Zabrinjavajuća ekološka situacija na Kosovu i Metohiji zbog nesavesnog odnosa građana i institucija

Ekološka situacija na Kosovu i Metohiji je zabrinajavajuća. Zbog nesavesnog odnosa prema zaštiti životne sredine, kako kosovskih, tako i srpskih institucija, ali i dela građana, ugroženo je zdravlje ljudi.

Umesto vinograda i voćnjaka, sedamdesetih godina prošlog veka, na plodnoj gračaničkoj zemlji, odložena je jalovina Trepčinog rudnika Kišnica. Malo jači vetar podigne sa nje oblak prašine. A sastav jalovine je zastrašujući.

"To je glinasta masa koja u sebi uglavnom sadrži oko 90 posto tog materijala kvarca, krečnjaka, raznih tih oksida kao što su kalcijum, magnezijum, silicijum, alumijimum, gvožđe. Ti oksidi nisu rastvorni u vodi i oni ne predstavljaju veliku opasnost. Ali u tom materijalu jalovinskom dosta su značajne količine drugih oksida, kao što su oksid gvožđa, cinka, arsena, antimona, koji su bukvalno rastvorni u vodi i veoma su opasni za ekosistem", rekao je za Euronews Srbija prof. dr Milan Barać sa Fakulteta tehničkih nauka Kosovska Mitrovica.

Euronews Srbija

Dalje, kako objašnjava, na toj zemlji nalaze se i teški metali - olovo, cink, arsen, antimon, kadmijum, nikal – a mnogi od njih su, upozorava, kancerogeni.

"Nalaze se flotacioni reagensi koji se deponuju sa tim materijalom, to su oni reagensi koji se koriste prilikom flotacija, to su razni ksantati, ciajnidi, razni sulfati, hidroksidi, koji predstavljaju opasnost za životnu sredinu", dodao je.

Ćorac: Pratili smo tok zagađenja

I kiša koja obično život znači, sapira ovu industrijsku deponiju, a štetne materije zagađuju podzemne vode i reku Gračanku. Ali, tu nije kraj. Gračanka otrovne i kancerogene materije prenosi dalje.

"Mi smo radili istraživački projekat , u kome smo pratili tok zagađenja i verovali ili ne, značajnu količinu zagađenja smo našli u Bogutovcu. Čak su, ako se ne varam, arsen i cink veću koncentraciju imali u kukuruzu u Bogutovcu, jer se zaliva vodom iz Ibra, koja vuče sve te toksine", rekao je za Euronews Srbija prof. dr Aleksandar Ćorac, predsednik sekcije za higijenu i medicinsku ekologiju Srpskog lekarskog društva.

Rizik za Gračanicu, dodaje, postoji, a "kako idemo dalje, kako se povećava broj deponija, tako se povećava i to zagađenje".

Osim industrijske, opštinu Gračanica okružuju divlje komunalne deponije koje su stvorili nesavesni građani. One su svoje pravo lice pokazale prilikom januarskih poplava.

"Zadnjih godina se posebno stavlja pažnja na te mikro i nano čestice plastike. Pojedina istraživanja ukazuju na to da neke od tih čestica mogu da se ugrade u gensku strukturu naših ćelija i da dovedu do promena u njoj, što je stravična stvar, jer to onda govori o tome da u nekom potencijalu one mogu da utiču, ne samo na zdravlje naše, ali ako se ugrade u ćelije za reprodukciju, one mogu dovesti čak do posledica po naša pokoljenja", objasnio je Ćorac.

Blizina termoelektrane Obilić, na čijim dimnjacima nema filtera, dodatno ugrožava zdravlje stanovnika, kao i izduvni gasovi nekoliko hiljada automobila koji dnevno prođu magistralnim putem Priština – Gnjilane, zbog neizgrađene obilaznice oko naseljenog mesta Gračanica.