Šta posle posete Fon der Lajen: "Da bi uhvatili voz za EU, postoji jasna podela šta Srbija i Kosovo moraju da ispune"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

02/11/2023

19:57

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Priština treba da olakša postupak za prihvatanje Zajednice srpskih opština, a Beograd da prihvati de fakto priznanje Kosova, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prilikom posete Prištini. Ona je u Beogradu bolje objasnila šta pod de fakto priznanjem podrazumeva, ali uz ove konkretne zahteve postavlja se pitanje može li dijalog Beograda i Prištine, pod okriljem Evropske unije, konačno da bude otkočen.

Fon der Lajen je u posetu regionu stigla manje od nedelju dana otkako je u Briselu održan samit Evropskog saveta, na čijim marginama su se dogodili i susreti evropskih zvaničnika sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem. Specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak najavio je da će uskoro ponovo pozvati glavne pregovarače u Brisel kako bi se razgovaralo o narednim koracima i ocenio da bi fokus sada trebalo da bude na unapređenju implementacije Sporazuma o putu normalizacije, bez preduslova i odlaganja.

"Cilj dijaloga nije formalno priznanje kosovske nezavisnosti"

Govoreći u emisiji Euronews Centar, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić rekao je da su iza tog sporazuma stale sve zemlje članice EU, te da je nemoguće da Srbija izbegne ono na šta se obavezala u februaru i martu ove godine. Kako on ističe, ova vrsta dijaloga nema za cilj formalno priznanje kosovske nezavisnosti, ali ima za cilj da Srbija prizna pravni subjektivitet kosovske vlade i da na taj način reguliše odnose koji neće dalje opterećivati evropske integracije, odnose u regionu, niti članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

"Sve što je u vezi sa dijalogom nema puno uporišta u međunarodnom pravu. Ima dosta kreativnosti u terminima i modalitetima, ali ovaj sporazum ima za cilj da omogući Kosovu međunarodni subjektivitet i afirmaciju, a sa druge strane da Srbiji omogući možda brzi ulazak u EU", rekao je Mijačić.

U čije ime govori Ursula fon der Lajen?

Na pitanje novinarke Euronews Srbija, predsednica Evropske komisije objasnila je šta podrazumeva pod de fakto priznanjem Kosova. Kako je naglasila, radi se o implementaciji Ohridskog sporazuma.

"Ovaj Ohridski sporazum predviđa preduzimanje raznih koraka koje uključuju, na primer, priznavanje kosovskih dokumenata i institucija od strane Srbije. I to, sa druge strane ide zajedno sa uspostavljanjem Zajednice srpskih opština koje mora da sprovede Kosovo. Ovo bi utabalo put za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije. Ovo je neophodan preduslov za put ka Evropskoj uniji", rekla je ona.

Sam termin de fakto priznanja prvo su uputili nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i italijanska premijerka Đorđa Meloni. Kako ističe Mijačić, tokom procesa dijaloga bilo je još nekih drugih "konfuznih termina".

"Moramo da shvatimo prirodu njene posete Beogradu koja ima za cilj evropsku perspektivu. Cilj njene posete nije dijalog, već da priča o učlanjenju Srbije u EU. Da bi se to desilo mora da se ispune određene reforme, proces dijaloga i da harmonizuje svoju spoljnu politiku. Negde te njene izjave o dijalogu su odjeknule u javnosti. Glavni cilj posete koji se tiče plana EU je bačen u drugi plan", rekao je on.

Što se samog dijaloga tiče, kako kaže, obe strane su prihvatile ono iz Briselskog i Ohridskog sporazuma.

"Ovde je problem implementacija onoga što su strane prihvatile. Ovde imamo momenat da će Ukrajina i Moldavija dobiti zeleno svetlo za članstvo i da se očekuje da do 2030. godine postanu članice. Da bi Zapadni Balkan uhvatio taj voz, naročito Srbija i Kosovo, oni moraju da implementiraju ono na šta su se obavezale. Znam da su bolne teme, ali postoji jasna podela šta mora da se ispuni, a šta ne", rekao je Mijačić.

Šta je de fakto priznanje?

Pravnik Pavle Kilibarda, objašnjavajući termin de fakto priznanja, za Euronews Srbija kaže da to u suštini nije definisan termin. Postoje, kako napominje, tri varijante zapravo šta bi u ovom konkretnom slučaju to moglo da znači.

"Prva je vrlo usko pravna i mislim da ona nije primenljiva na ovaj slučaj. U sudskoj praksi određenih država de fakto priznanje predstavlja puno priznanje ali privremeno. Druga mogućnost se odnosi na to da je de fakto priznanje ne pravno priznanje, da je to određen politički pristup. Znači da se Srbija odnosi na Kosovo kao da Kosovo jeste nezavisna država a da u pravnom smislu nije preduzela nikakav korak kojim bi se promenio pravni položaj Kosova u odnosu na Srbiju. Nisam siguran da se ovde o tome radi", rekao je on.

Kako dodaje, treća mogućnost je da je reč o implicitnom priznaju koje je puno pravno priznanje.

"To je priznanje u pravom smislu te reči. S tim što do priznanja ne dolazi eksplicitno, već se donosi zaključak na osnovu držanja jedne strane da ona drugu prihvata kao državu. Po mom mišljenju mislim da je to ono o čemu se ovde radi. Ne znam zašto ljudi koji su umešani u ovaj proces govore o de fakto priznanju. To jeste relativno nov termin, naročito kada je reč o odnosima između Beograda i Prištine. Mislim da se ovde radi o nekoj želji za implicitnim priznanjem", navodi Kilibarda.

Na pitanje da li bi implicitno priznanje značilo otvaranje puta Kosovu u UN, Kilibarda kaže da je to odvojeno pitanje i da države mogu da budu priznate, a da ne budu članice UN.

"Danas UN ima 192 članice i gotovo su sve međunarodno priznate. Do skoro to nije bilo tako. Švajcarska je 2002. postala članica UN. Sasvim je moguće da Srbija de fakto prizna Kosovo i da se promeni pravna situacija, ali da Kosovo iz ovog ili onog razloga ne bude primljeno u UN jer posedovanje državnosti nije jedini kriterijum za članstvo u UN. Za to mora da postoji volja u Savetu bezbednosti, na čiju preporuku odlučuje Generalna skupština dvotrećinskom većinom. U praksi do sada, kada matična država u kojoj se jedna teritorija odvaja i kada je matična država ovako ili onako prihvatala nezavisnost vrlo brzo su i druge države to prihvatale i ona je postajala članica UN. Ne vidim zašto bi to bilo drugačije u ovom slučaju", rekao je on.

Ohridski sporazum i evropski predlog nisu potpisani, ali se strane usaglasile sa njima, na pitanje da li oni znače de fakto priznanje ili ne, Kilibarda kaže da postoje dva aspekta. Prvi je pitanje sadržaja tog sporazuma, a drugi je pitanje forme.

"Kada je reč o sadržini sporazuma, on je nesumnjivo sporazum o međusobnom priznanju. Sa druge strane, neko većinsko mišljenje među mojim kolegama, je da ovaj sporazum nije pravno obavezujući. To je politički dogovor, on može da bude u kontekstu političkih integracija kao političkog procesa, ali on sam po sebi ne proizvodi direktno pravne posledice. Što znači da do međusobnog priznanja nije došlo. To je nešto što smo mogli da čujemo. Nema veze sa tim da li je on potpisan ili nije. Briselski sporazum je potpisan i on takođe nije pravno obavezujući sporazum. Reč je političkom dogovoru koji ne proizvodi pravne posledice", rekao je on.