Pelemiš za Euronews Srbija: Nema kontrole, scene sa utakmica i ignorisanje mera mogli bismo skupo da platimo već na leto

Infektolog, klinički farmakolog i član Kriznog štaba za borbu protiv virusa korona prof. Mijomir Pelemiš kaže da je trenutna situacija u Srbiji zadovoljavajuća, ali da je daleko od toga da smemo da se opustimo i proglasimo pobedu nad koronom. 

On je za Euronews Srbija naglasio da "ne smemo da slavimo, jer epidemiji još nije došao kraj".

"Prerano smo se opustili, a još uvek nije dovoljno ljudi vakcinisano da bi se moglo govoriti  da smo dostigli kolektivni imunitet. Rano je za ovako brzo i široko opuštanje. Ne poštuju se mere i ne kontrolišu dovoljno", naveo je Pelemiš.

Upitan da li je moguć scenario od prošle godine kada smo imali veliki talas tokom leta, Pelemiš je naveo da se ne može očekivati toliki talas zbog vakcinacije, ali da može ponovo doći do iznenađenja.

Mere se moraju postepeno ukidati

Napominje da skupo može da nas košta publika na tribinama tokom utakmica, teniskim takmičenjima, koncertima, jer je još uvek nedovoljan broj vakcinisanih.

"Osim toga imamo i posete stranaca koji nisu vakcinisani, ali i naše državljane koji putuju, a nisu primili vakcinu. Takođe, veliki je broj mladih nije vakcinisan. Sve to nam nalaže da mere prevencije moramo postepeno da ukidamo. Ne smemo da skidamo maske, a skoro da ih danas niko ne nosi", rekao je infektolog. 

Tanjug/Slobodan Miljević

Nezadovoljan je kontrolom primene postojećih mera, kaže da se njihovo sprovođenje više ne kontroliše i da je efikasne kontrole bilo samo na početku epidemije. Tome u prilog navodi javna okupljanja prethodnih dana. Smatra da su komunalna milicija i inspekcija morale da reaguju na takve događaje.

"Kako je moguće da niko ne zna da će biti košarkaška utakmica? Tu je bilo potpuno jasno da će biti navijača, a to nije dozvoljeno. Neverovatno. To je nedopustivo. Niko nije dao dozvolu da publika prisustvuje na bilo kakvim takmičenjima" , naveo je Pelemiš i pojasnio da lokalni Krizni štabovi za takve manifestacije moraju da traže dozvolu republičkog Kriznog štaba.

Novi sojevi virusa korona

Svet danas najviše brinu mutacije virusa korona. Novi sojevi registrovani su u zemljama okruženja, a naš sagovornik navodi da ga mutacije ne brinu mnogo, ako se nastavi sa primenom epidemioloških mera i  sa vakcinacijom.

"Moramo više vakcinisati radno aktivnog stanovništva i mladih. Ne brinu me nove mutacije jer sve postojeće vakcine deluju i na njih, možda u nešto manjoj meri nego što su delovali u početku kada ih nije bilo", rekao je Pelemiš.

Trenutnom dinamikom vakcinacije nije zadovoljan, kaže da to može "brže i više", kao i da je potrebno da  se promoviše vakcinacija kao najveće medicinsko otkriće.

Kaže da je tokom radnog veka video razne infektivne bolesti od kojih se umiralo – difterija, dečja paraliza, tetanus, koje su danas iskorenjene zahvaljujući vakcinaciji. 

"U početku radnog veka gledao sam kako deca umiru od malih boginja, rubeole, zauški. Danas tih bolesti nema. Mladi lekari ne bi mogli neke infektivne bolesti ni da prepoznaju. Na primer tetanus, gde  je vakcina veoma efikasna. Nije mi jasno kako ljudi ne shvataju da je vakcinacija u ovoj epidemiji neophodna", kaže Pelemiš.

Važna vakcinacija mladih

Smatra da je izuzetno važno da se osim radno aktivnog stanovništva vakcinišu i mladi od 16 i 17 godina jer se oni najviše kreću, druže se i mogu da prenose virus, ali i da se razbole. 

Tanjug/AP/Andreea Alexandru

"Ovaj virus ne bira uzrast. Neki ovih dana navode da smo govorili da mogu samo stariji da se razbole i da umru (i Svetska zdravstvena organizacija u početku epidemije nije imala jasne stavove po pitanju ove infekcije). Ja sam od početka epidemije tvrdio da svi mogu da se razbole od ove bolesti bez obzira na uzrast. Kako će se bolest završiti, to zavisi od prirodnog, odbrambenog sistema. Mladima od 16. i 17. godina je vakcina potrebna da bi zaštitili sebe, svoje najbliže i tako zaštitili celu zemlju. Naravno, ništa ne vredi da se samo mi u Srbiji vakcinišemo. Nećemo rešiti ovaj problem, mora ceo svet da se vakciniše, za to je potrebno dugo vremena", pojasnio je on. 

Upitan da li će se ispitivanjem smrtnih slučajeva tokom korone, koje radi posebna Radna grupa Ministarstva zdravlja, konačno staviti tačka na to pitanje, Pelemiš je rekao da nije lako utvrditi od koje bolesti je neko umro bez obdukcije. Obdukcija je jedini način da se utvrdi tačan uzrok smrti. 

"Problem je i što nisu svi ljudi koji su imali ovu infekciju bili u bolnicama. Mnogo pacijenata je bolovalo od teških bolesti i inficirani su virusom korona. To je veliki i ogroman posao i ogromna odgovornost na ljudima iz Radne grupe koju je formiralo Ministarstvo zdravlja", rekao je sagovornik Euronews Srbija.  

Smatra da je važno da se taj posao završi do kraja da se otklone "sve sumnje i teorije zavere". Napominje da Krizni štab nema sa tim nikakve veze, da to nije njihova nadležnost, kao i da nisu bili zaduženi da vode evidenciju o inficiranim, umrlim. 

"Nas često optužuju za kršenje mera. Nismo mi zaduženi za sprovođenje i kontrolu mera. Mi smo zaduženi za donošenje mera, pratimo situaciju, predlažemo rešenja. Ne može Krizni štab da kontroliše da li će neko da bude na splavu i da splav potone", naveo je on.

Borba Srbije tokom epidemije

Na pitanje kako kao kliničar ocenjuje borbu Srbije protiv virusa korona kratko odgovara - Srbija se borila izvanredno.

Kaže da je država stavila na raspolaganje sve resurse u službu zdravlja, da je odlično organizovan zdravstveni sistem, da su zdravstveni radnici bili izuzetno požrtvovani.

"Gde ste videli u svetu da je toliko pacijenata bolnički lečeno? U drugim zemljama većina bolesnika se lečila kod kuće, nije mogla da stigne do bolnice. Kod nas su svi bolesnici sa ozbiljnom kliničkom slikom hospitalizovani istog dana kada su stigli u bilo koju bolnicu. Nije se desilo da nemamo gde da primimo pacijenta. Čak i kada smo imali više od 8.000 pacijenata u kovid bolnicama”, naveo je on. 
To je bilo moguće, kako kaže, jer je zdravstveni sistem bio dobro organizovan, imali su veliku podršku države, dovoljno opreme, lekova, sada i vakcina. 

Praveći paralelu između ove epidemije i prethodnih, on je rekao da je ranije bilo lakše boriti se sa zarazom jer se svako bavio svojim poslom.

"Danas se svi znaju medicine. To nikada nije bilo. Svi koji su pismeni, koji znaju da koriste internet, znaju sve kao da su završili medicine. Naravno da to nanosi štetu, jer se šire dezinformacije, delimične informacije. Pojedini pacijenti slušali su  ljude koji su nestručni i sami se lečili od ove bolesti. Tako su lose prolazili i stizali kasno u bolnice", zaključio je on.