Gojković: Srbija globalno prepoznata kao zemlja sa istaknutom posvećenošću iskorenjivanju dečjih brakova

Predsednica Koordinacionog tela za rodu ravnopravnost Maja Gojković istakla je danas su rani i prinudni dečji brakovi tema od značaja za državu jer je neprikosnoveno pravo svakog deteta na bezbrižan razvoj i obrazovanje.

Vlada Srbije rodnu ravnopravnost i puno ostvarivanje ljudskih prava postavila je u sam vrh svojih prioriteta, rekla je Gojković na Društvenom dijalogu "Oteto detinjstvo - dečji, rani i prinudni brakovi".

Ona je, kako se navodi u saopštenju, ocenila da bi "svačije detinjstvo moralo bi da bude ispunjeno bezbrižnošću, lepotom i verom u budućnost njihovog života".

Prema njenom viđenju sve dok svedočimo bilo kom obliku njegovog ugrožavanja, a posebno neprihvatljivom sklapanju dečjih, ranih i prinudnih brakova, neophodan je dijalog na ovu temu i odlučno delovanje na sprečavanju i iskorenjivanju ovog tipa društvenih devijacija.

Gojković je naglasila da je Vlada Srbije posvećena obezbeđivanju i institucionalnog i normativnog okvira, kao i društvenog ambijenta u kome će svako dete živeti i odrastati u optimalnim uslovima, maksimalno zaštićeno od štetnih pojava.

"Devojčice su dodatno pogođene neposrednim zdravstvenim posledicama usled preranih porođaja, ali i nasilja u porodici koje prati njihov sveukupno nepovoljan položaj. Za sve nas upozoravajući je podatak da one čine preko 95 odsto žrtava dečjih brakova, prema izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu za 2022. godinu", objasnila je Gojković.

Dario Konstantinović

Ona je predočila činjenicu da se dečji, rani i prinudni brakovi dešavaju u opštoj populaciji u Srbiji, najčešće u seoskim sredinama, kao i da su u značajnoj meri posledica siromaštva.

Gojković je pojasnila da ova pojava ipak ostaje najrasprostranjenija među decom romske nacionalnosti, koja čine 63 procenta ukupnog broja identifikovane dece žrtava dečjeg braka.

"Kada je reč o devojčicama koje su stupile u brak pre navršenog punoletstva odnosno 18. godine, procenat dečjih brakova u opštoj populaciji iznosi 6 odsto, a u romskoj 56 odsto. Slična slika je i kada govorimo o uzrastu pre petnaeste godine, gde jedan posto devojčica iz opšte populacije ulazi u brak, naspram 16 odsto među romskim devojčicama", precizirala je Gojković.