Iz autobusa i tramvaja u čamac sa istom kartom: Sve što treba da znate o rečnom gradskom prevozu koji Beograd dobija

Pored Budimpešte, Roterdama, Njujorka i drugih svetskih metropola, sledeće godine bi i Beograd mogao da dobije rečni gradski prevoz. Beograđani bi do posla mogli da stignu brodom, budući da je izrađen projekat za dve saobraćajne linije – Crvene i Plave – na Savi i Dunavu.

Gde će biti stanice, koliko će vožnja trajati, kada bi ovaj vid prevoza mogao da bude pušten u funkciju i kako će građani moći da plaćaju prevoz?

Gradski parlament je 30. decembra usvojio Odluku usvajanja Predloga projekta javno-privatnog partnerstva u obavljanju komunalne delatnosti javnog linijskog rečnog prevoza putnika na akvatoriji grada Beograda.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je tom prilikom istakao da će biti raspisan međunarodni tender za firmu koja bi zajedno sa gradom učestvovala u realizaciji projekta za rečni prevoz na teritoriji grada Beograda i dodao da ova procedura traje 52 dana.

"Najkasnije u februaru ćemo doneti odluku o izboru partnera i uspostavljanju rečnog linijskog javnog prevoza na teritoriji grada.", istakao je Vesić.

Kako je zamenik gradonačelnika objasnio građani će moći da koriste istu kartu za prevoz tramvajem, autobusom ili brodom.

Dve linije u tri faze: Gde će biti stanice i kada se očekuje završetak projekta?

U okviru projekta planirane su dve linije javnog prevoza putnika u linijskoj plovidbi na teritoriji grada Beograda: Crvena (Linija 1) i Plava (Linija 2). Linije će se uspostavljati u tri faze. Redosled uspostavljanja linija kao i faza linija odrediće Javni partner, odnosno Sekretarijat za javni prevoz. 

U prvoj fazi, Crvena linija će saobraćati Savom, od Bloka 70 preko Ade Ciganlije i TC Galerija, sve do Brankovog mosta. U drugoj fazi će se stanice proširiti od Bloka 45 do Brankovog mosta, dok u konačnoj trećoj fazi brodovi će ići od Bloka 45 sve do SRC "Milan Gale Muškatirović".

U prvoj fazi, interval sleđenja brodova bi iznosio 35 minuta na, uz angažovanost dva broda. Posle završetka projekta na liniji bi trebalo da saobraća sedam brodova koji bi polazili na svakih 18 minuta, ističe za Euronews Srbija Branko Milovanović sa Saobraćajnog fakulteta.

Putnicima bi od Bloka 45 do SRC "Milan Gale Muškatirović" brodom bilo potrebno 64 minuta, u šta je uključeno i vreme izmene putnika na svakom stajalištu.

Saobraćajni fakultet

Što se tiče Plave linije, u prvoj fazi predviđen je prevoz od Zemunskog keja do SRC "Milan Gale Muškatirović". Potom u drugoj fazi brodovi bi kretali iz Borče i išli takođe do sportskog centra. U završnoj fazi će dve okretnice broda biti Borča i Ada Huja.

U prvoj fazi na ovoj liniji planirano je angažovanje jednog broda, koji bi kretao na svakih 24 minuta . Na liniji koja se proteže od Borče do Ade Huje, po završetku projekta trebalo bi da radi tri tri broda, dok bi polasci bili na svaki 21 minut.

Od Borče do Ade Huje, putnici bi stizali za 32 minuta.

U punom kapacitetu bi radilo deset brodova, koji bi mogli da prime oko 75 putnika dok bi jedan brod bi u rezervi, dodaje Milovanović.

Saobraćajni fakultet

"Planirano je da prva faza prve linije bude uspostavljena tokom ove godine, ukoliko se u postupku javne nabavke, koja je raspisana 30.12.2021. godine, izabere Privatni partner sa kojim će biti potpisan ugovor", rekli su za Euronews Srbija iz Sekretarijata za javni prevoz.

Planirano je da se proces uspostavljanja linija završi, kako dodaju, u periodu od tri godine od momenta uspostavljanja prve faze prve linije. 

Naglašavaju da je pre puštanja saobraćaja u funkciju, neophodno je izgraditi pontone.

"Za potrebe javnog prevoza putnika u linijskoj plovidbi izgrađeno je sedam pontona. Izgradnja i postavljanje preostala četiri pontona se očekuje u narednom periodu. Izgrađene pontone je pre puštanja u funkciju neophodno opremiti barijerama za ograničeni pristup putnika na pontone", objašnjavaju.

Sekretarijat za javni prevoz

Više vrsta karata će važiti na brodu

Prevoz putnika u linijskoj plovidbi će funkcionisati kao podsistem javnog prevoza putnika na teritoriji grada Beograda, što znači da će ovaj podsistem funkcionisati u okviru Integrisanog tarifnog sistema.

"U okviru ovog podsistema će važiti iste vrste karata kao u ostalim podsistemima (autobuski, tramvajski, trolejbuski, BG:voz). Plaćanje prevozne usluge će se vršiti BeoGRADSKOM karticom, mobilnim telefonom koji podržava NFC tehnologiju ili bankarskom karticom (mastercard)", rekli su iz Sekretarijata za javni prevoz.

Na pontonima će biti uspostavljen ograničeni pristup putnika na pontone, odnosno biće ugrađene barijere na kojima će se vršiti naplata karata odnosno validacija kartica.

Stanice će biti blizu autobuskih i tramvajskih stajališta, a brodovi će biti dostupni putnicima i leti i zimi.

"Najvažnija stvar jeste da ove linije budu integrisane u sistem javnog prevoza putnika, što znači da postoji i logička i fizička integracija podsistema sa autobusima, i putničkim vozilima", naglasio je Branko Milovanović.

Na primer, kako dodaje, kod Bloka 45, na manje od 250 metara od stanice je pristajalište. Isto je tako 70, gde je od okretnice korisnici na nekih 200 metara imaju ponton.

Ekološki efikasan vid prevoza

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić ističe da će uvođenje rečnog javnog prevoza u gradu sa više od 100 kilometara rečnih obala, doprineti "zelenoj hijerarhiji" i uvođenju ekološki prihvatljivijih vidova prevoza koji će smanjiti saobraćajne gužve u centru grada i uticati na poboljšanje kvaliteta vazduha.

Uspostavićemo rečni prevoz koji će znatno olakšati kretanje kroz grad, naročito stanovnicima koji žive na obalama Save i Dunava, gde će biti postavljena stajališta javnog linijskog rečnog prevoza, dodao je.