Igre 
"Kad me neko pozove noću, uvek pomislim da mi je sin negde živ": Porodice nestalih na Kosovu ogorčene, ali ne gube nadu
Komentari30/08/2021
-17:30
"Nama život stoji u mestu, koliko god se čovek trudio to je nešto jače, pitam se kako je završio svoj život, šta mu je bilo u glavi, da li je bio bespomoćan, bez oružja, bez ičega", priča Miroljub Ađančić, brat Zorana Ađančića koji je jedan nestalih Srba sa područja Kosova i Metohije.
Ako su živi, ne zna se gde su, ako su mrtvi, groba nemaju, to je sudbina i Zorana Ađančića iz Miloševa i Rešata Ćerkinaja iz Mitrovice.
"Kod nas Srba kada pokojnik umre, žalost traje do godinu dana, kada se završi godina simbolično se zapeva pesma i život ide dalje, a sad stoji u mestu i uvek je taj osećaj tu negde", navodi za Euronews Srbija Ađančić.
Od 1998. godine, Ađančići ne znaju šta se desilo sa Zoranom i sedmoricom njegovih kolega rudara kopa Belaćevac kod Obilića.
"Ja sam ogorčen, osećaj besa i taj očaj, znači kada ne znate, kako se čovek oseća, beznadežno i bespomoćno", priča Miroljub Ađančić.
"Posle 22 ili 23 godine od kidnapovanja, šta čovek može da očekuje", pita se Ađančić.
Sa druge strane i Bajram Ćerkinaj iz južnog dela Kosvske Mitrovice, od 5. avgusta iste godine čeka istinu o sudbini svoga sina Rašeta.
Povezane vesti
"Mi ne vidimo kako treba, smanjen nam je i vid i non stop živimo u mraku. Nama ne greje sunce kao što greje ostalima. Mi nemamo slave koje slavimo kako treba, mi nemamo beli dan kao što imaju drugi. Mi uvek živimo na crne dane i non stop razmišljamo da li će sutra da dođe i da li ćemo da saznamo nešto o njemu", priča Bajram Ćerkinaj za Euronwes Srbija.
Kako navodi, kada ga neko posle 12.00 noću sati pozove greškom, on pomisli sigurno da mu je sin negde živ.
Euronews/Printscreen
Zoran je iza sebe ostavio sina i kćerku koja ga nikada nije upoznala, a Rešat nije stigao da zasnuje porodicu. Njegove slike čuvaju roditelji.
Njih dvojica deo su uznemirujuće statistike. Međunarodni dan nestalih zemlje bivše Jugoslavije dočekuju sa skoro 10.000 ljudi koje se vode kao nestali u toku i posle rata.
Kandić: Važna politička tema
Nataša Kandić koordinatorka RECOM-a, smatra da je pitanje nestalih važna poliitčka tema za region. Ona je za Euronews Srbija navodi da rešavanje pitanja nestalih posebno opterećuje odnose Srbije i Hrvatske, kao i odnos Beograda i Prištine.
"Pitanje je šta se to podrazumeva pod arhivima, da li su to vojne, policijske arhive, dokumenta, da li se pritom zaboravlja koliko je već dokumenata predato Haškom tribunalu, koliko je korišćeno, koliko je dokumenata pod embargom, da ga ni sada nijedna država neće otvoriti. objasnila je Kandić.
Kandić navodi da se pominje dosta lokacija na kojima se potencijalno nalaze posmrtni ostaci nestalij osoba i dodaje da trenutno nije moguća saradnja kada je u pitanju ekshumacija, jer veliki broj srpskih porodica nije dao uzorke krvi te je teško sprovesti identifikaciju na osnovu DNK analize.
Povezane vesti
Ona je rekla da bi trebalo izaći sa posebnim dokumentom koji će pokazati koje posmrtne ostatke je moguće pronaći. Dodaje da to neće uliti veliku nadu u pronalaženju, ali će pokazati realno stanje.
Odalović: Nećemo odustati od potrage
Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović za Euronews Srbija ističe da u rešavanju pitanja nestalih moraju da učestvuju sve strane.
On je istakao važnost da se razmena i pretraga dokumentacije o nestalim licima mora adekvatno sprovoditi, jer jedino tako može doći do pomaka ka rešavanju slučajeva ukupno 9.969 nestalih lica u regionu.
Povezane vesti
"Evidentno je bilo u Briselu da je politički izazvanom reakcijom proces zaustavljen", dodao je Odalović.
Kada je konkretno reč o nestalima na Kosovu i Metohiji, on je istakao da je važno da Srbija dobije uvid u međunarodne arhive, arhive OVK, kao i da se izvrši pretraga poznatih lokacija.
Koordinaor srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivše Jugoslavije Duško Čelić naglasio je da nestali gledaju na žive i od njih očekuju istinu i pravdu, pamćenje, te da gledaju nestali prate i šta živi čine da pravda stigne zločince.
On je istakao da je zaborav put u ponavljanje zločina.
Čelić je naglasio da pitanje utvrđivanja sudbine nestalih humanitarno i civilizacijsko pitanje, te da mora biti nepolitično.
Ocenio je da je uprkos najavama vlasti Hrvatske i Srbije aktiviranja po ovom pitanja, primetan izostanak rezultata.
Sa druge strane, kosovski premijer Aljbin Kurti zatražio je danas otvaranje srpskih državnih arhiva kako bi se razjasnila sudbina nestalih osoba.
Kako je objasnio, pošto su svi zločini na Kosovu počinjeni po nalogu državnog aparata, sudbina nestalih nalazi se u državnim arhivama.
Kurti je dodao da je ovo pitanje ključna stvar u dijalogu sa Beogradom i da neće biti stabilne budućnosti bez razjašnjenja njihove sudbine.
On je izrazio uverenje da će se ovom pitanju dati prioritet, ali je naveo da Beograd odbija da se suoči sa tim, jer je, kako je rekao, ubistva Albanaca izvršio državni aparat.
Predsednik Srpskog narodnog veća (SNV) Milorad Pupovac poručio je da je u proteklih nekoliko godina došlo je do ozbiljnog usporavanja procesa traženja nestalih, pa bi Hrvatska i Srbija morale da porade na saradnji po tom pitanju, poručio je danas
"Za još uvek brojne porodice koje traže svoje najbliže dan obnavljanja bolnih sećanja i dan razočaranja u rezultate traženja njihovih nestalih srodnika. Za sve one koji se bave pitanjem nestalih ovaj je dan prilika za javno osvešcivanje i priznavanje činjenice da je u proteklih nekoliko godina došlo do ozbiljnog usporavanja procesa traženja nestalih. Naročito u prošloj i ovoj godini", navodi se u saopštenju SNV.
Skoro10.000 nestalih
Međunarodni dan nestalih zemlje bivše Jugoslavije dočekuju sa skoro 10.000 ljudi koje se vode kao nestali u toku i posle rata. Na međunarodni dan nestalih osoba, poruke njihovih porodica su iste, traže pomoć da se njohovi najmiliji dostojanstveno sahrane.
Prema zvaničnim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, tokom 2020. godine u Srbiji je prijavljen nestanak 1.372 punoletna lica, od kojih je pronađeno 1.280, ukazuje se u saopštenju Fondacije Tijana Jurić.
Iz Fondacije upozoravaju da se "nestanci dešavaju svaki dan, a svest o neophodnosti da se javnost o tome alarmira je još uvek niska".
Jedan od načina kako bi javnost mogla da se informiše o nestancima i pomogne pri pronalasku nestalih lica je javni Registar nestalih lica. Ovakav Registar postoji u svim državama sveta i dostupan je svakom građaninu, napominje se u saopštenju.
Fondacija Tijana Jurić je oformila sopstveni Registar nestalih lica Srbije, gde građani mogu besplatnim pozivom, mejlom, ili popounjavanjem formulara na sajtu da prijave nestanak osobe, pošto su nestanak prijavili policiji.
Komentari (0)