Igre 
Osam dana prošlo, javnost uznemirena, traže se odgovori za tragediju u Novom Sadu: "Građevinski dnevnik će biti ključ"
Komentari10/11/2024
-18:00
Nešto više od nedelju dana prošlo je od tragedije koja se dogodila u Novom Sadu kada je pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u tom gradu. Tom prilikom poginulo je 14 osoba, a teško povređeno još tri. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu saopštilo je da je više desetina ljudi ispitano u vezi sa nesrećom, osumnjičenih za krivičnu odgovornost nema, a ostavku je podneo ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
Šta znamo do sada? Da li se niz odgovornosti raspliće ili još više mrsi i ima li mesta politici u svetu struke? Upravo ovo bila je tema emisije "Nedelja sa Subotićem" u kojoj su govorili profesor Emiratus Branislav Mitrović, arhitekta, profesor Građevinskog fakulteta Ivan Ignjatović i vanredni profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Mihajlo Samardžić.
Profesor Ignjatović je, inače, delegiran sa Građevinskog fakulteta u ekspertski tim koji bi trebalo da formira Inženjerska komora u istrazi ovog slučaja. Kako je rekao, u petak je dobio rešenje o imenovanju u ekspertski tim koji se stavlja na raspolaganje ministarstvu i državnim organima, ali još ne zna šta je domen rada i šta će biti zadaci, te da je u ovom trenutku preuranjeno govoriti o dometima rada komisije.
Na pitanje odakle treba krenuti sa utvrđivanjem odgovornosti, Ignjatović kaže da je Komisija za veštačenje koja je formirana po rešenju suda jedina koja ima celokupnu sliku.
"Tu sliku čini cela projektno-tehnička dokumentacija i ono što su utvrdili na licu mesta. To su polazne tačke u analizi toga šta se dogodilo - da li je ta dokumentacija kompletna, da li je sve urađeno po pravilima struke, po tehničkim propisima, ali i da li se objektom tokom njegovih 60 godina gazdovalo kako treba", rekao je on.
Euronews Srbija
Govoreći o tome kada je greška napravljena - da li 1964. kada je zgrada završena, 2017. kada Infrastrukture železnice traže od CIP-a da napravi projekat ili 2021/2022. kada se krenulo sa tim projektom, Mitrović kaže da je teško reći, ali i ističe da bi mogao da kaže da greška 1964. nije mogla da postoji.
"To su bila ozbiljna vremena, koliko god je država u tom trenutku bila siromašna, mi moramo da razumemo da je napravljen jedan napredni konstruktivno-arhitektonski sistem i prostor uzajamno vezan. To je sistem koji je debelo proveren i ne možemo da govorimo o grešci iz tog vremena. Da nije nešto rađeno na toj konstrukciji ona sigurno ne bi pala. Pre bih se ja usmerio na ovaj trenutak i sve ono što se dešavalo oko toga. Tu ima ceo sistem događaja. Prvo trebalo je, ja lično mislim, ali ja nisam inženjer, ali ima nekakva logika, taj objekat je morao da se radi posle jednog projektnog zadatka i konstatacije kakvo je njegovo trenutno stanje. Nakon toga dolazimo svi mi iza toga i projektanti i konstruktori i arhitekte. Prema tome u toj celoj jednoj hijerarhiji i odgovornosti negde se desilo nešto. Možda najverovatnije po mom mišljenju u toku i na samom izvođenju. Ali je vrlo teško u ovom trenutku bez konkretnih informacija suditi i dati zaključak koji bi bio arbitraran. Pozvani su neki ljudi koji će to da rade i nadam se da će to biti transparentno. Ovo nije trenutak kada treba nešto da se gura ispod tepiha", rekao je on.
Povezane vesti
"Nije moguće da se rekonstrukcija radi bez da je prethodno utvrđeno stanje objekta"
Profesor Samardžić kaže da nije moguće da se rekonstrukcija radi bez da je utvrđeno stanje objekta prethodno. Kako kaže, to je prvi korak.
Euronews Srbija
"Ova konstrukcija je jako složena, ona u sebi ima osnovne elemente za svakog konstruktora koji to treba da zna, to su sistemi linijski - to je zatega, greda, postoje površinski - to su zidovi i postoje prostorni - to je ovaj gore nabor. Projektant je 1964. bio vizionar i napravio je taj nabor i ta konstrukcija je jako dobro urađena, ali je prvi korak koji treba uraditi rekognosciranje - ustanovljavanje stanja konstrukcije na licu mesta. Morali su kablovi da se otvore, morale su da se vide kotve, mislim da je to dosta improvizovano i ja koliko sam gledao, vrlo šturo, nisam imao projekat pri sebi, ali čini mi se da su uradili galeriju unutra naknadno, koja nema nikakvu ni zategu, ni stub i ona je konzola i kad pogledate snimke vi vidite kod tih greda da su iščupane nekakve armature, neki je promenjen statički sistem i to treba proveriti", rekao je Samardžić.
On smatra i da neće biti teško ustanoviti ko je odgovoran.
"To će se morati na licu mesta ustanoviti gde su oslonci, gde je armatura, kako je iščupana. Prosto je neverovatno da to tako padne, nema ni vetra, snega, nema nikakvih udara, iz čista mira je to palo. Mora da se napravi analiza", dodao je on.
Na pitanje kako to da još nemamo tu analizu, profesor Ignjatović kaže da je sada prošlo jedno vreme koje zahteva da se vrlo brzo dobiju neki preliminarni zaključci.
"Osam dana je prošlo, javnost je uznemirena, sigurno se zahtevaju odgovori. Mislim da je jedna pravovremena reakcija građevinskih inženjera apsolutno neophodna. Očekujem u narednim danima saopštenje tužilaštva i nadležnih organa sa preliminarnim rezultatom", istakao je on.
Euronews Srbija
I on smatra da neće biti teško ustaviti odgovornost.
Povezane vesti
"Iz domena odgovornosti u svakom ovom poslu i projektovanja i izvođenja i nadzora i vršioca tehničke kontrole, biće lako utvrditi ko je odgovoran. Kada se budu dobili rezultati veštačenja, kada se sa tehničke strane dobije odgovor šta se desilo, biće jasno ko je šta radio, da li je neko radio nešto što izlazi iz domena njegove odgovornosti ili je činio nešto na pogrešan način", rekao je on.
"Objekat je celovit i nadstrešnica je deo objekta"
Na pitanje šta prvo od informacija mora da se dobije kada je u pitanju rekonstrukcija nekog događaja, Mitrović ističe da prvo mora da se pogleda postojeći projekat koji bi trebalo da postoji u arhivu, da bi se sagledao prostor, a takve elaborate prati i statički proračun.
"Evidentno je nedostajalo nešto kad se desilo. Negde se desio propust. Vrlo je teško reći u ovom trenutku, prvo mora da se sve pregleda, a to mislim da ne treba mnogo vremena, inženjerstvo je jedna precizna disciplina", rekao je on.
Povezane vesti
Govoreći o tvrdnjama da nadstrešnica nije bila deo rekonstrukcije, kao i da li je moguće da se radi na svemu ostalom, Samardžić ističe da prema njegovom mišljenju to nije moguće.
"Objekat je celovit, nadstrešnica je deo objekta i to mora da se kontroliše kompletno. Nemate vi mogućnost da kažete nećemo mi sad kontrolisati neki konstruktivni element. Uvek morate sve konstruktivne elemente da pregledate i naravno arhitektonske, da li objekt prokišnjava, morate sve elemente da prekontrolišete i nije moguće da se vrši adaptacija, a da nešto nije prekontrolisano", istakao je on.
I Ignjatović kaže da nadstrešnicu nije moguće izdvojiti od ostatka objekta.
"Ja bih se saglasio sa kolegom, da to nije moguće jer ova nadstrešnica nije konstruktivno odvojena od objekta. Ako se priča o rekonstrukciji objekta, to se odnosi na sve njegove delove koji uključuju i nadstrešnicu. Zakon o planiranju i izgradnji je vrlo jasan i takođe je jasan Pravilnik o građevinskoj konstrukciji kada su u pitanju rekonstrukcije. Apsolutno je neophodno uraditi projekat zatečenih tehničkih svojstava konstrukcije, to znači da se uradi tehnički pregled konstrukcije, gde se ustanovljava koja su njegova svojstva i da li svi radovi na rekonstrukciji mogu na neki način da ta svojstva degradiraju, odnosno da se izvrše odgovarajući proračun. To je obaveza zakonska i obaveza iz podzakonskih akata. To je obaveza svih u celom lancu", istakao je on.
Kako je naveo Samardžić, velika je odgovornost nadzornog organa.
"Nadzorni organ na ovakvim objektima, radno vreme mora da im bude kao i kod izvođača radova, svaka situacija mora da se prekontroliše i upiše u građevinski dnevnik. Građevinski dnevnik će biti ključ u ovom istraživanju. Kada je rađeno, šta je rađeno, šta je kontrolisano koji je kvalitet. Građevinski dnevnik i knjiga koja definiše šta je rađeno i po tome se plaća, to su dokumenti koji moraju da budu na gradilištu", istakao je Samardžić.
Euronews Srbija
Mitrović napominje da u celoj situaciji najviše smeta društvena klima i da u ovom trenutku nije bitno ni ko je pozicija, ni ko je opozicija, ali je sve politizovano.
"Mi živimo u jednom vremenu u kom je profesija marginalizovana. Ovo je jedan prekršaj koji je proizvod jedne atmosfere koju mi živimo. Ovde nema politike, ovde su smrti, ovde su prekršaji. Ovde je jedan stepen odgovornosti od vrha do dna i tu treba da vidimo i da se mi saberemo. Ne možemo mi sad da pitamo ko je kriv, mi smo svi krivi, zato što smo došli u jednu društvenu situaciju u kojoj je profesija marginalizovana. Prave stvari se dešavaju u trenutku dodele poslova i načina na koji se poslovi dodeljuju i svega toga što je iza. Krivci su jasni, inženjerstvo je precizno i već postoje jasne inženjerske procene ko je gde pogrešio", istakao je Mitrović.
Opširnije o ovome možete čuti u videu na početku teksta.
Preporuka za vas
Komentari (0)