Igre 
Vučić i Kurti danas u Briselu sa najvišim evropskim zvaničnicima: Koji će biti zahtevi za Beograd, a koji za Prištinu?
Komentari26/10/2023
-12:00
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti imaće danas u Briselu odvojene sastanke sa zvaničnicima Nemačke, Francuske i Italije, kao i sa sprecijalnim izaslanikom za dijalog Miroslavom Lajčakom i šefom evropske diplomatije Žozepom Boreljom.
Portparol Evropske unije Peter Stano izjavio je juče da EU očekuje od Beograda i Prištine da se momentalno i bezuslovno ponovo angažuju u dijalogu, počnu da rade na deeskalaciji i da se momentalno i bezuslovno vrate ispunjavanju obaveza proisteklih iz dijaloga. On je na konferenciji za medije ponovio da u Briselu neće biti održan dijalog Beograda i Prištine na visokom nivou, već zasebni sastanci predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija sa odabranim evropskim liderima.
"Platforma sastanaka je o nedavnoj poseti Lajčaka Beogradu i Prištini za vreme proteklog vikenda zajedno sa izaslanicima i savetnicima Italije, Francuske, Nemačke i specijalnim izaslanikom SAD. Lideri Beograda i Prištine predsednik Vučić i Aljbin Kurti pozvani su u Brisel na zasebne razgovore sa evropskim liderima. Neću sada zalaziti u logističke detalje, ali ideja je održati ove sastanke na marginama samita Evropskog saveta u znak podrške povratku dijalogu, jer je to glavna poruka Evropske unije", rekao je Stano.
Sagovornik Euronews Srbija, Miloš Pavković iz Centra za evropske politike, kaže da će zvaničnici u Briselu Vučiću i Kurtiju poručiti da EU od njih očekuje da se vrate ispunjavanju dosadašnjih obaveza i da počnu da rade na deeskalaciji.
"I na prethodnom sastanku na visokom političkom nivou u septembru ovo je isti bio zahtev. Prosto nismo uspeli da dođemo ni do deeskalacije, nego smo zapravo doživeli još veću eskalaciju sa Banjskom. Bilo je neophodno da se sada uključe predstavnici zemalja Kvinte, 'velika petorka', koja je dolazila u Beograd i Prištinu, ne bi li izvršila jači diplomatski pritisak na obe strane", rekao je Pavković za Euronews Srbija.
Ono što je ključno za pitanje deeskalacije i što je neophodno, kako je dodao, jeste da se krene u implementaciju sporazuma, dogovorenog u Briselu i Ohridu u februaru i martu, ali i svih prethodnih obaveza i prethodnih sporazuma koji su rezultat dijaloga koji traje više od 10 godina.
"Definitivno je neophodno ponovo ući u jednu novu fazu i pregovora i implementacije sa mnogo više poverenja između strana i mnogo kredibilnijim obavezama i političkom voljom strana da zaista u normalizaciju i uđu. Ono što smo do sada imali prethodnih nekoliko godina, a možda i više je da nije postojala politička volja za implementaciju obaveza i da se u proces normalizacije uđe i dovrši", naveo je.
Tanjug/AP/Michael Sohn
Povezane vesti
Na pitanje šta bi ovog puta moglo da se traži od Beograda, a šta od Prištine, koje zahteve možemo da očekujemo, Pavković odgovara:
"Pre svega ovo je jedan drugačiji geopolitički momenat zbog ratova širom sveta koji nas okružuju - rat u Ukrajini, rat imeđu Izraela i Hamasa i sada EU je mnogo ozbiljnija. Mnogo je veća pretnja zapravo da se ti sukobi prošire pre svega i zbog ovog što se desilo u Banjskoj, tako da u skladu sa tim EU, i članice EU i SAD deluju mnogo proaktivnije i još je veći pritisak na Beograd i Prištinu. Ono što je čini mi se sada drugačije, a to je juče bila vest iz Prištine, da je Kurti prihvatio Zajednicu srpskih opština. To je bilo nešto što je on do sada kategorički odbijao. Naravno, ovo se uzima pod zadrškom, čuli smo juče izjavu predsednika Srbije da to i dalje nije nešto veoma konkretno, ali da imamo neki okvir".
Upitan da li predstavnici EU mogu da ubede Prištinu da krene u formiranje ZSO, Pavković poručuje da je EU pokazala da ne može da ubedi Prištinu u tako nešto.
"Jer smo videli da su im čak uveli sankcije u julu i da to nije urodilo plodom. Zato je bilo neophodno da se uključe i druge zemlje, pre svega SAD, ali i ove zemlje Kvinte - Francuska, Nemačka, Italija i Velika Britanija. Dakle, da njihovi predsatvnici izvrše politički pritisak i čini mi se da je njihov sastanak pre neki dan u Prištini bio prosto uzmi ili ostavi za Kurtija, da mu je verovatno zaprećeno mnogo ozbiljnijim sankcijama i merama koje bi usledile ako on to ne prihvati. Tako da sada vidimo da je on na neki način spustio loptu i prihvatio ZSO", kaže Pavković.
Dodaje da ipak nisu objavljeni detalji oko formiranja ZSO, ni o statutu ni o vlašćenjima. To je sve, kako je istakao, ostavljeno da bude predmet jedne "rovovske, diplomatske borbe u narednim mesecima".
Veruje da će tema u Briselu osim ZSO i deeskalacije danas biti i organizovanje izbora na severu Kosova.
"To je nešto na čemu su EU i SAD insistirale još od maja i juna, odnosno još od one prve eskalacije. Tako da pretpostavljam da će sve snage biti uprte da se prvo organizuju izbori, a onda da se krene u formiranje u ZSO", kaže Pavković.
Povezane vesti
Položaj Srbije nakon Banjske
Posebna tema, očekuje, biće i Banjska, te navodi da će biti iznet zahtev da Srbija sarađuje u istrazi.
"Za sada se samo Radoičić tereti za Banjsku. Ono što je zanimljivo je da Srbija vodi paralelnu istragu u svojim institucijama, a Kosovo svoju istragu uz pomoć Kfora i Euleksa. Veliko pitanje je kako sada do saradnje može doći. Videli smo da je Evropski parlament tražio izručenje Radoičića kosovskim organima, to prema našim zakonima nije moguće. Mi ne priznajemo kosovske organe, ne postoji nikakva zvanična saradnja tako da će to biti veoma teško - pravno nemoguće", rekao je.
S druge strane, dodaje, politički bi to bila veoma teška odluka, za bilo koga ko bi tako nešto uradio.
Tanjug/Rade Prelić
"Tako da u tom smilu ne očekujem tu vrstu saradnje, ali eventualno otvaranje nekih informacija, dostavljanja informacija sa saslušanja Euleksu i Kforu, to možda možemo da očekujemo", kaže Pavković.
Na pitanje koliko je sam događaj u Banjskoj promenio poziciju Srbije, koliko će to Priština pokušati da iskoristi, pošto kosovski ministar policije tvrdi da se pripremamju novi napadi i da se određene grupe obučavaju u vojnim bazama blizu Kosova, Pavković kaže:
"Kada pričamo o poziciji Srbije pre i nakon Banjske - svima je jasno da je to jako negativno uticalo na našu pregovaračku poziciju. Srbija je bila u jednoj jako dobroj pregovaračkoj poziciji i lagdnoj gde je sva pažnja bila okrenuta na Prištinu, insistiralo se od Prištine da reaguje i ispuni sve ono što su obećali, bili su čak i pod sankcijama. tj. pod restriktivnim merama. Međutim, Banjska je dosta promenila, srpska pozicija se mnogo nakon toga pogoršala i videli smo da je Srbija bila predmet fokusa i Evropskog parlamenta i evropskih zvaničnika i EK i da se opet taj reflektor okrenuo ka nama i očekuje se od nas da sarađujemo u istrazi, da dovedemo pravdi osobe koja su bila zadužena za ta dela", zaključio je Pavković.
Vučić: Ne znam šta će biti tema, Kurti saopštio da je prihvatio ZSO
I Vučić je sinoć govorio o situaciji na Kosovu i Metohiji, te rekao da je situacija za nas drastično otežana posle Banjske.
"Dočekali su je kao dar sa neba i Albanci i međunarodni faktor, kao i neki u zemlji", rekao je Vučić.
Istakao je, međutim, da, i da nije bilo Banjske, tražio bi se način kako da se Srbija privoli da de fakto ili de jure prizna tzv. nezavisno Kosovo. Uoči odlaska na razgovore u Brisel, Vučić je rekao da je iz Prištine poslata poruka da ZSO uopšte nije tema.
"Ja ne znam šta će onda da bude tema", rekao je Vučić i istakao da je svima jasno ko neće dijalog.
Međutim, dodao je da će se koristiti Banjska i sve ostalo kako bi se Srbiji nešto prebacilo.
"Ali ne mislim da evropski lideri mogu da budu slepi i gluvi da Kurti sakrije činjenicu da nikada neće formirati ZSO", rekao je Vučić.
Kako je sinoć saopšteno iz Kurtijevog kabineta, kosovski premijer saglasan je da razgovara o novom planu Evropske unije koji uključuje nacrt za formiranje Zajednice srpskih opština.
U odgovoru prištinske vlade Kohi se navodi da se Kurti saglasio sa tim da novi plan EU, koji su petorica zapadnih izaslanika u subotu predstavila Beogradu i Prištini, bude "okvir za nastavak daljih razgovora sa zemljama saveznicima".
Dodaje se da je Kurti pozitivno odgovorio na zahtev pet diplomata za sastanak sa liderima Nemačke, Francuske, Italije i predsednikom Evropske komisije na marginama samita Evropskog saveta u Briselu u četvrtak i petak.
Tanjug/Miloš Milivojević
Podsetimo, prethodnog vikenda, predstavnici "velike petorke" boravili su u Beogradu i Prištini i razgovarali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem.
Lajčak je nakon posete saopštio je da je "velika petorka" tokom posete Beogradu i Prištini izrazila očekivanje da dve strane u potpunosti ispune obaveze iz dijaloga i naglasio da je neprihvatljivo bilo kakvo odlaganje ili postavljanje uslova.
Dodao je da je tema bila i bezbednosna situacija na severu Kosova i Metohije i ponovio da su članovi "velike petorke" poručili Vučiću i Kurtiju da događaji od 24. septembra predstavljaju "jasnu eskalaciju bez presedana“, što pokazuje da su i deeskalacija i normalizacija sada hitnije nego ikada ranije.
Komentari (0)