Igre 
"Neće Albanci, a i cena je nikakva": Srbi poljoprivrednici iz Metohije požnjeli pšenicu, ali ne mogu da prodaju
Komentari29/08/2023
-07:10
Malobrojni Srbi u selima Donji Dragoljevac i Dubrava u metohijskoj opštini Istok bave se poljoprivredom, ali se suočavaju sa problemima. Oni, naime, ne mogu da prodaju svoje proizvode jer nema kupaca. Na samoću su navikli, kao i na svakodnevne provokacije, ali svoju rodnu metohijsku zemlju ne mogu da ostave. Grehota je, kažu, da ostane neposejano.
Srbi kažu da im je i prošlogodišnja pšenica ostala, a da ulaganja nisu bila mala.
Inače, u metohijskoj opštini Istok, pre 1999. godine, Srbi su činili 30 odsto stanovništva, a danas su na nivou statističke greške.
Požnjeli pšenicu, ali nema kupaca
Radosav Pumpalović iz Dubrave ispričao je za Euronews Srbija da tri-četiri dana da ne progovori nijednu reč na srpskom.
"Neće da kupe od Srbina u Istoku. Ako poneseš papriku ili paradajz, ne možeš da prodaš na pijac, krompir i to. Neće. I šta radite", kaže Radosav Pumpalovi i navodi da hlebno zrno neće ni u Mitrovici.
On je rekao da ne može da proda pšenicu, a da je ove godine još niža cena.
"Ove godine ne možemo da prodamo, neće. Neće Albanci, mada i cena je nikakva. Prošle godine sam prodao po 34 centa pšenicu, a ove godine ne mogu po 20", rekao je Radosav Pumpalović.
Povezane vesti
I Radoje Pumpalović je ispričao da su požnjeli pšenicu, ali da nema kupaca.
"Imamo problem požnjeli smo ne možemo da je prodamo, ne može ništa i sve ovo što radimo nema gde da prodaš. Nema kome da ga daš. Neće, ucenjuju", kaže Radoje Pumpalović za Euronews Srbija.
U Dubravi, od 120 srpskih, ostale su samo četiri kuće porodice Pumpalović, a u Donjem Dragoljevcu, od 30, u jednoj od još tri, živi osamdesetjendogodišnji Blagoje Zujić.
"Treba vam 130 evra da mi ore, pa drljanje, pa sejanje, pa seme, šta ostane meni?! Ni slama mi ne ostane, nemam računa. Evo imam pšenicu dole, samo neka uzme ko hoće od države, neka je tera džabe, samo neka je makne, i prošlogodišnju i ovogodišnju", rekao je Zujić za Euronews Srbija.
Da li bi rešenja mogla da bude zadruga
Za proizvođače, koji obrađuju po tri, pet, deset i više hektara, jedino rešenje je zemljoradnička zadruga u nekoj od srpskih sredina.
Radosav Pumpalović smatra da bi im otvaranje zadruge pomoglo da prodaju svoje proizvode.
"To je velika mana što nisu otvorili ovde zadrugu. Barem ovi proizvodi da se prodaju, pšenica, kukuruz i to, krompir. Teško. Nema, nema. U Osojanu nema. Ima u Zubinom Potoku neki mlin i pekara, ali ne uzimaju. Tako da Srbi su prinuđeni "pošto zašto" da daju i Albanci znaju to, znaju da moraš da daš i onda čeka te. Šta da radiš ti sa njom", naveo je Radosav Pumpalović.
Povezane vesti
A dok čekaju da neko kupi ili uzme pšenicu, metohijski domaćini razmišljaju kako bi bilo dobro da imaju jedan traktor, da barem smanje troškove proizvodnje.
Komentari (0)