Informatori o radu javnih organa: "Nije poenta u kazni, već u transparentnosti"

Zakon o slobodnom prisutpu informacijama od javnog značaja propisuje da većina organa vlasti ima obavezu izrade informatora o radu. Organi su dužni da ispune ovu obavezu u roku od godinu dana stupanja na snagu ovog zakona, u ovom slučaju do novembra 2022. godine.

Informatori se objavljuju putem jedinstvenog informacionog sistema njega vodi i održava poverenik za informaciju od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. 

Milan Marinović poverenik  za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti  u razgovoru za Euronews Srbija kaže da su ti informatori namenjeni pre svega građanima, ali napominje i da oni nisu u potpunosti novi, jer za određene državne organe vlasti oni bi trebalo da postoje još od 2004. godine.

"U to vreme obuhvatalo se nekih oko 3.700 organa, a pokazalo se da nikada više od 1.900 organa nije objavljivalo taj informator. Međutim, sada je značajno proširen broj. Mnogo je više onih koji to sprovode, pored onih klasičnih državnih organa, organa autonomnih pokrajna, tu su i privredna društva koja osnivaju ti organi. Sve ovo značajno je za građane, je oni na taj način mogu da sanznaju skoro sve što se tiče rada tih organa vlasti", kaže Marinović.

On objašnjava da pored adrese samog organa, u njemu je moguće naći i sve infomacije o radu, zatim podatke o svim rukovodiocima kao i koje su tačno njegove nadležnosti.

"Tu je takođe moguće naći i finasijske podatke kao što su budžet, planirani, odobreni i ostvareni prihodi i rashodi u prethodnoj, tekućoj godini ali i svi planovi za narednu. Tu takođe mogu da se informišu i o tome na koji način građani mogu da dođu do određenih, konkretnih infomacija, kako da podnesu zahtev i kakva  je procedura kada su nezadovoljni", objašnjava on. 

Upitan da prokomentariše to što i ranijih godina oni koji su bili u obavezi da izdaju informator to nisu uradili, kao i šta bi moglo da se desi ako se to ponovi uprkos tome što se "kurg proširio", Marinović kaže bi trebalo da ih na ispunjenje ove odluke natera i novo ovlašćenje poverenika.

"Oni to sada moraju da urade do 16. novembra ove godine. Ukoliko to ne urade, poverenik može da protiv rukovodilaca tih organa vlasti (ministara, rukovodilaca, direktora) podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom prekršajnom sudu zbog neobjavljivanja ili neažuriranja informatora o radu. Zaprećena kazna je između 20.000 do 100.000 dinara, ali ona nije prevelika u poređenju sa štetom zbog ne objavljivanja informatora. Nije poenta u kazni, već da organi vlasti shvate da je važna transparentnost njihovog rada", kaže.

Milanović objašnjava da je objavljivanje informatora u interesu i samih institucija, jer će to pre svega doprineti manjem broju zahteva koje bi primali u budućnosti, a takođe doprineće i njenom ugledu.