Igre 
Herojski napori lekara iz Tiršove da pomognu dečaku iz Užica: Skoro životom platio pokušaj da na vagonu napravi selfi
Komentari11/02/2025
-19:26
U maju prošle godine 15-godišnji dečak Miloš B. iz Užica skoro je životom platio pokušaj da na železničkom vagonu napravi selfi. Tako se našao na udaru strujnog polja od 25.000 volti, što mu je spalilo 92 odsto kože. I ko zna kako bi se sve to završilo da nije bilo mnogo srećnih okolnosti, humanosti i stručnosti koja je stigla sa tri kontinenta i posvećenosti lekara koji su vodili tešku borbu za mladi život. Miloš je završio u brižnim i stručnim rukama dečijeg hirurga u Tiršovoj, doktora Branislava Trifunovića, i ova drama će sada, već je izvesno, imati srećan kraj.
Miloš. B. je opekotine zadobio tako što se popeo na voz da bi napravio selfi, da bi u tom trenutku ušao u elektromagnetno polje koje se širi oko samog provodnika struje za železnicu.
Tada je došlo do strujnog udara koji je ostavio ozbiljne posledice po njegovo zdravlje i njegovo telo.
Dečak je doveden u dosta lošem stanju, komatoznom stanju, sa teškim opekotinama.
Inicijalno su ga lečili lekari odeljenja plastične hirurgije, kao i cele intenzivne nege u Tiršovoj.
"Kad vam dođe takav pacijent, nije dovoljan jedan lekar ili par lekara, to su stručni timovi koji se koordinišu i koji rade na ovakvim slučajevima. Bukvalno je involvirana cela klinika, od rukovodećih struktura pa do medicinskih struktura, do onih pomoćnih službi, da bi se u takvim situacijama pomoglo i da bismo izvukli maksimum iz onoga što možemo", rekao je dr Trifunović za Euronews Srbija.
Dečak trenutno u dosta boljem stanju
Dr Trifunović navodi da je dečak trenutno u dosta boljem stanju, ali da je u početku to bila borba za život jer su Miloševe povrede zahtevale veliki broj operativnih zahvata.
Povezane vesti
"To je bila borba protiv upornih i stalnih infekcija, septičnih stanja, da se spasu organi, jer nije to samo opečena površina kože. Strujni udar od 25.000 volti prolazi i kroz telo, tako da je bilo oštećenja i unutrašnjih organa, i poremećaj rada organa, zaista je bilo nategnuto. Uvek je u takvim situacijama, kad se takvi slučajevi dese, problematično i teško ići u korak i pratiti celu situaciju, izaći na kraj sa svim problemima koji se dešavaju", ispričao je dr Trifunović.
On naglašava da je to bila ozbiljna borba koju su lekari vodili mesecima, da bi došli do situacije da mogu da počnu operativne zahvate u smislu uklanjanja mrtvog tkiva i njegove zamene.
"U početku smo postavljali kožu od dobrovoljnih davalaca, to je uglavnom bila porodica i šira porodica. Nažalost, to su privremena rešenja. Koža davalaca traje dve, tri nedelje, posle toga bude odbačena jer dođe do autoimunih reakcija i odbacivanja te kože, tako da ona mora stalno da se menja. Nakon toga se uključila i šira društvena zajednica, uključili su se ljudi koji su hteli da pomognu, i pomogli su nam da dođemo do preparata koji su praktično zamena za kožu koja je oštećena. Tu su veštački materijali, naši ljudi širom sveta pokrenuli su akciju i skupilo se dosta ljudi koji su omogućili, na kraju i stupili u kontakt sa kompanijama koje proizvode te veštačke zamene za kožu, i na taj način došlo je do donacije koja nije tako mala", rekao je on.
Euronews Srbija
On je naveo da je reč o donaciji od 80.000 evra i dodao da je i kompanija izašla u susret, a da je sve to bilo zahvaljujući doktoru Jovici Lukiću iz Užica koji je pokrenuo celu priču i sve to organizovao što, kako dodaje, nije bilo tako lako jer taj preparat nije registrovan u Srbiji.
"Stvarno nije bilo čoveka koji nije hteo da pomogne i da nam skrate vreme, administrativne probleme i sve da rešimo, da bi to što pre stiglo do nas, da bismo mi to primenili. Kad smo implementirali tu veštačku kožu, kupili smo značajno vreme za nas da možemo da pređemo na onu drugu fazu, a to je da uklonimo to mrtvo tkivo, da stavimo veštački materijal koji može da stoji šest meseci i više", rekao je on.
Kako je objasnio, taj materijal se ne uklanja nego se rastvara nakon nekog vremena, na njega je moguće postaviti zdravu kožu i na taj način rešiti problem.
Šta još predstoji
Dr Trifunović je naveo da je dosta toga urađeno, ali da još od 10 do 15 odsto površine tela dečaka nije pokriveno njegovom kožom.
Povezane vesti
"Sa obe podlaktice smo više puta uzimali kožu da bismo pokrili ostatak tela. To su tanki mali uzorci kože koje se uzimaju i transplantiraju na oštećene delove tela. I na taj način, pošto je više puta uzimano, kada se uzme jedan put, uradi taj harvesting, treba dve do tri nedelje, mesec dana da se obnovi koža na tom delu da bi moglo ponovo da posluži. Sada smo u jednoj fazi kada smo pokrili veće delove tela, oporavili neke delove bez pokrivanja kože, ušli smo u fazu rehabilitacije u smislu da smo Miloša podigli na noge, da pokušavamo da ga vratimo da može normalno da funkcioniše, da se kreće", ispričao je dr Trifunović.
Kada je reč o unutrašnjim organima, dr Trifunović navodi da je tu sve sređeno, ali i dodaje da ima još puno problema i puno stvari da se radi.
"Ali ušli smo u jednu fazu gde smo stabilniji i sigurniji, izvukli smo ga iz cele priče i sad ulazimo u ovu lepšu fazu. To jeste rehabilitacija u stvari, povratak u normalan život, u normalno funkcionisanje. Ja se nadam da će Miloš od iduće godine krenuti u školu, nastaviti da se bavi aktivnostima kojima se bavio. Tako da to nam je krajnji cilj", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
Zabrinjavajući podaci
Doktor je napomenuo da je realno puno takvih pacijenata kao što je Miloš.
"Jedan nam ode, drugi nam dođe", dodaje dr Trifunović.
On je upozorio da je najteže opekotine nastaju posle strujnih udara, kao i da u poslednjih od deset do 15 godina najčešći razlog zašto deca dolaze u Tiršovu sa tako teškim opekotinama jeste upravo penjanje na voz da bi napravili selfije.
Tanjug/Sava Radovanović
"Praktično oni ne moraju da dodirnu ništa jer je dovoljno samo da uđu u ovo elektromagnetno polje koje se širi oko tih dalekovoda. Dalekovodi su na 25.000 volti, elektromagnetno polje recimo od 2,5 do tri ili četiri metra. Dovoljno je da uđete bilo kakvim metalnim predmetom u taj prostor da vas povuče da dođe do strujnog udara", naveo je dr Trifunović.
Isto su problematične, kaže on, i trafostanice pa se postavlja i pitanje obezbeđenja tih prostora i pruga.
On je naveo da se u celoj Evropi i razvijenom delu sveta dešava da su procentualno oko 90 odsto opekotina kod dece jesu opekotine koje nastaju kod dece do dve godine i to najčešće prolovanjem vrele tečnosti kao što su kafa, čaj i supa.
"Najčešće su praktično roditelji uzročnici opekotina jer prosto oni kažu opeklo se, povuklo je čaršaf ili tako nešto. Ja volim često da kažem da vrele stvari i dete ne idu u istu prostoriju. Mislim da je to najbolje rešenje za sve. Ljudi su često zauzeti i rade nešto, skrenu pažnju, to je pitanje sekunde. Stavite vrelu kafu na sto, okrenete se, detete prospe po sebi i nanese sebi tešku opekotinu. To je najčešći uzrok opekotina kod nas, preko 90 odsto. Znači, deca do dve godine, opečena kafom, čajem ili supom", rekao je dr Trifunović.
On je pojasnio da je vrlo lako da dođe do opekotine kod dece, jer je dečja koža mnogo tanja i mnogo osetljivija nego koža odraslih.
Dok odrasli kada se opeku vrelom kafom osete da ih malo zaboli, kod dece to dovodi do ozbiljnih i teških i dubokih opekotina koje ponekad zahtevaju i hospitalizaciju i hirurško lečenje.
"Mi imamo u Tiršovoj oko stotinu dece koje primimo na lečenje u toku godine, što je zaista veliki broj i poprilično veliko opterećenje i za kliniku i za nas kao lekare, jer to su mala deca, to su teške opekotine, to su velika previjanja, velike operacije. To je i sa ekonomskog aspekta zaista veliki trošak za državu, jer praktično lečenje opekotina je najskuplje lečenje na svetu. Svuda je to ekstremno, jer troši se veliki broj materijala, veliki broj resursa, tako da bi zaista bilo dobro da se vodi računa o tome i da smanjimo taj broj opekotina", rekao je dr Trifunović.
Euronews Srbija
U slučaju povreda Miloša, veštačka koža je bila donacija i fond ne pokriva ovu vrstu lečenja u Srbiji.
"Možda će se nešto promeniti u budućnosti, ali u ovom trenutku mi nemamo pokriće i stvar je samo donacija da li će lečenje ovoga tipa biti preduzeto ili ne", rekao je dr Trifunović.
On je upozorio i na porast melanoma kod dece, što je direktan porast izlaganja štetnom zračenju sunca i štetnom izlaganju sunčevim zracima, a neadekvatnom zaštitom kod dece.
"Moj profesor, kod koga sam ja učio i rastao pored njega kao hirurg, u toku karijere je imao dvoje dece sa melanomima. U današnje vreme mi imamo troje do četvoro dece godišnje koje primimo zbog melanoma. Znači, drastičan je porast melanoma kod dece i praktično je direktna posledica zračenja, odnosno i pretrenog izlaganja sunčevim zracima", rekao je dr Trifunović.
On kaže da su u mnogim zemljama doneti propisi kako deca mogu da se izlažu sunčevim zracima, navodeći pirmer Australije, gde je još pre više od 10 godina donet zakon da svako dete koje ide na plažu mora biti pokriveno dugim rukavima sa šeširićem koji mora da ima obim 30-40 centimetara i namazano zaštitnim faktorom 50 i više.
On je dodao da je to jedan od primera kako bi to trebalo da se reguliše.
Komentari (0)