Q groznica u Crnoj Gori, kolera u Bugarskoj: Kakva je situacija u Srbiji i prete li te zarazne bolesti?
Komentari17/09/2024
-07:04
Crnu Goru trese Q groznica. Tamošnji Institut za javno zdravlje saopštio je da su dve osobe sa područja opštine Danilovgrad zaražene, a ceo slučaj završio je i u crnogorskom parlamentu gde opozicija traži smenu ministra poljoprivrede. Sa druge strane u Bugarskoj je posle 103 godine registrovan prvi slučaj kolere u toj zemlji.
Epidemiolozi objašnjavaju da se Q groznica prenesi putem vazduha sa zaraženih životinja. Takvih epidemija povremeno ima i u Srbiji, naročito u poljoprivrednim krajevima. Što se tiče kolere smatraju da u Srbiji ne postoje uslovi da se ona pojavi u epidemijskim razmerama.
Epidemiologom prof. Zoran Radovanović objašnjava da je Q groznica česta među ovcama, govedima, kozama, te da se epidemijski talasi često javljaju tokom jagnjenja i jarenja jer uzročnika bolesti najviše ima u posteljici, placenti..
Dodaje da se bolest prenosi vazduhom, a da su klice, uzročnici bolesti, veoma otporni.
"Dakle, i mi (Srbija) imamo povremeno epidemije Q groznice, naročito u poljoprivrednim krajevima u Vojvodini. To je bolest koja je naročito česta među ovcama, govedima, kozama. Srećom smrtnost je mala na nivou jedan odsto. Osim pluća, bolest može da zahvati srce, unutrašnje organe. Ukoliko dođe do upale srčanog mišića, onda čak i dugoročno postoji veći rizik od umiranja. Dakle, kao i sa svim ostalim bolestima bolje ih je izbeći", rekao je Radovanović za Euronews Srbija.
Dodaje da kod Q groznice nema iznenađenja, da je više iznenađen zašto se u crnogorskom parlamentu traži smena ministra poljoprivrede.
"Zarazne bolesti se dešavaju. Naravno, u svakoj konkretnoj situaciji treba postaviti pitanje odgovornosti, ali lako je moguće da je čovek potpuno nedužan, nego da su to političke igre u parlamentu", naveo je on.
Kolera- zaboravljena bolest
To što se kolera pojavila u Bugarskoj, Radovanović smatra da za Srbiju ne predstavlja neposrednu opasnost.
"Mi smo imali mnogo žrtava od kolere u vreme balkanskih ratova, kada i Bugari pominju da su se suočavali sa tim problemama, naročito pri opsadi Skadra. Kolera je sedam puta u istoriji čovečanstva kretala iz svoje postojbine iz severoistočne Indije i današnjeg Bangladeša i obilazila svet", naveo je on.
Prva epidemija kolere, podseća, bila je 1817. godine.
"Ova poslednja pandemija, koja traja od 1961. godine ima metastaze po celom svetu. Međutim, soj koji je sada aktuelan pokazalo se da može da opstane u slobodnoj prirodi, slanoj vodi, morskoj vodi, u planktonu, račićima, ostrigama", istakao je Radovanović.
Zbog opstanka u vodi problem sa kolerom (u okviru poslednje epidemije) imali su Italijani u području Napulja.
"Jednostavno, ako jedete plodove mora u riziku ste da dobijete koleru", naveo je on.
Put prenosa kolere
Za razliku od drugih crevnih obolenja, gde su glavni put prenosa uglavnom prljave ruke, Radovanović objašnjava da je voda kod kolere glavni put prenosa.
"Ovde je glavni put prenosa voda, a to znači da je potrebna ogromna količina klica da bi došlo do zaražavanja. Kod nas je danas voda iz vodovoda, bez obzira na primedbe koje čujemo o crvićima i o arsenu, bezbedna", naveo je prof. Radovanović.
Ističe da u Srbiji danas ne postoje uslovi da se kolera javi u epidemijskom obliku.
"Može da se unese i da nam napravi neprijatnost. Međutim, granična sanitarna služba i zavodi za javno zdravlje vode računa da se osoba koja je došla s područja gde ima kolere identifikuje, leči, izoluje i da takav epidemijski talas ne krene", zaključio je on.
Komentari (0)