Program upravljanja otpadom: Ekolozi tvrde da nadležni ne vide plastiku kao problem, nema plana za njeno smanjenje

Nedavno završena javna rasprava o dugo očekivanom Predlogu programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2021. do 2024. godine protekla je uz negodovanje dela stručne javnosti jer je, kako kažu "bila organizovana netransparentno i na brzinu".

Iz Ministarstva za zaštitu životne sredine odgovorili su produženjem trajanja rasprave za tri dana. Inženjeri zaštite životne sredine u ime grupe udruženja dostavili su Ministarstvu primedbe na dokument, sa zahtevom da se ceo proces vrati na početak. Za dokument od 400 strana, o kome je trebalo da raspravljaju, saznali su nekoliko dana pre rasprave. Iako Zakon o planskom sistemu predviđa uključenje zainteresovanih strana, kažu, to ovde nije bio slučaj.

"Prvi problem je ponovo transparentnost, javna rasprava na neki način opet nije bila javna, nego smo mi aktivisti između sebe delili link, "evo ovde može da se prati, ovde može da se pogleda", kaže Dragana Katić, iz Trash Hero Beograd.

Osim proceduralnih, postoje i suštinske manjkavosti, a jedna od glavnih su podaci na osnovu kojih se ovako značajan dokument donosi.  

Unsplash

"Sam Program konstatuje i da količine otpada koje prikupljaju dve institucije, zvanične institucije Republike Srbije, s jedne strane Agencija za zaštitu životne sredine, s druge strane Republički zavod za statistiku, se ne slažu. Znači da su u nekim merenjima do šest puta različiti", kaže Igor Jezdimirović, iz Udruženja inženjera zaštite živtne sredine.

U nekim slučajevima, podaci su ili zastareli, ili problematični.  

"Na slici 3 je dat prosečan morfološki sastav mešovitog komunalnog otpada u Srbiji za 2008. godinu, znači mi sad pričamo o nečemu što je bilo pre 13 godina. Jedan od primera je tabela 5, količine komunalnog otpada, koje se pozivaju na izvor iz publikacije koja je objavljena 2017. godine, a u istom trenutku daju podatke i za 2018. i za 2019. i za 2020. godinu. To bi, kada bi se tumačilo, značilo da su 2017. godine već imali podatke i za narednu godinu", navodi Jezdimirović.

Aktiviste naročito brine to što plastika uopšte nije percipirana kao problem, niti postoji nekakav plan za njeno smanjenje.

"Evropska unija ima direktivu o jednokratnoj plastici, koja zabranjuje jednokratne predmete, i tu se upravo kreće od stvari koje je najjednostavnije zameniti, na primer slamčice, plastični escajg, kutije za dostavu hrane, stvari koje imaju alternativu, pa se onda malo po malo zabranjuju i one stvari koje je teže zabraniti. U trenutnom Nacrtu programa Direktiva o jednokratnoj plastici uopšte nije uneta u obzir", ističe Katićeva.

Utisak civilnog sektora je da se na njih gleda kao na pretnju, kao na nekoga ko stalno kritikuje i to bez razloga. Da li je to slučaj i kada je u pitanju Predlog Programa upravljanja otpadom, nismo uspeli da saznamo, jer od ministarstva nismo dobili odgovor.

Ekološka aktivistkinja Kristina Cvejanov, kaže da produženo vreme od tri dana nije dovoljno za javnu raspravu jer je, kako tvrdi, bilo tehnički nemoguće da veliki broj zanteresoavnih strana ne samo civilni sektor, već i lokalne samouprave, privreda i operateri sistema upravljanja otpadom mogu da daju komentare na dokument. Paralelno sa ovim Predlogom vodi se i rasprava o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom. Šta o tome kaže Cvejanov, pogledajte u videu: