Da li je vršnjačko nasilje "stanje nacije": Prevencija, poverenje i autoritet umesto sankcija i ćutanja o problemu
Komentari08/12/2022
-23:02
Vršnjačkog i nasilja u školama je oduvek bilo, ali se odnos prema njemu u kratkom vremenu promenio i mnogima nije jasno šta je nasilje i da li je neko ponašanje u nekom uzrastu očekivano, ili je na njega neophodno reagovati, neki su od stavova večerašnjih gošća emisije Direktno s Minjom Miletić – ministarke za brigu o porodici i demografiju Darije Kisić, direktorke Filološke gimnazije Dragane Ćećez-Iljukić i psihologa Nevene Lovrinčević.
Radi sprečavanja nasilja, ocenjeno je, neophodno je prepoznati ga i prijaviti, uključiti sve relevantne u društvu i izgraditi odnos s decom.
Ministarka za brigu o porodici Darija Kisić je konstatovala da vršnjačko nasilje verovatno postoji oduvek, ali da je dobro da se o njemu govori kao o problemu, a ne kao o delu odrastanja.
"Fizičko zlostavljanje se najlakše uočava, ali postoje različiti vidovi nasilja koji mogu imati posledice. Suština nije ni u sankcijama, ni u merama, nego u prevenciji", navela je Kisić.
Direktorka Filološke gimnazije Dragana Ćećez-Iljukić smatra da je nasilje "slika društva i stanje nacije".
"U školi se ne dešava ništa što se ne dešava na ulici i u svim javnim institucijama. To se dešavalo ranije i da to nije snimljeno verovatno ne bismo ništa znali", navela je Ćećez-Iljukić.
Psiholog Nevena Lovrinčević konstatuje da se odnos prema nasilju u društvu poslednjih godina prilično brzo menjao.
"Ranije su se fizička razračunjavanja među decom smatrala normalnim. Isto tako telesno kažnjavanje je bilo donedavno prirodno. Taj odnos prema nasilju se tokom relativno kratkog vremena promenio i sada mnogima nije jasno šta je nasilje, da li je očekivano, gde ne treba da se intervenišete", navela je.
Ministarka Kisić konstatuje da je najpre neophodno definisati šta je nasilje i da ne treba tolerisati apsolutno nijedan njegov oblik. Ona navodi da ministarstvo na čijem je čelu dolazi u lanac odgovornosti onog momenta kada se i njima prijavi iz škole da postoje elementi nasilja.
Na pitanje da li je bilo zataškavanja navodi da je bilo pokušaja da se nasilje pripiše dečjim nestašlucima. Kako dodaje, ključno je da se povećaju kapaciteti svih u lancu koji su zaduženi za borbu za njegovo iskorenjavanje.
"I roditelji pod pritiskom"
Lovrinčević skreće pažnju na činjenicu da su i savremeni roditelji pod velikim pritiskom da budu savršeni i da ne greše.
"Kulturološki obrasci dolaze do toga da se preispita autoritet. Vi morate biti spremni da se postavite u ulogu autoriteta. Postavljanje granice koje kreće u porodici, a nastavlja se u vrtiću je prava stvar", navodi.
Na pitanje zašto se gubi autoritet odgovara konstatacijom da se ne može reći da je za to neko odgovoran.
"Radi se o drmanju sistema vrednosti gde se od autoritarnog pristupa “ne navikavaj ga na ruke, pusti ga da plače”, u relativno kratkom periodu otišlo se u suprotnost, gde roditelji imaju potrebu da dete uvek bude srećno da ima samo pozitivna iskustva. Naravno, to je na svakom roditelji i nastavniku da nađe put za postavljanje granica", navodi.
Dragana Ćećez-Iljukić prenosi da "ukoliko ste sa učenicima direktni, iskreni i postavite im granicu na početku oni neće imati problem sa autoritetom".
"Deca cene sistem i nekog ko ih na nešto nauči. Vi postajete onaj koji sa njima zajedno putuje do novih saznanja. Ja sam se pitala, šta će se desiti pored toliko igraonica, da li će oni moći sebe da zaigraju. Istina je da su oni puni senzacija i imaju velika očekivanja", navodi Ćećez-Iljukić.
Osvrćući se na reakciju roditelja tinejdžera koji će učestvovao u incidentu u Trsteniku koji je doneo potvrdu o psihičkom stanju deteta Kisić ponavlja da je suština u prevenciji.
"Primeri dobre prakse su kada su uključen psiholog i pedagog. Ali na problem moraju da ukažu deca, kada prijave odrasloj osobi – to je put ka rešavanju. Da li će dete da kaže zavisi od mnogo faktora. Neretko ti koji su najskloniji tom ponašanju su najpopularniji u odeljenju. Neretko ti koji trpe nasilje, su često socijalno izolovani. Ta deca se i pribojavaju da to prijave jer bi ih to dalje vodilo u izolaciju", ističe ministarka.
Ona navodi da mora da postoji odgovornost i da je neophodno odmeriti sankcije.
"Mora da postoji odgovornost, ali opet pričamo o sankcijama, da li su dovoljne ili preterane. Da li mislimo da će nakon neke kazne da dete promeni obrazac ponašanja ili će da izazove još veću unutrašnju agresiju", konstatuje.
Osvrćući se na kaznu izbacivanja iz škole izrečenu tinejdžerima u Trsteniku Nevena Lovrinčević konstatuje da je u pitanju drastična mera koja je u skladu s pravilima.
"Ali prevencija je ono što je važno – da se i roditelji i nastavnici i deca usmeravaju da prepoznaju oblike nasilja. Te stvari treba sistemski da se rešavaju jer svaka škola ima tim koji se time bavi. Postoji i odlično pisan pravilnik za te slučajeve, naravno tu je jako važno istrajati", dodaje Lovrinčević.
Nova mera: Više pedagoga i psihologa u školama
Direktorka Filološke gimnazije pitanje da li bi trebalo uvesti status službenog lica za nastavnike smatra kompleksnim.
"Takav status bi povukao određene odgovornosti, a unutar svakog sistema postoji oni koji bi mogli da ga zloupotrebe. Ne znam do čega bi taj status službenog lica mogao da dovede. Trebalo bi raditi na argumentima za i protiv pa videti. Malo me je strah ako počinjemo da pričamo o tome da profesor treba da dobije status službenog lica, a on se školovao da brine za decu i da ih edukuje", navela je.
Govoreći o radnoj grupi za prevenciju i sprečavanje nasilja u školama u čiji je rad uključena ministarka Kisić ističe da će se njen konačan definitivan stav znati za nekoliko dana, a da se trenutno vodi rasprava u koju je uključen i ekspertski tim.
"Ono što smo mogli da čujemo da će jedna od mera biti da se poveća broj psihologa i pedagoga u školama. To je prepoznato kao neophodno, a o ostalim merama se razmatra, jer svaka od njih ima prednosti i mane", ističe Kisić.
Ona podseća da je pre godinu i po dana na inicijativu predsednice Vlade napravljena Platforma "Čuvam te" sa sedam ministarstava, upravo sa idejom da na jednom mestu okupe svi relevantni činioci koji su od značaja za ovu temu.
"U ovom momentu platforma ima prevashodno edukativni karakter, sa 11 online edukacija – neke su posvećene nastavnicima, neke roditeljima, neke deci s koracima kako prepoznati i prijaviti nasilje. To su bazične, ali i te kako značajne edukacije. Na platformi postoje i linkovi i instrumenti merenja procene da li radite sve što možete i kakav je rizik za vršnjačko nasilje. Krajnji cilj ove platforme koji bi trebalo da se realizuje u narednih par meseci, da može da se anonimno prijavi svaki oblik nasilja i da svi budu alarmirani iz različitih ministarstava. Ne samo da se alarmira nego da se vidi kako se radilo na prevenciji, da li je bilo ponovljenih slučajeva nakon intervencija... Vidimo da je sajt posećen, deca najčešće gledaju kako prepoznati naselje", ističe Kisić.
Povodom najava zabrane korišćenja mobilnih telefona u školama kaže da se ne mogu telefoni kriviti za sve.
"Deca su rođena u 21. veku I žive u 21. veku, a to je normalan vid komunikacije, ali ne i za vreme nastave", kaže Kisić.
Ona navodi da što se tiče zakondavnog okvira za nasilje postoje svi akti, ali da se ne primenjuju u svim aspektima.
Psiholog Nevena Lovrinčević na pitanje da li su roditelji spremni da sarađuju odgovara - kako ko.
"To svakako samom roditelji nije lako. Moj savet je da popričaju sa ljudima koji rade sa tom decom. Obično su roditelji okupirani ocenama, ali je pravo pitanje "kako vi vidite moje dete". Bliskost s detetom - bilo da ono ima tri meseca, 13 godina ili 30 godina - je jako važna", dodaje.
Komentari (0)