Adaptacija nekadašnje beogradske železničke stanice: Radovi možda polovinom 2023, u toku istraživanje objekta
Komentari11/12/2022
-15:31
Radovi na rekonstrukciji i adaptaciji zgrade nekadašnje železničke stanice na Savskom trgu, u koju će biti preseljen Istorijski muzej Srbije, možda bi mogli da počnu polovinom sledeće godine, kaže direktorka tog muzeja Dušica Bojić i dodaje da će deo postavke građani moći da pogledaju i pre nego što bude izložena u novom prostoru.
Bojić je za Tanjug navela da se trenutno radi istraživanje tog objekta, izgrađenog 1884. godine koji je, kako kaže, u nezavidnom stanju.
"Istražuju se plafonske konstrukcije, podrumi...naišli smo na delove podruma koji su čitav vek bili zazidani, zatrpani. Trenutno radimo vanjske jame da bismo videli temeljnu konsturkciju kako bi arhitekte mogle da nastave sa projektovanjem", rekla je Bojić.
Navela je da je u vreme Drugog svetskog rata polovina objekta bila srušena, a da je polovina koja je ostala čitava sva po karatavanima, te da su unutar tog prostora parapeti podignuti za čitav metar sa šutom koji treba da se izbaci.
Dodala je da je podrum skoro uvek pun vode i da treba da se izvrši dobra hidroizolacija, a posle toga sve ostalo.
"Ogromni su radovi koje smo sproveli da bismo došli do toga da vidimo u kakvom je objekat stanju i šta sa njim možemo da uradimo", rekla je Bojić i dodala da bi rekonstrukcija i adaptacija objekta možda mogla da počne polovinom sledeće godine.
Kada posao bude završen, u novom prostoru Istorijskog muzeja Srbije posetioci će moći da vide šta se dešavalo na prostoru naše zemlje od neolita do 20. veka.
"Postavka je zamišljena vrlo ambiciozno. Imamo 24 zbirke, pet vrlo interesantnih fondova. Imamo jako dobar materijal, a trenutno radimo na izradi idealnih rekonstrukcija za srednji vek", rekla je Bojić.
Navela je da postoji vrlo malo materijalih ostataka vezanih za srednji vek i da se oni uglavnom nalaze u manastirskim riznicama, a ne u muzejima, te dodala da iz tog razloga žele da izvrše rekonstrukciju određenih, veoma interesantnih predmeta iz tog perioda kako bi publika mogla da ih vidi i o tome nešto nauči.
Deo tih predmeta već je urađen - kruna cara Dušana, kraljice Jelene Anžujske i carice Jelene, a do nove godine u muzej će, kaže Bojić, stići kruna kralja Milutina i despota Stefana Lazarevića.
Kako dodaje, do juna sledeće godine stići će idealna rekonstrukcija Simonidine krune, krune despota Đurđa Brankovića i kralja Tvrtka Prvog, ali i kruna prvog srpskog kralja, Mihaila Stonskog.
"Sve to je neobično lepo, rađeno u čistom srebru sa tvrdom pozlatom, rečnim biserima, gajenim dragim kamenjem. Nadamo se da ćemo publici i svima koji dođu u Beograd napraviti dobru izložbenu postavku", rekla je Bojić.
Najavila je da će polovinom januara sledeće godine u prostoru muzeja na Trgu Nikole Pašića sve te idealne rekonstrukcije biti postavljene u zadnjem delu galerije, leva i desna sala biće Karađorđevići i Obrenovići, dok će centralna sala biti pod orginalnim insignijama kralja Petra Prvog Karađorđevića.
"Kako bi zagolicali maštu svih onih koji ne znaju šta će biti u zgradi nekadašnje železničke stanice, mi ćemo neke osnovne stvari postaviti ovde, na Trgu Nikole Pašića", rekla je Bojić i dodala da će muzej u novom prostoru imati oko 1.000 kvadrata više nego u postojećem.
Zgrada nekadašnje železničke stanice ima status spomenika kulture od velikog značaja.
Obnova krova i fasade objekta, kao i postavljanje dekorativne rasvete završeno je 2019. godine, a od februara 2020. godine ponovo je krasi kompozicija dva grifona koji drže kartušu na kojoj se nalazi grb Kraljevine Srbije, koja je uništena i sklonjena posle Drugog svetskog rata.
Komentari (0)