Slučaj iz Vranja ponovo aktivirao temu vršnjačkog nasilja - kako se izboriti sa problemom?

Još jedan slučaj vršnjačkog nasilja uzburkao je javnost. Ovog puta desio se u Vranju, kada je učenik sedmog razreda zadobio teške povrede na telu i glavi, ali i oštećenje sluha. Sve se to dogodilo nakon što su ga trojica srednjoškolaca tukla, maltretirala i mučila, a takođe su mu pretila i nožem, govoreći da će ga ubiti ukoliko bilo šta prijavi. 

Slučaj je ipak prijavljen policiji, koja je o svemu obavestila Više javno tužilaštvo, a koje je odmah pokrenulo krivični postupak. Kako su saopštili iz tužilaštva, maloletnici su osumnjičeni za krivična dela zlostavljanje i mučenje učinjena u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda. Takođe, zbog okolnosti događaja, javni tužilac je tražio od suda hitnost u postupanju, a očekuje se da osumnjičeni i oštećeni dečak daju svoje iskaze kod tužioca. 

Naime, ovaj slučaj ponovo je aktivirao temu vršnjačkog nasilja i otvorio niz pitanja o tome šta bi roditelji, nastavnici i društvo u celini trebalo da preduzmu kako bi se ovakvi incidenti sprečili i kako bi se pomoglo deci koja su žrtve nasilja. 

Fonet/Ana Paunković

Statistički podaci takođe potvrđuju da je ovaj problem i više nego aktuelan u Srbiji. Naime, prema Alternativnom izveštaju za 2024. godinu, koji je sproveo KOMS, čak 51,9 odsto mladih smatra da nasilje može biti opravdano, što je, kako navode u svom sažetku, porast od 10 odsto u odnosu na prošlu godinu. 

Takođe, prema podacima UNICEF-a iz 2019. godine, u Srbiji je oko 65 odsto učenika i učenica bar jednom doživelo nasilje, a 22 odsto njih prijavilo učestalo vršnjačko nasilje. 

U međuvremenu je pokrenuta nacionalna platforma za prevenciju nasilja u školama "Čuvam te", koja postoji kao podrška i edukacija roditelja i nastavnika u vezi sa vršnjačkim nasiljem. 

Psihološkinja Radmila Vulić Bojović, komentarišući ovaj slučaj iz Vranja za Euronews Srbija, kaže da ovo nije nova pojava, ali da su oblici vršnjačkog nasilja postali perfidniji i suroviji. Kaže i da u njegovom rešavanju treba da budu uključeni svi – od porodice i škole do nadležnih u institucijama. 

"Dosta toga se desi pre nego što dođe do eskalacije" 

Vulić Bojović kaže da je praksa pokazala da se dosta toga dešava pre nego što nasilje eskalira. Često se, objašnjava, ne manifestuje odmah kroz vidljive povrede, već kroz suptilne promene u ponašanju deteta. 

"Najčešće deca to ne prijavljuju, jer se nadaju da će to proći, da će nasilnik naći neku drugu žrtvu," kaže Radmila Vulić Bojović. 

Zbog stida, sramote i osećanja izolovanosti, deca se povlače i ne traže pomoć. Roditelji bi trebalo, dodaje, da obrate pažnju na znakove poput povlačenja deteta, izbegavanja društva, nošenja duge odeće kako bi prikrili povrede, i smanjenja interesa za školu i druge aktivnosti. 

Ako roditelji primete bilo koje od ovih znakova, psihološkinja savetuje da je važno obaviti ozbiljan razgovor sa detetom. 

"Roditelji bi trebalo da započnu razgovore sa decom kada nije previše napeto, kada se razgovara o svakodnevnim stvarima, a onda se pređe na važne teme poput sigurnosti i odnosa sa vršnjacima. Ovaj otvoreni razgovor može pomoći deci da se osećaju sigurno i spremno da podele svoje probleme", kaže ona. 

profimedia

Takođe, Vulić Bojović ukazuje na značaj ranog početka razgovora o vršnjačkom nasilju, još u vrtiću i nižim razredima osnovne škole. 

"Da deca već od malena nauče kako da se brane, kako da prepoznaju potencijalnu opasnost i kako da se zaštite. Učenje o samozaštiti i granicama u odnosima trebalo bi da bude deo obrazovanja i vaspitanja, a ne nešto što se 'propušta' do kasnijih godina", kaže ona. 

Uloga, ali i reakcija roditelja, veoma su važni

Ona kaže da je uloga roditelja veoma važna, pre svega kako se oni ponašaju u ovakvim situacijama. Na primer, objašnjava, roditelji mogu nesvesno doprineti tome da dete ne prijavi nasilje, ako izgovaraju nasilne komentare poput: "Ako neko dira moje dete, ubio bih ga." 

Takve izjave, objašnjava ona, šalju deci pogrešan signal o tome šta je prihvatljivo u ponašanju. Roditelji, dodaje, treba da budu oprezni u svojim izjavama i ponašanju, jer deca usvajaju te modele i smatraju ih prihvatljivim. 

Ona savetuje da se prvo obavesti policija, a zatim uključe sve relevantne institucije, kao što su Centar za socijalni rad i tužilaštvo. 

"Za početak treba prijaviti policiji, jer samo na taj način možemo da pokrenemo celokupni sistem podrške. Važno je pružiti detetu psihološku podršku i raditi na otklanjanju posttraumatskih simptoma koji mogu nastati usled nasilja. Ako je potrebno, može se obratiti i dečijem psihologu ili psihoterapeutu", navodi ona. 

Kada su deca žrtve nasilja, važno je, dodaje, da roditelji i nastavnici prepoznaju odgovornost.