Igre 
Trka za dodelu nacionalnih frekvencija: Koji su glavni kriterijumi i zašto je izostala peta dozvola?
Komentari14/07/2022
-22:37
U Regulatornom telu za elektronske medije u toku je proces dodele nacionalnih frekvencija, tokom kojeg se obavljaju razgovori sa predstavnicima medija koji su se kandidovali. Nove dozvole bi trebalo da budu dodeljene do 4. avgusta, kada stare ističu.
Razgovori sa kandidatima koji su konkurisali počeli su u utorak. Prvog dana su u REM-u bili direktori i glavni urednici radio stanica, dok su u sredu i danas na razgovorima vodeći ljudi televizija koje konkurišu za nacionalnu frekvenciju.
Za četiri dozvole sa nacionalnom pokrivenošću na osam godina konkurisalo je 14 televizija, Pink, Hepi, Nova S, N1, Prva, B92, TV Tanjug, Kurir TV, Kopernikus, TV K1, TV2, Vesti, BK i Una.
Takođe za četiri nacionalne radio frekvencije prijavilo se sedam kandidata: Radio S, Radio Balkan, Radio Neven, Nacionalni radio Puls Grocka, Play radio, Radio S 2 i Hit Music FM.
Nakon predstavljanja u REM-u, jedna od polemika je i koliko će se pri dodeli frekvencija gledati elaborati koji su predati, a koliko minuli rad, kako za televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju, tako i za one koje je nemaju, ali neko vreme već emituju program.
Profesor Filozofskog fakulteta i bivši član Saveta REM-a Slobodan Cvejić rekao je za Euronews Srbija da bi prethodni rad televizija, koje već postoje na medijskoj sceni, mogao da bude ključan kriterijum za dodelu nacionalnih frekvencija.
"Tu je zakon jasan, u članu 92 piše u jednom stavu da prilikom dodele dozvola uzima se u ozbir kako su postupali svi kandidati, a kada se pojavi neko nov ko do tad nije radio na ovoj sceni i emitovao vi nemate šta da gledate u tom smislu. Kod ovih bi to mogao da bude kriterijum da kažem krucijalan, da kažete ovi su baš dobro sve radili sve vreme - super, kvalifikovali su se da dobiju još jednom ili da kažete da su 'mašili', da kažem tako. Njihova startna pozicija ne može da bude ista kao i kod ostalih". rekao je Cvejić.
Povezane vesti
Govoreći o programu televizija koje su do sada imale nacionalnu frekvenciju, on kaže da nisu uvek poštovale sve što je navedeno u elaboratima pri prijavi.
"Službe za nadzor REM-a konstatuju da se ne poštuje ono navedeno u elaboratima. Elaborati su jedno, a praksa drugo. REM može da reaguje ako se to ne poštuje, ali se to do sada nije desilo", kazao je Cvejić u jutarnjem programu Euronews Srbija.
On je dodao da će svaki od članova Saveta REM-a doneti procenu sam za sebe na osnovu svog ukupnog utiska.
"Na kraju krajeva, svi članovi glasaju tajno po svom utisku i zaključku. Na svakom članu saveta REM-a je da tu odluku donese", naveo je profesor Slobodan Cvejić.
Kada je reč o zakonskim obavezama emitera, Cvejić je istakao da je ono što je osnovno zaštita ljudskih prava i zaštita maloletnika.
Takođe, dodao je da se moraju poštovati određeni procenti emitovanja informativnog, kulturnog, dokumentarnog i dečijeg programa.
Peta frekvencija
Naime, u konkursu raspisanom 15. aprila nije bilo pete frekvencije, koja je ranije postojala, a slobodna je skoro deset godina nakon gašenja televizije Avala.
Povezane vesti
Odgovarajući na pitanje zašto nije bilo konkursa za još jednu frekvenciju, profesor Cvejić rekao je da "je verovatno doneta politička odluka da se ona ne pokrene, iako su postojale sve osnove da se ona pokrene sad".
"Uvođenje pete frekvencije zavisi od toga da li je frekvencija potrebna, da li postoji slobodno mesto za prenos programa, a mislim da to postoji, a procena da li je potrebna treba da zavisi kakva je ponuda na tržišu", rekao je Cvejić, koji je i bivši član Saveta REM-a.
"Mislim da je ta peta frenvencija ostala kao zalog za političku trgovinu. Videćemo sad ko će dobiti frekvenicju, pa ako ne dobiju mediji koji su afrimisano nezavisno izveštavali do sada, biće pritisak da se dodeli ta jedna frekvencija - od javnosti, međunarodne zajednice, i onda će da se dodeli ta frekvencija", dodaje Cvejić.
Komentari (0)