo prisustvo Lavrova je već nešto", dodao je ali je napomenuo da je bilo mnogo napada na Rusiju u Skoplju.

Kako će na Zapadu gledati to što se Dačić sastao s Lavrovom?

Na marginama samita sa Lavrovom su se sastali ministri spoljnih poslova Mađarske i Srbije. Ivica Dačić je sa ruskim šefom diplomatije razgovarao o izazovima i problemima sa kojima se trenutno OEBS suočava.

Na pitanje da li je sastanak sa Lavorovom dobar za Srbiju u ovom trenutku, Slobodan Zečević je rekao da Rusija želi po svaku cenu da izađe iz izolacije i da pokaže da ima država u Evropi sa kojima i dalje ima normalne odnose.

"Srbija je među njima. Turska je druga. Mađarska kao članica EU je treća, uz naravno Belorusiju koja je saveznik Rusije. Da li je to dobro za Srbiju? Srbija je stalno pod pritiskom Evropske unije u smislu da nije usaglasila spoljnu politiku. Sam susret Lavrova i Dačića ne znači da mi kršimo bog zna šta. Ali činjenica da se dogodio susret, plus to da nismo uveli sankcije Rusiji - za nas je sigurno određeni minus u Briselu i oni sigurno neće gledati dobronamerno na to", smatra Zečević i dodaje da bi bilo drugačije ukoliko bi Srbija uvela sankciej Rusiji, ili bar neke sankcije, a da se potom Dačić sastao sa Lavrovom.

Dodaje da Srbija šalje signal da ostaje pri politici o kojoj se govori kao nesvstavanje ili neutralnost, i signal da u suštini želi da održi dobre odnose sa Rusijom bez obzira što je Moskva u poziciji u kojoj jeste i bez obzira što EU to osuđuje.

"Sad je to pitanje koliko Srbija može da vodi takvu politiku, a da ne poremeti odnose sa EU i Zapadom generealno. Da li će se Srbiji tolerisati da bude neka vrsta mosta između dve strane ili neće. U svakom slučaju, kada budemo pregovarali o otvaranju poglavlja, to će biti minus. Reći će da nismo uveli sankcije i da se sastajemo s Lavorovom. Sve to skupa govori da Srbija nije u toj liniji spoljne politike s EU", zaključo je Slobodan Zečević.