Srpski i albanski su službeni jezici na Kosovu, ali samo na papiru: "Kad insistirate na svom jeziku postajete meta"

Srpski i albanski su službeni jezici na Kosovu i sve institucije i javne ustanove imaju obavezu da sva dokumenta objavljuju na oba jezika u isto vreme, a na svim događajima je obavezan profesionalni prevodilac.

Usvojen 2006, potvrđen u kosovskom Ustavu 2008. godine, tamošnji Zakon o upotrebi jezika zvuči moderno baš zato što garantuje pravo upotrebe maternjeg jezika svim građanima. Tako je, međutim, samo na papiru.

"Izlišno je reći da se zakoni uopšte ne poštuju kada je jezik u pitanju. To je jedna potpuna diskriminacija u institucijama, u kompletnom javnom sektoru. Vi ste jednostavno onog trenutka kada insistirate na svom jeziku, vi ste postali legitimna meta nekih činovnika, policajaca, sudija", rekao je za Euronews Srbija Živojin Rakočević, novinar i književnik.

Ivan Nikolić iz NVO "Komunikacija za razvoj društva" rekao je za Euronews Srbija da se Zakon o upotrebi jezika se krši na svakom koraku.

"Zakon se krši u svakoj instituciji na Kosovu i progres u odnosu na pre pet, šest godina koliko se naša organizacija bavi ovom temom postoji, ali je izuzetno mali", rekao je on.

U kosovskoj skupštini, koja je i usvojila ovaj zakon, prevod prestaje istog trenutka kada iz sale izađe i poslednji poslanik Srbin, iz Ministarstva zdravlja i unutrašnjih poslova, 100 saopštenja, sva na albanskom, ostali skoro i nemaju adrese novinara koji izveštavaju na srpskom.

"Ono što dobijate na albanskom jeziku morate da prevedete, to mora da uradi neko ko zaista dobro poznaje jezik, što apsolutno nije u redu i znači da niste prvi u izveštavanju svog naroda, na svom jeziku o tome šta se dešava. Često su ta saopštenja i kada su na srpskom jeziku, jako loše prevedena, što opet stvara velike probleme i što može da nanese štetu u bilo čemu o čemu se radi u tom saopštenju", rekl aje za Euronews Srbija Milica Stojanović Kostić, novinarka.

Upotreba ćirilice je takođe definisana zakonom, ali...

A ako prevoda i bude, često možete naći, za Srbe nepoznate termine: "ankant", "oferta", "bazament". Reporterka Euronews Srbija navodi da je upotreba ćirilice je takođe definisana zakonom.

"Ćirilica je potpuno uništena na kompletnom prostoru, isključujući geta u kojima mi živimo i nešto malo kod Goranaca se zadržala. Sve ostalo je potpuna katastrofa. Nje ima na dokumentima koje izdaje Priština i ima je na bedžu KFOR-a, sve ostalo na ćirilici ne može da prođe", rekao je Rakočević.

Ove godine će se možda ćirilica i srpski jezik izučavati na novootvorenoj katedri za balkanologiju, pri Filološkom fakultetu u Prištini, ukoliko bude studenata, a takođe i  profesora.

"Zanima me kako će se izučavati standardni srpski jezik, ako se ne izučava književnost, odnosno srpski jezik i književnost. Lepota samog jezika ne ogleda se samo u samom pismu, nego i u njegovoj lepoti, duhovnoj lepoti koju pruža, zato kažem da prosto ne verujem u to, u tu iskrenu nameru svega onoga što se dešava, iz prostog razloga što recimo ni knjige ne mogu da nam stignu na srpskom jeziku", rekla je Milica Stojanović Kostić.

Dok građani nemaju informacije na svom jeziku, institucije se žale na nedostatak prevodilaca.

"Mislim da je srž problema u nepoštovanju drugih zakona, na primer Zakon o zapošljavanju u javnim institucijama i kvota predviđena za pripadnike nevećinskih zajednica", kaže za Euronews Srbija Petar Đorđević, iz NVO "Mlada aktivna Gračanica".

NIkolić dodaje da pre svega, ne postoji ozbiljna i kvalitetna politička volja da se bave ovom problematikom i da se neko konačno ozbiljnije uhvati u koštac sa ovim problemom.

Čekajući političku volju, Srbi na Kosovu, ali i ostali kojima albanski nije maternji, mogu da čitaju pogrešne i često nerazumljive nazive institucija, mesta i saobraćajnih znakova, dvostruko tumačenja ustava, krivičnog i drugih zakona, a oni koji se bave poljoprivredom da dobiju, verovali ili ne i "uputstvo o pošumljavanju teladi".

Petković: Pravo na jezik osnovno ljudsko pravo

Novinarka Jelena Petković gostujući na Euronews Srbija rekla da je pravo na jezik osnovno ljudsko pravo koje se ne poštuje na Kosovu.

"Zbog toga Srbi imaju puno problema. Zapravo na svakom koraku susreću se sa tim da su im nedostupne najosnovnije informacije koje su im potrebne za njihovo slobodno funkcionisanje, za zadovoljavanje osnovnih ljudskih potreba", rekla je Petković, te na pitanje zašto je to tako, odgovara da je to zbog nedostatka političke volje.

Kako kaže, svaka institucija je u obavezi da obezbedi i albanski i srpski jezik a da je na građaninu da bira da li će koristiti to pravo ili ne.

"To se ne dešava pod izgovorom da nema dovoljno prevodioca, da nema dovoljno kvalifikovane radne snage, da nema uslova da se zaposle. Međutim, kada vi želite da rešite neki problem, onda ćete naći način da problem rešite... Uvek se nađe izgovor kada nema političke volje", dodala je ona.