Igre 
Francuski ambasador za Euronews Srbija: Banjska težak udarac za normalizaciju, sada postoji pritisak na obe strane
Komentari10/10/2023
-21:02
Nedavna dešavanja na severu Kosova, u selu Banjska, evropska zajednica tumači kao težak udarac normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Sada postoji pritisak na obe strane, a ono što se od Srbije u ovom trenutku očekuje je da ustanovi istinu u vezi sa ovim dešavanjima, da izvede odgovorne i da nastavi dalje, rekao je u emisiji Euronews centar ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar. On je dodao da samo konačan epilog ovog incidenta može da utiče na uspostavljanje normalizacije na severu Kosova, a to je, smatra on, ključno i za dalji tok dijaloga Beograda i Prištine pod okriljem Evrope.
Kako kaže, privođenje Milana Radoičića prvi je korak u tom pravcu, ali naglašava da je važno da se sve pojedinosti oko ovog incidetna objasne, kako u budućnosti ne bi došlo do sličnih.
Košar za Euronews Centar kaže i da pitanje sankcija Srbiji zbog nedavnih dešavanja nije u fokusu evropskih zvaničnika, već isključivo dolazak do ključnih i zvaničnih činjenica o onome što se desilo u noći između 23. i 24. septembra na severu Kosova.
"Vodili su se razgovori u Briselu i ono što mogu da kažem je da je cilj i zahtev svih zemalja da se rasvetle dešavanja u Banjskoj i to je ono što će odrediti dalju rekaciju u EU. Ako se rasvetle ti događaji, ako odgvorni budu izveli pred pravdu, onda će se ići ka procesu normalizacije", rekao je on.
Instagram/buducnostsrbijeav
Košar kaže da je i sam predsednik Fracnuske Emanuel Makron na nedavnom trećem samitu Evropske političke zajednice u Granadi, u Španiji, rekao da je težnja Evrope da se radi na uspostavljanju normalizacije odnosa na Kosovu, pre svega, kaže, zbog ljudi na terenu.
"Taj sastanak Evropske političke zajednice je jako važan jer sve evropske zemlje, koje dele istu viziju o tome kako treba da izgleda naš kontinent, su se našle za stolom. Bilo je i pitanja oko Kosova. Predsednik Vučić je razgovarao sa predsednkom Makronom i drugim rukovodiocima i mislim da je taj sastanak bio jako koristan kao bi preneli naše poruke a to je da se objasne i rasvetle događaji u Banjskoj i da se nastavi sa dijalogom. To je prioritet i poruka predsednika Makrona. Dakle, nastaviti dijalog da bi pronašli put ka normalizaciji između Beograda i Prištine", rekao je.
Uptan da li zna detalje susreta Vučiča i Makrona, rekao je da ne zna, ali da je pitanje dešavanja u Bansjkoj svakako bilo u fokusu razgovora.
Povezane vesti
"Makron je podvukao potrebu da se potpuno rasvetle događaji u Banjskoj. Rekao je da je potrebno da se krivično procesuiraju osobe koje su priznale krivicu za taj težak i neprihvatljiv incident. To je uslov da idemo napred i da nastavimo bilateralni dijalog. Postoji jasna volja Francuske, Nemačke i Italije i evropskih tela da se brzo nastavi taj dijalog kako ne bi ponovo bili u napetoj situaciji kakva je postojala u Banjskoj, ali i mesecima koji su joj prethodili. Stalno su bile neke tenzije proteklih meseci", rekao je.
Komentarišući navode da bi u Beograd ponovo mogla da dođe međunarodna petorka, Košar kaže da postoji namera sa strane Francuske, Nemačke i Italije da se brzo vrate u region.
"Potrebno je sprovesti određene obaveze koje su preuzete od stane Kosova i Srbije, počevši od ozbiljnih razgovora na temu osnivanja ZSO na severu Kosova. Naravno, to se tiče i brze organizacije izbora u severnim opštinama, punim učešćem Srba na izborima... kako bi izašli iz ćorsokaka u kome smo danas. Potrebno je da se strane dogovore o narednim fazama koje se moraju realizovati kako bi se implementirale obaveze i sporazumi koji se odnose na francusko-nemački sporazum i onaj iz Ohrida", rekao je.
Kaže da je uveren da u budućnosti može da bude pomaka u daljem dijalogu jer, kako objašnajva, sada postoji jače političko angažovanje.
"Upravo vidimo do čega dovodi nesprovođenje obaveza koje su preduzete u Ohridu - do tenzija, sukoba, incidenata... Političko angažovanje je sada prilično jako i volja da se dođe do rezultata je nikada jača. Zbog toga kada bude potvrđen dolazak te misije, sve države članice EU su ubeđene da više nema mesta čekanju", kaže on.
Košar kaže da pritisak sada postoj i na jednu i drugu stranu i da zbog toga veruje da su spremne da na određen način sarađuju.
"Bilo bi izuzetno rizično za neku od strana da se predstavlja kao neko ko diže prepreke sve vreme. To je rizično za evropsku budućnost, za odnose sa EU. Mi smo u odlučujućem trenutku i to je potrebno iskoristiti da bi išli napred. Svako odbijanje da se angažujemo u toj normalizaciji nije jedan od uslova za ulazak u EU. Normalizacija je jedino što je važno za ljude na terenu. Mislim da ćemo imati pritisak koji će biti pojačan na obe strane da bi došli do normalizacije u nekom skorijem vremenu", smatra on.
Povezane vesti
Kako dodaje, ono što je prihvaćeno u Ohridu ostaje nepomenjeno.
"Sa jedne strane je stvaranje ZSO, a sa druge da se Srbija neće protiviti određenom broju akcija Kosova ka međunarodnom članstvu u određenim organizacijama. Za sada ono što je u sporazumu je da se Srbija neće protiviti ulasku Kosva u određen broj međunarodnih organizacija bez nekih dodatnih detalja", rekao je.
Pitanje proširenja EU
Što se tiče izvesnosti proširenja evropskog bloka, što je inače i bila tema nedavnog susreta evropskih zvaničnika u Španiji, Košar kaže da je ovo pitanje u ovom trenutku od izuzente vežanosti za EU.
Povezane vesti
"Mi smo u trenutku kada je proširenje u srži iz geostrateških razloga. To je naš zajednički interes da budemo zajedno i da bi branili naše vrednost. Sa agresijom Rusije na Ukrajinu i kriza u svetu, mora da budemo zajedno. Postoji volja da zapadni Balkan bude jednog dana deo EU. Predsednik Makron je bio jasan u Španiji. Reforma i proširenje EU mora da ide ruku pod ruku. To su dva važna stuba za nas. Zamisao je da jedno ide paralalno sa drugim", rekao je.
Kaže da su uslovi za pristup EU nepromenjeni i da u ovom slučaju ne postoje dvostruki aršini.
"Isti su kriterijumi, isti procesi, tu se ne menja nešto posebno. Teško je za zemlje kandidate, ali je vrlo važno. Ulazak u EU po etapama je jedan način i da se pokaže zemljama kandidatima da stvari idu napred. Srbija je javno obelodanila da želi da uđe u EU. Znam da nekada postoji određen zamor zbog trajanja tih pregovora. Verovatno postoji određena osetljivost na određenim temama. Potrebno je biti svestan da postoji prilika koju traba zgrabiti. Trenutak je da se uradi sve što je potrebno da bi se ta prilika iskoristila", rekao je.
Euronews
Na pitanje da li će zapadni Balkan biti žrtva zbog entuzijazma Evrope prema Ukrajini i Moldaviji, Košar kaže da on na to ne gleda tako i da je Ukrajina radila na tome da bude deo evropskog bloka mnogo pre početka rata.
"Ja bih to izokrenuo. Treba li Srbija treba da se zapita oko entuzijazma Ukrajine oko ulaska u EU? To je lekcija za sve nas. Makron je priznao da je proces spor kod Zapadnog Balkana. Rat u Ukrajini je ubrzao tu volju. Mi smo proširenje želeli i pre rata. Mogu da razumem strah ili ljubomoru, ali Ukrajina već godinama radi na rerofmama kada je u pitanju ulazak u EU, i ako nije bila kandidat imala je sporazum o slobodnoj trgovini sa EU i ja sam se bavio tom zonom i evropski diskurs u Ukrajini nije od prošle godine. Puno je posla u toj zemlji. Potreben su velike reforme, ali nemojte da verujete da je status kandidata pao sa neba", kaže on.
Dodaje da je geopolitička situacija samo ubrzala pitanje Ukrajine i da je ona već bila na evorpskom putu, nije krenula od nule. Košar dodaje da nevezano sa tim, Srbija ima veliku podršku Francuske u svom daljem putu što se tiče evropskih integracija.
"Srbija dobija veliku podršku od nas. Više od 300 ili 400 miliona evra godišnje. To je samo pomoć, plus programi i pristupni fondovi. Ja bih rekao da ako Srbija sebi postavi cilj ulaska pre 2030. Francuska će da učini sve da joj pomogne u tome. Srbija može sebi ambiciozno da postavi kalendar. Znam da se čuje da navodno postoji licemerje EU, ali mi žarko želimo da Srbija uđe u EU. Nema tu različitog tretmana. Volja je jasna", rekao je.
Odnosi Srbije i Francuske
Košar kaže da su odnosi Srbije i Francuske godinama unazad dobri i da to potvrđuje svaki susret predsednika Makrona i Vučića.
"Predsednik Makron se često sreće sa predsednikom Vučićem. Mislim da jedni druge čujemo i da je to bitno. To nam omogućava onda da jedni drugima iskreno govorimo stvari kada je to potrebno i da sarađujemo. Od 2019. godine do danas stvari su napredovale između Srbije i Francuske. Odnosi su se intenzivirali na primer na ekonomskom planu i to prisustvom ekonomske razvojne agencije i preduzećima na brojnim razvojnim projektima. Naravno, promenio se i kontekst. Danas još i više je naš priroitet da budemo zajedno sa Srbijom na putu ka EU" , rekao je.
Kako kaže, dokaz za dobre odnose su i veliki projekti na kojima ove dve zemlje u Srbiji rade zajedno. Dokaz za to su beogradski metro, prerada otpada u Vinči, ali i to da velike francuske grupacije rado dolaze u Srbiju.
"Francuske kompanije koje rade na projektu metroa čine sve da se on realizuje i uspešno završi. Spremne su da se angažuje. Kineska grupa je zadužena za građevonski deo. Francuske firme nude svoje usluge da bi imali trajno upravljanje Metroom. Te kompanije su spremne da urade sve što je potrebno da bi se taj projekat razvijao i uspešno završio u nekom razumnom roku. Za ovakav projekat to su rokovi koji traju više godina. Takođe, mnogi žele da rade i da ulažu ovde. Ekonomski odnosi su na dobrom putu", rekao je.
Još jedan dokaz saradnje Srbije i Francuske je i to da se do 15. decembra u Beogradu se održava manifestacija Ušće - Francuska u Srbiji. Centralni deo te manifestacije Francuske jeseni u Beogradu je sajam knjiga čiji počasni gost je Francuska.
"Kultura je važna i nije nepovezana sa politikom. Ona održava prijateljstvo dva naroda. Francuska kultura je izuzetno prisutna u Srbiji. Ponosni smo smo što smo počasni gost Sajma knjiga", rekao je on.
Komentari (0)