"Znamo tačno kada treba da dođu i do kada su tu, imaju i svoja imena": Meštane Kovilja svako jutro budi klepet roda

U Srbiji postoji oko 1.400 parova belih roda, a veliki broj mladunaca koji će uskoro krenuti na svoj prvi let ka jugu ohrabruje, jer pokazuje da se populacija tih ptica blago povećava, ocena je stručnjaka iz vojvođanskog Zavoda za zaštitu prirode. Te su ptice najbrojnije upravo u Vojvodini, u plavnoj zoni Tise, Begeja, Tamiša i Dunava. 

Osim uz petlove, meštani Kovilja svakog se proleća i leta bude i uz klepet roda. Na jug poleću krajem avgusta, da bi se u martu većina vratila u svoja gnezda. 

U selu ih godinama dočekuje i ispraća meštanin Đorđe Beljin koji kaže se obraduje svakom njihovom dolasku. 

"Svake godine prebrojavam. Ja biciklom idem okolo kroz selo i onda gledam da li su se vratile sve, da li je koja ostala. Volimo mi Koviljčani rode zato što smo navikli na njih. Mi znamo tačno kad one treba da dođu. I samo kad ja ustanem ujutru, dođe komšija i kaže mi da je došao Žika", priča Beljin za Euronews Srbija. 

Rode kao kućni ljubimci

Gnezdo pred kućom već najmanje dve decenije ima i porodica Skorupan i po tome se ne razlikuje mnogo od komšija. Ipak, oni jedini u selu rode drže i kao kućne ljubimce. 

Milena Skorupan kaže za Euronews Srbija da su o njima brinuli, jer im je pomoć bila potrebna.

"Našao je unuk na ulici i ona je kod nas osam godina. Polomljenog krila, sva je povređena bila i onda sam ja neku od gaveza mast. Šta sam znala, to sam je tako namazala i uvila jednim koncem ribarskim. Druga je nastradala od struje", kaže Skorupan.

Zorica i Čeda, kako ih zovu, žive u njihovom dvorištu, jer ne mogu da lete. Atrakcija su za putnike, medije, decu iz vrtića, ali za ovu porodicu su tek redovni stanari dvorišta. 

"Kad su gladne jako su poslušne. Jedu uglavnom samo ribu, meso. Snalazimo se, kad je pri isteku roka kupujemo, zamrzavamo i tako. Pa ja se sve nešto radujem da ću imati malih, ali ne znam, tuku se jako ove godine", kaže Skorupan. 

Mir i hrana - glavni uslovi da bi se rode nastanile

Rode traže dva uslova da bi se negde naselile, pojašnjavaju u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, mir i hranu. Obe stavke pronalaze u vojvođanskim selima u Potisju, okolini Tamiša i Begeja, ili nadomak Dunava u Kovilju. 

Ipak, jedna od najbrojnijih kolonija, a koja će, očekuju, još da raste, našla se na prilično neočekivanom mestu - pored saobraćajnice i nadomak gradske deponije. 

Razlog za ovo njihovo nastanjivanje u blizini smetlišta, zaštitari objašnjavaju lakšim dolaskom do hrane. 

U Srbiji je broj belih roda u blagom porastu, međutim najveći rizik za njih su mesta gde se najčešće i gnezde - bandere i dalekovodi. 

Marko Tucakov, Zavod za zaštitu prirode Vojvodine kaže za Euronews da je ovo veliki problem kako za rode, tako i za ljude koji tu žive.

"To smo pokušavali da rešimo i još uvek pokušavamo. Najlakši način je postavljanjem platforme koja izdigne celo gnezdo i celu tu strukturu i to rešava i ekološki problem, zaštitu te vrste, i ekonomski, zato što kada se desi taj kratak spoj, ne samo što ptice uginu nego i celo selo izgubi struju", kaže Tucakov i dodaje da su za sada uspeli da platforme obezbede za oko 130 parova belih roda u vojvođanskim selima.

Daleko više njih i dalje je u stalnom riziku da, poput Mileninih ljubimaca, više nikada ne vidi jug.