Tone hrane završavaju na otpadu – deset puta više se baci nego što stigne do stolova onih koji su gladni

Bacanje hrane je postala globalna epidemija koja izaziva da više od 30 odsto proizvedene hrane završi na svetskim deponijama. Podaci Centra za unapređenje životne sredine kažu da se godišnje u Srbiji baci 35 kilgrama hrane po stanovniku u vrednosti od 10.000 dinara. Na drugoj strani oko pola miliona građana Srbije živi na ivici siromaštva i nema ni za jedan pristojan obrok dnevno.

Onima koji nemaju za hranu u susret izlaze brojne volonterske organizacije. Katarina i njeni prijatelji u "Solidarnoj kuhinji" kuvaju godinu i po dana. Od aprila 2020. godine tri puta nedeljno pripremaju oko 160 obroka koje raspodele gladnima u centru Beograda.

"Sa lokdaunom krenula su otpuštanja sa posla, puno radnih mesta je izgubljeno i ljudi su ostali bez prihoda i primanja. To je značilo da zapravo ne mogu sebi da obezbede obrok. I onda smo našli način da spremamo i delimo obroke, skupljamo donacije međusobno. To su ljudi koji su izgubili posao, samohrane majke, beskućnici", kaže ona za Euronews Srbija.

Organizaciji koja sada broji oko 200 članova nedavno se pridružio i Miloš Đurica. On kaže da je svoje slobodno vreme i vikende posvetio kuvanju za one koji imaju hrabrost da stanu u red za hranu.

"Kada sam čuo odmah sam se zainteresovao, ovo mi je bilo nešto što me je dirunulo, to su mladi ljudi koji su se sami organizovali i nezavisni su i imam ličnu satisfakciju", kaže Đurica.

Da se manje hrane baci, a više podeli onima kojima je potrebno trude se u organizaciji "Banka hrane" već deceniju i po. 

Na mesečnom nivou ova organizacija prikupi oko 100 tona namirnica, od toga je 60-70 tona voća i povrća uglavnom od velikih kompanija. Korona je promenila listu onih kojima pomažu. 

profimedia

Katarina Žigić Blagojević iz ove organizacije kaže da je situacija sa koronom  promenila listu onih koji pomažu.

"Zbog cele situacije koja se desila svakako je potreba pojedinaca mnogo veća i organizovali smo akcije kroz koje sada postoji mogućnost da kao pojedinac pomognete pojedincu kada izaberete ciljnu grupu. A mi ćemo poslati taksi koji će onda dostaviti taj paket", kaže Katarina Žigić Blagojević iz "Banke hrane". 

Spisak donatora bi bio duži, a možda bi donacije bile veće da su propisi drugačiji. Osim zakona o bezbednosti hrane trebalo bi da se promene i pravila o plaćanju poreza na donaciju hrane. 

"Svakako bi to bila jedna ozbiljna olakšica, jer kompanije su društveno odgovorne, ali veći broj kompanija bi se uključo u doniranje zbog te finansijske olakšice donacije", rekla je Katarina Žigić Blagojević. 

Na nova pravila čeka se još od 2018. godine. U međuvremenu tone i tone hrane završile su na otpadu. Procene su i da je čak deset puta više hrane bačeno,nego što je stiglo do stolova onih koji su gladni.

Koja hrana se najviše baca?

Istraživanje koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine pokazuje da se u Srbiji godišnje baci 35 kilgrama hrane po stanovniku u vrednosti od 10.000 dinara.

Podaci kažu da hranu najviše bacamo, jer se pokvarila i to čini  više od polovine građana Srbije ukupno 67 odsto. Godišnje bacimo najviše hleb i to oko 10,18 kilograma, meso 7,18, mleko 6,74. Podaci takođe kažu da najmanje bacamo voće i to ukupno 5,7 kilograma i povrće 5,33 kilograma.

Slobodan Krstojević iz NALEDA je rekao za Euronews Srbija da Srbiji nedostaje podzakonski akt koji bi omogućio trgovinskim lancima i kompanijama da doniraju hranu. Dodao je da bi glavni podsticaj mogao da bude i uvođenje poreskih olakšica.

"Propisi su trenutno takvi da ograničavaju pre svega privatne kompanije i velike trgovinske lance da doniraju veće količine. To je zbog toga što ne postoji podzakonski akt koji bliže definiše donacije i doniranje kod nas, a to bi pre svega moglo da se odnosi na konkretne prehrambene proizvode čiji rok trajanja se bliži kraju. Na primer, na nivou EU postoji lista koja govori kada i kako određenim proizvodima, kojima ističe rok, mogu da se doniraju", kaže Krstojević.

Kaže da je bacanje hrane u Srbiji apsurdno, jer podaci pokazuju da u našoj zemlji milon građana na devnom nivou nema sva tri obroka.

Marko Vasiljević iz A11 Inicijative za ekonomska i socijalna prava kaže za Euronews Srbija da je broj korisnika Narodne kuhinje veliki, posebno ako se uzme u obzir da se to pravo teško ostvaruje.

"Na teritoriji čitave Srbije imamo oko 33.000 korisnika Narodne kuhinje, a čak jednu trećinu čine deca. Inače uslovi za ostvarivanje ovog prava su vrlo restriktivni. Da ostvarite pravo na besplatan obrok treba da budete korisnik novčane i socijalne pomoći ili da vaši prihodi budu 50 odsto minimalne zarade koja je još uvek 32.000 dinara", rekao je Vasiljević.