Slučaj iz Leskovca ponovo "aktivirao lampicu": Kako se izboriti sa problemom vršnjačkog nasilja?

Još jedan slučaj vršnjačkog nasilja uzburkao je javnost. Ovog puta se desio u Leskovcu i imao je tragičan kraj. Naime, mladić kojeg su u sredu pretukli ispred Hemijske škole u Leskovcu, preminuo je istog dana. Osamnaestogodišnjaku koji je osumnjičen za ubistvo, određeno je zadržavanje. 

Mladić (17) je, kako je tada saopšteno, u Opštu bolnicu u Leskovcu prevezen bez pulsa i svesti, a tačan uzrok smrti tek treba da se utvrdi obdukcijom. Ovim povodom oglasilo se i Ministarstvo unutrašnjih poslova navodeći da je zbog ovog slučaja uhapšen N.A. koji se sumnjiči da je dečaku zadao više udaraca rukama i nogama u predelu glave i tela i naneo mu teške telesne povrede opasne po život.

Dečak koji je napadnut je inače bio učenik Tekstilne škole u Leskovcu, a prema rečima direktora leskovačkog Centra za Socijalni rad Predraga Momčilovića, bio je štićenik ove ustanove i duže od dest godina je proveo u hraniteljskog porodici.

U školama pojava vršnjačkog nasilja sve je veća. U Srbiji, prema Alternativnom izveštaju za 2024. godinu, koje je spoveo KOMS, čak 51,9 odsto mladih smatra da nasilje može biti opravdano, što je, kao navode u svom sažetku, porast od 10 odsto u odnosu na prošlu godinu. 

Takođe, podacima UNICEF-a iz 2019. godine, u Srbiji je oko 65 odsto učenika i učenica bar jednom je doživelo nasilje, a 22 odsto njih prijavilo učestalo vršnjačko nasilje.

U međuvremenu je pokrenuta nacionalna platrofma za prevenciju nasilja u školama "Čuvam te" koja postoji kao podrška i edukacija roditelja i nastavnika kada je u pitanju vršnjačko naislje.

Sagovornici Euronews Srbija smatraju da je reč o kompleksnoj temi navodeći da postoje brojni razlozi koji mogu da utiču na to da nasilja dođe. Oni objašnjavaju da ne postoji profil deteta koji će sigurno postati počinilac nasilja, ali navode da postoje brojni faktori rizika i da je potrebno da puna pažnja bude usmerena na njih i da se reaguje na vreme. Odgovorni su, kažu svi, od porodice i roditelja preko škole do centara za socijalni rad i resornih ministarstava.

Zbog čega se pojedina deca ponašaju nasilno?

Specijalista za socijalno pravo Dragan Vulević kaže da nasilje među mladima nije nova pojava i da ona traje dugo, ali napominje da oblici nasilja među decom, koja se dešavaju u poslednje vreme, su postali nešto što ranije nije bio slučaj.

"U sudskim postupcima protiv maloletnih počinilaca krivičnih dela sa elementima nasilja izrečeno je negde oko 1.400 i to u 2023. godini presuda. Od toga svega četiri su bile presude gde je izrečena mera maloletničkog zatvora. Ostale su bile mere izrečene po zakonu o krivično-pravnoj zaštiti maloletnih počinilaca krivičnih dela. To je od ukora, pa sve do pojačanog nadzora organa starateljstva, pojačanog nadzora roditeljima s pomoć organa starateljstva, upućivanje u vaspitnu ustanovu i slično", kaže on. 

Vulević kaže, međutim, važno pre svega utvrditi šta su izvori nasilnog ponašanja dece, jer kako kaže oni su dosta kompleksniji.

"Tu su Porodica i opšti društveni ambijent, gde smo zaboravili značenje onih reči što znači tolerancija, šta znači razumevanje, šta znači solidarnost, šta je komšija, šta je prijatelj, šta je drug. To je sada u ovom vremenu sasvim nešto drugo. I tu se mogu tražiti uzroci povećanog broja nasilja", kaže on.

Kaže da ne insistira na preteranom kažnjavaju, ali navodi da treba definisati šta znači služiti se svojim pravom.

profimedia

"Niko se svojim pravom ne sme služiti tek ne na štetu i dosadu drugome. To znači da nema apsolutna prava da ja mogu da radim šta hoću nego moje pravo je uvek ograničeno pravom. Vi možete da slušate radio u svom stanu, ali ne možete da ga pustite do daske da smetate svom komšiji", objašnjava on.

Sa ovim se slaže i specijalni pedagog Milan Radovanović, navodeći da je pored porodice, sistem ključan u tome u kakvu se ličnost formira dete.

"Tu postoje konstantno neka prevencija, konstantno neke radionice, konstantno se nešto dešava ali se suštinski ništa ne dešava. Vi sad imate situaciju da škola ako nema 32 odeljenja ne može da ima pedagošku službu. Ili pedagoga ili psihologa, ne može oba. Pored pedagoga, važno je i da roditelji razgovaraju. Da pitaju netipična pitanja. Ne ono kako je bilo u školi, nego sa kim si bio na odmoru, sa kim si pirčao. Da se tako aktivno uključe i vide sa kim dete provodi dan, ko utiče na njega", kaže.

Šta je sa zakonom?

Na pitanje kakvi su nam trenutni zakoni, da li je potrebno da budu stroži, Vulević kaže da nije toliko problem u njima, koliko u njihovom sprovođenju. Kaže da je važno kako ih sud primenjuje.

"Deca se dele na onu grupu krivično-neodgovornih, to je do 14 godina. To su u nomenklaturi socijalne zaštite deca sa asocijalnim ponašanjem. Kod nijh se preporučju određene službe, ako je se utvrdi nešto, kao što su socijalne, službe centara za socijalni rad organa. Druga kategorija, su deca od 14 do 18 godina, to su krivično odgovorne osobe. Međutim, na nivou struke, mi imamo podelu na od 14 do 16 godina, to su mlađa, krivično-odgovorna lica i od 16 do 18 gde su u skladu sa zakonom o krivično-pravnoj zaštiti maloletnih počinilaca krivičnih dela odgovorni. Ovde se još može primenjivati ovaj zakon i prema licima koja su punoletna do 21. godine, to su mlađi punoletnici", kaže on.

Zbog toga, navodi, je važno, da se u uključe nadležne službe koje treba da prate decu i da na osnovu toga reaguju. Međutim, važno je uvesti i atmosferu kod dece da imaju osećaj pripadnosti.

"Zašto ne iskopiramo da se maturske večeri ne organizuju po hotelima, nego u kulturnim salama, kako imamo u Americi? Svi su protiv nošenja uniformi, Mi smo ih zvali kecelje u moje vreme. U moje vreme već nije bilo. Bilo je to teget. Svi su bili nekako ujednačeni, sve to s amblemom moje gimnazije 11. na Lekinom brdu. To nam nije smetalo. Bili smo ponosni na to", kaže.

Prevencija

Na pitanje kako se radi sa decom koja su sklona nasilničkom ponašanju i kako reagovati na vreme, Radovanović kaže da je važno da se ponašanja deteta prate - od prodice do nastanika.

"Na žalost , često roditelji ne primete. Često roditelji pričaju da je njihovo dete najbitnije, da je ono ok, a da neko drugi nije ok. Onda i okruženje mora da primeti da nešto nije u redu. Škola treba da ima taj potencijal. Tu je onda Centar za socijalni rad, ako treba. Ako ti svi ljudi ne primećuju, onda ko će", kaže.

Objašnjava da deca nisu ta koja mogu da uoče da se neko ne ponaša baš najbolje, i dodaje da sa druge strane gotovo svako dete ima nekog ko ima poseban uticaj na njega, pa je nekada samo potrebno da taj neko više obrati pažnju i kroz razgovor reaguje.

profimedia

"Često čujem da je neko od profesra, na pirmer iz likovnog, bio najzanimljvij i imao uticaj na njega. Zato je važno da postoje ljudi koji razumeju dečiju psihologiju. Tu imate sukob dva okvira. Mi odrasli razmišljamo o budućnosti i posledicama, deca ne. Ona samo o sadašnjosti. Na primer, ako uzmu drogu oni ne razmišljaju o tome da mogu da se navuku ili sada ako prebiju nekoga, ne znaju kakve posledice mogu iz toga da izađu", objašnjava on.

Vulević dodaje da su pre svega tu roditelji ključni u prepoznavaju, dok ostali treba da pomognu na pravi način ukoliko se aktivira lampica.

"Roditelji najbolje poznaju svoje dete. Ukoliko primete da nešto izlazi iz okvira, treba da potraže pomoć pa da se ceo lanac onda aktivira. Škola je drugi stepenik. Kod nas se dešava da u školi dete napravi problem, pošalju ga kod pishologa na razgovor od 15 minuta. Ne može tako. Ne može neka interevencija da se rešava razgovorom koji traje kratko i održava se jednom mesečno", rekao je.